Израз који је у последњих неколико деценија толико изгубио првобитно значење, да га у једној истој кући две различите особе користе у потпуно другачијем контексту.
Први случај:
Старији човек, пензионер, 70+ година долази код комшије и нераздвојног пајташа у пензионерским данима.
А: Комшо, помаже Бог!
Б: Бог ти помогао, комшија! Где ћемо данас да дангубимо?
А: Не знам, комшо, договорићемо се, само полако, седи прво да попијемо по једну!
Б: И то што кажеш. Ваља се!
Други случај:
На спрату изнад, исте те куће, састају се унуци симпатичних декица који управо цугају ракијицу. Момци од око 25 година.
А: Где, си матори, шта има ново?
Б: Ево, тебра, радим, код тебе?
А: Ништа, дошао да видим имаш ли данас шта за мене или морам да чекам!?
Б: Тешко, данас, брате, ако ти није фрка, бани сутра, биће сигурно!
А: Ок, матори, цим ми је, али није фрка, банућу сутра до тебе, па да покупим ту робу. Имаће сигурно?
Б: Ма, него шта, за тебе сигурно, нема да бринеш, ваља се. Само да ми јаве кад да покупим.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.