Pojava karakteristična za podneblje Balkana, a neverovatno slična igri Gluvih telefona. Svodi se na namerno i nenamerno falsifikovanje pojedinih detalja. Za razliku od izmišljanja istorije, koje se razvilo u poslednjih stotinak godina, variranje prave istorije je karakteristično za celu prošlost. Svodi se na to da se istiniti događaji parafraziraju do te mere da im se izmeni kontekst, a time i značenje.
1817. godina, neki seoski puteljak kod Radovanjskog Luga. Karađorđe, Vujica i Naum raščišćavaju neko šiblje na putu. Samo usput Naum zastaje.
Karađorđe: Šta je bilo?
Naum: Prisralo mi se...
Karađorđe: Hajde, idi seri tamo iza žbuna!
Naum: Ali tu...
Karađorđe: Šta je, pa nije ti tu crkva, idi seri, pa se vraćaj, čekamo te...
(odlazi Naum)
***
Posle par nedelja, kad su i Karađorđe i Naum ubijeni, a Vujica bio kod Miloša u konaku.
Vujica:...I tako mi idemo putem i zastane Naum...
Miloš: I?
Vujica: Pa ovaj... Naum tu ode nešto da vidi... I Vožd onda... Kaže kako tu nema crkve...***
Miloš prenosi svom protopopu posle par godina
Miloš: Idi, Vujica je izrazio želju da se pokaje što je ubio Karađorđa; gradi crkvu na mestu gde je ovaj rekao kako bi baš bilo lepo da tu bude crkva...
***
Pop se obraća narodu posle osveštavanja crkve
Pop: Ova crkva, Vujicina pokajnica, podignuta je kako je vaš Vožd to hteo, na ovom mestu. To je bila njegova poslednja ovozemaljska želja
***
