Pljeka sa svim prilozima. Al baš svim. Toliko je naguženo kojekakvih salata i sosova da se meso ni ne vidi, a kamoli oseti.
Istinita priča.
Standardno mesto, jedemo tu svaki dan. Ortak naručuje pljeskavicu.
-Šta ćeš od priloga?
-Uf, daj kečap, majonez, senf, može malo pavlake, urnebesa i daj zelenu, kupus, luk i tucanu.
-Sve to?
-Sve.
Posle 10 minuta izlazi kuvar.
-Dečko, jel valja pljeska?
-(njam, njam) Odlična je...
-Aha. To je poseban recept. Vidiš, tajna je da unutra uopšte nema mesa.
Drug otvara lepinju i ono stvarno prazno!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
pratim +
1) Mislim da je ne potrebno da stevljaš "istinita priča", kad su i mnogi drugi primeri ovde istiniti, zato što neku čuje sleng i milsi da je najbolje da stavi onako kako se desilo. Nije poente slimsliti super primer nego objasniti pojam, zato mislim da ti ne treba.
2) Stvarno mu je dao bes pljesku bez pljeske?
3) +
Razmišljao sam da li da stavim ili ne, al mislim da je ovako naglašenije. To je ujedno i odgovor na pitanje pod 2. :)