Поштујем, просветлио си ме, можеш сада лепо да одјебеш у скоковима.
- Е, да виш јуче како смо се поцепали, звекнули три букснетине, попио сам једно литру џека сигурно, ево још испаравам, а тек равее! Саме се набијају, само што ти га не попуше, једна се скинула у грудњак, а дојкаре јој као два глобуса, е, начи содома!
- Верујем.
Govoriš da veruješ onda kada ne veruješ u priču i ne veruješ da neko očekuje da poveruješ u to. Jednostavno je.
- Nećeš verovati šta se dogodilo sinoć brate!
- Šta se dogodilo?
- Ležim ti ja, gledam kroz prozor kako pada kiša...
- Nije padala kiša jebote.
- A da, to je bilo pre dva dana. I uglavnom, ne znam šta ću od sebe jer sam sve obaveze već otaljigao...
- Pao si tri ispita od tri.
- Ajde bre, ne prekidaj me. Zvoni mi telefon, ja se onako trgao, kad ono, ni manje ni više nego - Danijela. Plače, moli me da se pomirimo. Kaže da je pogrešila što je otišla sa onim zgodnim bogatašem i shvatila da nije sve u novcu. Volela je ona mene uvek.
- ...
- Ali imam i ja dostojanstvo. Ne padam ja na njene suze.
- Verujem, brate, verujem.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.