Dva ortaka koja čekaju trećeg, koji je zaboravio na dogovor tako da se neće ni pojaviti.
- Koliko vas dvojica sedite tu?
- Ne znam, oko sat vremena. Čekamo Miloša.
- Imbecili, Miloš je na utakmici, zar vam nije javio da neće doći?
- A jebote, kao Vladimir i Estragon smo.
Dva lika koji su mrtvi pijani u nekoj birtiji. Sede za dva razlicita stola na kojima su po pivo i neka rakijica. Svake večeri kad se napiju se ponovo upoznaju. Ceo kraj ih zna, jer su svako veče u toj kafani za istim stolovima i pričaju iste priče, dolaze do istih zakljucaka, ali i dalje ne znaju šta tu u stvari rade. Jedino u šta su sigurni kad odlaze je da će ponovo doći tu sledeće večeri.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.