Srpska titula. Ova srednjovekovna reč zapravo je neprevodiva na savremeni jezik - vožd nije isto što i vođa. Između ostalog, zato što reč "vožd" uvek ima samo pozitivna značenja.
Zvonjava fiksnog. Mladji brat od tetke sutra ima kontrolni iz istorije, pa zove da pita šta je to "vožd".
-Zdravo brate, je l' znaš šta je "vožd"?
-Titula neka jebemliga, šta će ti to?
-Ma imam kontrolni, a nemam pojma. 'Ajd pitaj ćaleta jel zna, ako je tu?!
(Matori gleda fudbal i mrsi muda u fotelji)
-Ćale, šta je to "Vožd"?
-Ko pita?!
-Joco mali!
-Znam! Kaži mu da je to kafana koju je njegov ćale polup'o celu pre dve nedelje. Izn'o šank napolje!
-Jebi se matori, budalo jedna! Ne zna Joco, jebiga. Napiši da je titula i popularno ime za kafanu! Pozdravi ćaleta!
Misteriozno lice čiji je dolazak doneo neizbrisive promene u živote aktera reklame iz osamdesetih godina dvadesetog veka. Kasnije po njemu jedna beogradska opština dobija ime Voždovac, a shodno njegovoj neizbrisivoj veličini istaknutim srpskim istorijskim ličnostima se dodaje prefiks vožd. Tako Đorđe Petrović od tada postaje poznat kao vožd Karađorđe.
