Jedan od mnogobrojnih ukrasa GSP-a...
Ornament na gsp autobusima novije generacije (1995 pa nadalje) od kojih i pogrebni sanduci imaju efikasniji sistem klimatizacije.
Ljudi, zaplašeni u takvom sistemu i pored zdravorazumskog osećaja da nešto nije u redu, neće otvoriti prozore jer će se momentalno pojaviti neko ko će sugerisati na dotično obaveštenje i neretko započeti svadju. Tu do izražaja dolazi tzv. dramska vrednost gsp-a.
Epilog: srčani udari, toplotni šokovi i sve to pokriveno u izveštaju Nade Macure, kao i premijerno izvodjenje tragedije jednog studenta u autobusu.
88 na Gazeli, gužva veća od one na koncertu Ace Pejovića
-Čoveče ja moram da otvorim prozor, nešto me steže u grudima aargh
(u autobusu opšti tajac, scena kao iz dokumentarca o Kursku)
-Alo bre pa šta otvaraš to?! Zar ne vidiš da je klimatizovano!? Umeš li ti da čitaš!!?
-Pogušićemo se čoveče shvataš li?!
-ON ĆE MENI!!
(Ovom tradicionalnom srpskom frazom počinje čin prvi)
