
Турцизам који значи трачарити, оговарати, ширити приче и гласине. Омиљена занимација дежурних чешљача језика и радио-Милева, који ће, нарочито у мањем месту, уз кафу обухватити цело место и усплахирено говорити о стварима које су се дешавале у последње време, посебно узбуђени ако је нешто лоше у питању, као да су једва чекали да се некоме нешто деси, па да могу да обогате конверзације тиме. Код жена је склоност ка вућумарењу израженија и експлицитнија, поготово кад су у већим групама, мада је свакако присутна и код мушкараца.
- Десте, багро, шта има?
- Ево, вућумаримо мало, седи с нама, укључи се.
- Важи. А где је она мала, сисата конобарица?
- О њој и причамо, говорка се да је закачила!
- Дај једно пиво да се повратим! Ладно ко змиче!
- Шта ти је, бре?
- Иди, бегај, једва сам побегао, оне кокошке почеше да вућумаре, причају о величинама и начинима обраде, згадило ми се!
- И, шта раде другарице, има ли неки нови вућум?
- Ирени се свиђа гинеколог, Маји се набацује шеф, а она се размишља, Надица је преварила Срђана са поштаром, Лидија побегла са неким пандуром...
- Ко ме је вукао за језик?!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
hehe, +
Професоре, добра! :)