
Турцизам који значи трачарити, оговарати, ширити приче и гласине. Омиљена занимација дежурних чешљача језика и радио-Милева, који ће, нарочито у мањем месту, уз кафу обухватити цело место и усплахирено говорити о стварима које су се дешавале у последње време, посебно узбуђени ако је нешто лоше у питању, као да су једва чекали да се некоме нешто деси, па да могу да обогате конверзације тиме. Код жена је склоност ка вућумарењу израженија и експлицитнија, поготово кад су у већим групама, мада је свакако присутна и код мушкараца.
- Десте, багро, шта има?
- Ево, вућумаримо мало, седи с нама, укључи се.
- Важи. А где је она мала, сисата конобарица?
- О њој и причамо, говорка се да је закачила!
- Дај једно пиво да се повратим! Ладно ко змиче!
- Шта ти је, бре?
- Иди, бегај, једва сам побегао, оне кокошке почеше да вућумаре, причају о величинама и начинима обраде, згадило ми се!
- И, шта раде другарице, има ли неки нови вућум?
- Ирени се свиђа гинеколог, Маји се набацује шеф, а она се размишља, Надица је преварила Срђана са поштаром, Лидија побегла са неким пандуром...
- Ко ме је вукао за језик?!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
hehe, +
Професоре, добра! :)