Oni delovi odeće ili obuće koje bi i same bilo sramota da ih iznesemo napolje, makar to bilo u plastičnoj kesi ka kontejneru, pa ih nosamo za vreme najprljavijih kućnih poslova.
Roditelj: Sine, gde ti je ona dukserica što ti je baka Staka kupila?
Sin: Što?
Roditelj: Pa mogao si je večeras u grad...
Sin: Ma gde bre nju, ona mi je za po kući.
Roditelj: Ali, baš fina dukse...
Sin: Da, da, lepa roze sa napisanim "Ja sam glavni u selu". Ma gde ću, bre, s njom? Treba da me napusti na pola puta i vrati se sama kući od blama.
Vrsta ljubavnog partnera.
- Šta vidiš u onoj debeloj Mici, nije mi jasno!? Onog štrokavog akrepa ne bih poslao ni na indijansko groblje! Samo bi im pokvarila prosek.
- Š'o si bre takav? Dobra je za po kući, pere, čisti, kuva, pegla, znaš kakve kolače sprema...
Odjevni predmet koji vrijeme obično provodi u najudaljenijim ćoškovima ormara, ispod svega što svakodnevno oblačimo. Ono što jesmo kada se malo zagrebe po površini.
- Alo, đe ćeš tako?
- Ja malo do grada, idem na kafu sa drugaricama, što?
- Nećeš valjda tako gologuza?
- A što čoče, ovo si mi suknjiče ti kupio?
- Ja sam mislio da ti to bude za po kući, u naša četiri zida!
- Aaaa, to si mislio? Ne zajebaj, viđi kakav je dan, taman da se malo osunčam.
