Рече ђаво, и Бог га претвори у прасе.
Ако си се већ на наслову прекрстио и лијевом и десном, напусти сахрану, иди пери суђе док се драга није вратила, није лијепо да чека на масажу стопала.
Врхунац хедонизма, мерак што би се убосни рекло. Још једно од многобројних турских насљеђа. Црвена линија која раздваја човјека од робота, Дон Кихота од снобовских племића, ћевап са луком од ћевапа без лука, оне који пију из флаше од оних који траже чашу, Балкан од Европе...
Онај осјећај бола у курцу за тиме шта ће село рећи. Кад’ не питаш колико кошта, већ даш све и питаш је л’ довољно, кад' на ручку код њених руком откинеш батак, кад' онако из дубине душе подригујући кажеш "ЈЕ ЛИ ОВО ДОМАЋЕ"!
Културнија верзија израза „за то бих дао да ме јебе цео стадион”. Може се рећи да је то и нешто блажа верзија истог израза, без обзира што и по једном и по другом остајете разваљеног шупка, признаћете мање је гадно да вас неко натакари на ражањ једном и обрће преко ватре док се не испечете него да вас нагузи у најбољем случају, гледајући ЈСЛ утакмице, минимум 1000 исфрустрираних навијача а у најгорем случају и до 60-70 сома пијаних и дебелих Немаца, Енглеза или не дао ти Бог Француза и Италијана који би у томе вероватно и уживали. Оно што је сигурно бар ћете бити мртви после ражња а из ове друге варијанте можда и преживите што никако не би било добро.
Самим тим што би за нешто мењали прво свој шупак а онда и свој живот и то на крајње бруталан начин изгубљен, значи да је то нешто неизмерно вредно. Нешто непоновљиво и за вас недостижно. Ненадјебиво, врхунски, нешто што можете само да сањате па отуд за то и нудите да вас као пракца за први мај неко обрне све заузврат да то нешто добијете, пипнете, само угледате или пак најчешће јебете. Врхунац уживања, мерак над мерацима. Крај, после тога једноставно можете да умрете и неће вас бити брига ни најмање јер сте свесни да је то врхунац овоземаљског уживања.
2025. година
Апсолутни владар Србије, председник и премијер у једном, Ивица Дачић након успостављања реда и мира у Србији и након хапшења свих политичких конкурената од Вучића, Томе Гробара, Ђитлера па све до Чеде Јовановића креће у службену посету Танзанији. У личној пратњи су му Мрка и наравно Динкић, јебеш власт без њега.
Дачић: Добар дан добри народе Танзаније, ви као наши велики пријатељи у овим тешким временима сте заслужили да вас ми посетимо и упутимо вам речи подршке.
Огунду Ундунгага: Храна?!
Дачић: Нема хране нажалост, тешка су времена али пријатељство данас значи много више од хране а ми смо управо то, пријатељи.
Огунду Ундунгага: Ако нема храна онда топла добродошлица!
:окреће се својима:
Опа Ђомла шта сам ти реко, саће неки печени гнуови, зебре, нојеви и остале пиздарије.
:окреће се руљи:
Хвала вам пријатељи наши што сте нам спремили топлу добродошлицу! Најлепше вам хвала али пре него што прионемо на гозбу морам да вам кажем да се дивим вашим природним лепотама. Ово је заиста сјајно и права је штета што ми у Србији немамо ово, прелепе плаже, језера и све ове лепе животиње. Па слободно могу рећи да бих за ово дао да ме пеку на ражњу само да моја Србија има исто!
Огунду Ундунгага: Ражањ?! Хм, ми више била за казан не јела кувано доста дуго али ако то била жеља наша пријатеља онда нека буде ражањ.
Дачић: Може и чорба, кисела нека али без ражња није гозба хехе.
:окреће се Динкићу:
Есам ти реко Ђомла да спремају и печење, иди по ону препеченицу неомашћену одма сада одма. Надам се да имају шприцер неки, не иде печење без тога.
Огунду Ундунгага: Наша пријатељ бити у праву, не бити гозба ако нема ражња!
Руља: РАЖАЊ! РАЖАЊ! РАЖАЊ! РАЖАЊ! РАЖАЊ! РАЖАЊ! РАЖАЊ!
Огунду Ундунгага: Дебелог ставити на ражањ а ова друга два у казан, па тако имати и кувано!
Руља: Ураааааааааааа!
Сленг, најзаступљенији на територији Кине.
Највеће могуће признање које једна кинеска керуша може добити за свој изглед од стране припадника јачег пола.
Она је врх. Ма какав врх, она је Маунт Еверст међу врховима. Од ње нема даље, од ње нема боље. То је као сисата црнкиња са бразилским дупетом у свету људи, нешто што се мора оверити за живота па макар и по цену истог. Брука, од главе до шапе.
- И шта ми још причаш?
- Ма ништа матори, нејебица ухватила... Трчим ти ја тако за неким аутом данас, прочитао Шкода Фелацио, страшно. Баш сам се сморио кад сам пришао.
- Њесра.
- ЈУЈУЈУ!
- Шта је, ђе гори?!
- Види ону малу! АВАВАВАВАВ! АУУУУУУ!
- Где, шта?!
- Десно, јеси ли ћорав? АУУУУУУ! Мала, искључи ту мешалицу да не укључим бушилицу!
- Марш, сељачино неваспитана!
- Е мој Мићо, за једну овакву бих дао да ме и на ражњу пеку!
- Не вреди, немаш ти пара за то. Веруј ми, због ње би са Педигреа завршио на костима, батали.
- Мислиш?
- Ма знам, 'ајмо иза ресторана, ја частим.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.