Slatkiš koji je obeležio naša detinjstva. Useravali smo se od njega za vreme inflacija i teških vremena, svima je bio dostupan i dovoljno ukusan da bi nas usrećio. Više nije u prometu, zamenile su ga krem banabice ali ga ništa ne može zameniti u našim srcima...
:(
Slatkiš starog zekana, Hju Hefnera.
Hehe, ostarilo se matori. Omlitaveo mali. Pa ne može više, dosta ti bilo. Pusti nešto i za nas.
Ali, što kaže Mica Trofrtaljka, i labavi ume da zabavi. 'ta te briga, ako se neko najebao to si onda TI. Uhvati i okreni na zabavu.
- Dođi ovamo kod čiču da pe puštim na rende.
- Ijuuu, hihihi, Hju, koji ti je vrag šefe, hu hu...
- Nemoj da mi se tu pekmeziš nego dolazi ovamo. :skida gaće: A, pogledaj šta je to u tatinoj prodavnici? Šta vidiš?
- Zeeeeka, žele zeka, sa leptir mašnicom i cvikpglopglopglo...
- PRAVI JE BONBON!
Slatkiš koji pamte generacije veselih devedesetih... Možda je jedino reklama za Cipiripi bila dosadnija od reklame za žele zeku. Slatkiš koji nije bio ništa posebno ali ga se rado sećamo zbog nostalgije za nekim prošlim vremenima.
Nusproizvod pušenja u vidu pljuvačke zelene/žute boje, ili, šlajmara.
Šta pljuješ žele zeke jeb'o te taj crveni Marlboro
Slatkiš mog detinjstva .Sinomim za sreću i ujedno jedini razlog za radost kada dolaze gosti.Danas se retko nalazi po prodavnicama,jedini način da se vidi jedan je da se ode u muzej ili da se dobije kao poklon od babe,strine,dede,ujne i ostale rodbine i to sa sve validnim rokom trajanja.
Gde li ga samo nalaze?
imaginarni drugar, paperjast, i lak, uvek spreman za igru, pojavljuje se prvo u svesti a zatim i u stvarnosti alkoholisanog uma, personifikacija želje za igrom, srećom i boljom budućnošću.
pijani drugar preko telefona:
-dođi oma... tu je i žele zeka!
-evo sad ću... samo da se obučem...
šlajm
u mom slučaju to je onaj jutarnji što leti u wc šolju dok vršim jutarnju nuždu ili u lavabo dok se umivam
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.