Skoro antologijsko biće većine srpskih viceva, skoro popularniji i od Muje, Hase i Perice. Zbog čega je to tako, ne znaju ni oni sami. Moguće da je u Zemunu zastupljen: "Brte, znaš me, znam te" mentalitet, ali kako vicevi utiču na zemunsku mladež, o tome niko nije razmišljao na vreme.
Napraviše ljude na šabane i debile, pa dobro nisu oni krivi što žive tu što žive.
Ima jedan grad, pored je Beograd!
Znači dobro.
Mitsko biće o kome su svi po nešto čuli, ali ga nikada nisu videli. Sve do prve godine fakulteta. Tada dolazi do susreta koji i od dobroćudnog Lale, nekog stanovnika sela u pičkojlepojmaterini koji je viceve čuo preko komšije koji ide jednom godišnje u grad da kupi pelcer ili neke Zone Zamfirske iz Niš, pravi dizelaša u pokušaju.
Situacija 1:
Fakultet političkih nauka
Zemunac: Izvini, gde imamo vežbe?
Običan smrtnik: U šestici čini mi se, pogledaj na oglasnoj tabli.
Zemunac: Hvala. Inače, ja sam Jovan, iz iste smo grupe.
Običan smrtnik: Petar. Odakle si ti??
Zemunac: Iz Zemuna
Običan smrtnik: Znači brate ja sam iz Novog Sada, došao da ono da vidim šta se dešava na faksu, malo bleja, malo bicuri, kapiraš me tebreks??
Zemunac: Izvini moram da idem.
Situacija 2:
Žurka neka.
Običan smrtnik: Momci, ovo je moj drugar sa faksa, Joca, ide sa nama večeras.
Zemunac: Drago mi je.
Običan smrtnik: On je iz Zemuna.
(Ostatak do tada normalne ekipice prestaje sa svim radnjama i okreće se ka njemu. Tišina kao kada u tinejdžerskim filmovima neka ful riba sa svojm ful drugaricama udje na neku ful žurku u sloumošnu. Čuje se ona Dosije X muzika dok obični smrtnici polako pružaju prste da dodirnu mistko biće o kojem su toliko slušali.)
Zemunac: Šupičkumaterinu!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.