
Оно што је био Филип Каписода пре него што је постао познат.
Придјев који се користе, у одређеном контексту, уз све именице, било да оне означавају нешто живо, било неживо. Често у разговору парадоксално звучи.
- Изнајмио сам хиљадити дио Хари Потера у видеотеци, једва чекам да гледамо!
- Поред живог интернета, ти изнајмљујеш филмове?
----------------------------------------------------------------------------
- Уф, ала сам се најео сад послије града, ништа боље од пљеске!
- Поред живог прасета кући, ти једеш пљескавице?!
- Па, није баш да је живо..
----------------------------------------------------------------------------
- Ма, не бирам ти ја нешто што се тиче музике, слушам све живо..
- Их, а овај Томо, Тоше, Џим, Курт..
Цео.
- Џено, ајде се заменимо с кревети, ја да пређем код теб да спавам.
- Што, батице?
- Моји је жив изакан, сам што се нераспадне...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.