
Оно што је био Филип Каписода пре него што је постао познат.
Придјев који се користе, у одређеном контексту, уз све именице, било да оне означавају нешто живо, било неживо. Често у разговору парадоксално звучи.
- Изнајмио сам хиљадити дио Хари Потера у видеотеци, једва чекам да гледамо!
- Поред живог интернета, ти изнајмљујеш филмове?
----------------------------------------------------------------------------
- Уф, ала сам се најео сад послије града, ништа боље од пљеске!
- Поред живог прасета кући, ти једеш пљескавице?!
- Па, није баш да је живо..
----------------------------------------------------------------------------
- Ма, не бирам ти ја нешто што се тиче музике, слушам све живо..
- Их, а овај Томо, Тоше, Џим, Курт..
Цео.
- Џено, ајде се заменимо с кревети, ја да пређем код теб да спавам.
- Што, батице?
- Моји је жив изакан, сам што се нераспадне...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.