Prvi vesnik civilizacije.
Živo pile, odnosno odsustvo istog je ,mera potpuno pustoši.
Kada naiđemo na živo pile, valjda je to prvi znak da je u blizini neka civilizacija.
Interesantno je da sam ovaj izraz čuo par puta, i uvek od ljudi iz Zaječara.
Ne znam da li se koristi još negde, ali u Zaječaru se koristi sigurno.
- Brate, cimao me Pajča sinoć da idemo u Vražogrnac u neku kafanu na muziku. Sad sam pristao da se vucaram sa njim po tim selendrama i nikad više. Ma sve prazno. Pustoš. Živo pile nema da vidiš, a kamoli čoveka.
To je ono pile koje se još nije izleglo. Veliki zajeb u selima gde se jaje pije onako direktno iz kokošinjca. Šala nastala u komšiluku i često ne ostaju dužni jedno drugom.
- Eeej, Radomire!!!
- Eeej, Živorade, živ ti ja!!!
- Iiimaaaš liii gosteeee?!!!!
- Neeemaaaam, haajdeeee dođi na kaaaafuuu!!!
Posle par minuta.
- O, Radomire, don'o sam ti jaje iz mog kokošinjca, samo što ga je kokoška snela. Još uvek je toplo a znam da ti voliš da ga piješ.
- O, hvala Živorade. Uđi.
Uzima iglu i počinje da pravi rupu u jajetu i naginje:
- Živorade, znaš li kada ću da ti pomognem oko sena, nikad!!
- Nemoj se ljutiš Radomire, mala šala (gromoglasan smeh).
- Dobro, ajd po jednu.
- Ajd pa uzdravlje.
Živorad naginje:
- Radomire, zajebi vodu daj rakiju.
