
Кратак опис сваког домаћег филма у коме заједно глуме Сергеј Трифуновић и Борис Миливојевић без Маринка Маџгаља.
Дорћол може бити и Врачар или Звездара, а технички и Вождовац и Нови Београд.
Нешто од чега је чак и живот хрчка у кавезу интересантнији. Чак и тај медени хрчак ће свој дан успети да преточи у нешто занимљиво, сврсисходно, нешто што ће да се изроди у нешто друго, направиће децу ако му доведеш хрчкицу али дорћолски вутраш никада ни под којим условима неће престати да пуши крндељачу која има укус убуђалог хлеба и мирис закланог пацова уз незаобилазне турнире у ПЕС-у који се свакодневно одвијају.
То су разговори типа: Де си бате ша има? затим Де си бате ша има како си? затим Бате ша има како си? и на крају Е бате ајмо по неки ксо (сок) до трафике...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.