
Кратак опис сваког домаћег филма у коме заједно глуме Сергеј Трифуновић и Борис Миливојевић без Маринка Маџгаља.
Дорћол може бити и Врачар или Звездара, а технички и Вождовац и Нови Београд.
Нешто од чега је чак и живот хрчка у кавезу интересантнији. Чак и тај медени хрчак ће свој дан успети да преточи у нешто занимљиво, сврсисходно, нешто што ће да се изроди у нешто друго, направиће децу ако му доведеш хрчкицу али дорћолски вутраш никада ни под којим условима неће престати да пуши крндељачу која има укус убуђалог хлеба и мирис закланог пацова уз незаобилазне турнире у ПЕС-у који се свакодневно одвијају.
То су разговори типа: Де си бате ша има? затим Де си бате ша има како си? затим Бате ша има како си? и на крају Е бате ајмо по неки ксо (сок) до трафике...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.