
Zločin je kad budiš dvogodišnje dete radnim danom u 06:15 da ide u vrtić; kazna je kad te to isto dvogodišnje dete probudi vikendom u 06:30 orno za zajebanciju od ranog jutra.
Код људи који га нису прочитали, главни ликови истоименог романа.
Професорка: 'Ајде Петровићу, препричај нам роман "Злочин и Казна".
Петровић: Па, овај, ако морам, али нисам баш сигуран...
Професорка: Причај ти, исправићу те ја ако погрешиш.
Петровић: Па, добро...(дубоко удахне) Значи, Злочин и Казна су главни ликови истоименог романа.
Професорка: Чекај, чекај...Теби је логично да се људи зову Злочин и Казна?
Глас из клупе: Није...није...
Петровић: Није, наравно да није. Нису им то имена, то су им улични надимци, оно поштовање, репутација и то...
(Глас из клупе се хвата за главу)
Професорка: Аха, занимљиво, настави...
Петровић: И онда њих двојица...Овај...
Глас из клупе: Коњу један, Раскољников убије бабу!
Петровић: Овај, украду коња и онда одлуче да убију ту бабу...
Професорка: Коју бабу?
Петровић: Па ту, што им дугује паре...
Професорка: Какве паре?
Петровић: Па, те од допа...
Професорка: Аха...Причај ти, причај...
Петровић: Па, ништа, они онда рокну ту бабу и узму паре и побегну...Али их онда јуре да су коњокрадице..И...
Глас из клупе: Раскољников се заљуби у девојку...
Петровић: И онда се он заљуби у девојку...
Професорка: Ко?
Петровић: А, па, овај... Обојица уствари, и онда они оду на двобој и Злочин убије Казну, знате, а онда се ова мала наљути и убије Злочина...
Професорка: И шта после буде?
Петровић: Па, ништа, онда та мала заглави ћорку, а ноћу је прогањају духови Злочина и Казне, и...
Глас из клупе: У роману се преиспитује морал појединца...
Петровић: Она онда преиспитује свој морал, и зато се роман и зове "Злочин и Казна".
Професорка: И шта после буде са њом?
Петровић: Па, ништа, кад одслужи казну, оде у Америку и уда се за Вајата Ерпа.
Професорка: А, јел'те?
Петровић: Па, да... И онда су они живели срећно до краја живота... то јест, до ОК корала, али то је већ други роман...
Професорка: Који роман?
Глас из клупе: Идиоте!
Петровић: Па, "Идиот", у коме се мала преиспитује да ли је била идиот што се удала за Вајата.
Професорка: Седи, Петровићу. Ја већу глупост у животу нисам чула. Ни у једном тренутку, твоје трабуњање није било ни близу рационалном размишљању. Уствари, сви који су ово чули, управо су постали глупљи. Даћу ти јединицу, и нека се Бог смилује твојој неписменој души...
Петровић(Гласу из клупе): Јебаћу ти матер после...
Dva pojma koja idu zajedno samo u romanima.
Veoma poučan psihološko- kriminalistički roman. Kao i većina remek- dela književnosti, roman ima svoju ekranizaciju.
Meni se lično najviše svideo kraj, kada Stiven Sigal ubije Ričija Madana tako što mu nabije vadičep u čelo.
Kada se zavetuješ na celibat, a dan kasnije ti neka atraktivna žena ponudi da se jebete.
Kada ljubav pukne, a sekira zavlada.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.