Zona udobnosti

Celuloid 2013-01-02 07:57:02 +0000

Енгл. Comfort Zone. Представља ниво свести у коме човек функционише ослобођен било каквих осећаја несигурности, унутар параметара који ни на који начин не могу да га изненаде, па самим тим ни узнемире, повреде, нити донесу потенцијалне негативне резултате. У питању је формирање замишљене чауре око себе, стварање непробојног заштитног поља у које се повлачимо да не бисмо на било који начин били повређени. Изрека "док нешто не пробаш, не знаш колико је добро" не важи, јер је л' те, ниси пробао ни да фрулаш некоме бобана, па знаш да ти се не би допало (тј. можда и би, али ти зона удобности не допушта експерименте). Било шта што нарушава рутину једноличног бивствовања се одбацује као нешто штетно и заразно. Штетно као песме Жељка Самарџића. Заразно као Фреди Меркјури.

По сликама на фејсбуку видиш да симпатија коју би да омандаш (ма, шта да омандаш - да јој правиш децу) облачи бје-лу-ха-љи-ну-за-Но-ву-го-ди-ну и одлази са њииииим. Иако сте само на здраво-здраво (евентуално како си-шта радиш), и те како је било прилика да јој што уживо, што онлајн, саопштиш да ће вам бити боље сто пута на задњем седишту твога аута (који немаш, али шта сад). Наравно, заштитно поље је одрадило своје, те сад само можеш да се питаш на којем боку спава дотична (тачније, на којем боку лежи док се спава). Нема везе. Ту је ди-џеј јутјуб, ту су четири пива, а ту су и стихови. "Имаш неког, чуо сам за то, и ја имам неку (ово си слагао), ал' то није то".

Досадило ти је да лезилебовићи и лелемуди скупљају сав кајмак за посао који ти одрадиш, а ионако си сувише квалификован за посао који радиш, али није било другог. Понекад се јави помисао да би требало да одеш код шефа на разговор и затражиш повишицу, али те она напушта одлучније него Кларк Гејбл Вивијен Ли на крају "Прохујалог са вихором". Све мислиш, ако и даље одрађујеш све како треба - приметиће. Не желиш да признаш себи да би твој рад пре приметио Андреј Рубљов, јер се то коси са правилима зоне удобности.

Како обично бива, нешто што јако желимо се налази баш изван зоне удобности. Ствари увек тако функционишу. Заштитно поље тера на преиспитивање. "Хтео сам нешто, ал' не знам да л' смем". Да ли да пустим гелендер и пробам да сиђем низ степенице без држања, иако бих могао да се поломим (а могло би и све да буде у реду)? Да ли да, чак иако моја зона удобности почне да смрди као гангренозни удови, останем у њој, или да пробам да дођем до мириса пољског цвећа изван ње?
Сада је тренутак великих одлука.

На којој си ти страни?

5
35 : 2
  1. Petica. Na centru. ;+)

  2. Izvanredan stil pisanja, autentičan tekst i gotovo savršeno definisanje jednog idiomatskog pojma koji, pak, sam po sebi definiše čitav naš narod. Plus se podrazumeva, a zvezda - na kojoj sam inače jako škrt - ovde pala kao ta ista Vivijen Li niz stepenice svoje kuće u gorepomenutom filmu!

    I pratnja.

  3. Patrik, bruka dobro!

  4. Захваљујем од срца, људи!

  5. Неодољива жеља у човеку да постане нешто што није и да добије нешто што нема узрок је свом добру и свом злу.
    Браво. + и *

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.