Богдан Звонко. Човек који децу доводи у дилему шта му је име, а шта презиме. Млади се опијају уз његове песме, а не знају ни ко их пева. Они мало зрелији циљано наручују његове хитове, а превејани пензоси, посебно особе женског пола, знају напамет све његове песме.
- Нема, нема, нема она никога, она воли само мене и још два, еј, моја мала нема мане. нико нема тако лепе Драгане!
- Женићу се опет сигурно! А А А А ЕЕ еЕЕ Ој Ој Опаа Ип Ип ИП! Само за моје пријатеље из Мађарске, добродошли!
- Ако ми је мајка не да, украшћу је па нек пукне од једа!
Jedina osoba koju znam a koja nema naslednika u poslu kojim se bavi. Iako je, kod ogromnog dela ljudi dok su bili klinci, izazivao odbojnost, vremenom je kod istih tih ljudi prerastao u idola i osobu bez koje neće biti zanimljiv život kada se preseli u večna lovišta.
Jednom rečju - Legenda.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.