Meša konstantno, istim ritmom i bez prekida.
- Ljubavi, 'aj ga malo izvuci da promenim položaj...
- Što sad baš?
- Pa vrtiš dupe k'o da kuvaš pekmez, utrnuli mi kukovi...
Trening muških potomaka sprovođen od strane starije rodbine - baba, deda, a neretko i roditelja. Ne mož' bre biti muškarac ako ne psuje još od malih nogu i ruku! A i kako je samo slatko čuti detence kako deklamuje "supickumatelinu", nekako starmalo simpatično, prosto mami miks suza i smeha i neku ustreptalost u gerijatrijskom srcetu.
Dete nema pojma šta to znači, ali vidi da se bližnji zabavljaju i pozivaju na bis, te radosno usvaja nov vokabular.
Naravno, uz blam u najavi prvom prilikom.
- Buci-buci-buci, a sad da vidimo kako kazemo "Mrš u pizdu materinu"? Tooooo! Hahahah, kure dedino, bravo! A sad lizni čašicu!
-----------------
- Sine, kaži teti kako se zoveš.
- Pusikulacpickamatelinajebemucivot...
- Komšinice, kum vam je bio baš nadahnut, je l' da?
Tako kažu braća Cigani kad je nešto mnogo dobro. Često korišćen sleng i u belačkim četvrtima centralne i južne Srbije.
- Has mi pele, Ramize, bem ti majku mandovsku!
- Fatima, nemo je zapireš, da bude najlačo!
-------------------------------------------------------------------------------------
- Kume, šta da sviramo?
- Daj nešto lačo.
Đelem, đelem, lungone dromenca, maladilem šukare romenca...
-------------------------------------------------------------------------------------
Šabačka varijacija: čaro, baro, lačo!
Hoće reći da ju je lepo potkresala, uradila brazilku, osunčala guzove u tangicama, povadila dlačurde oko rčmine, poprskala jeftinom toaletnom vodicom da u simbiozi sa sokovima prirode miriše k'o duša rajska.
I sad su ovi šiljokurani muški našli nešto da ratuju, kao da to nije moglo da sačeka da nju prođu 'oćne godinice i krenu migrene, sitna deca što će da čuju i klimaks.
Jer, kao šta sirotinji raji hljeba treba, gospodaru, tako i svilenica nearčena ište rasnu kurčevinu u kontinuitetu. Mis'im, jeste i Srpstvo i Kosovo i sranje u Siriji i Svetski rat u najavi, al' šta to jedro ripče treba da boli piče?
- Je l' sna'o, što sama deneš seno, 'de ti čo'ek?
- 'El vidiš šta me snađe, prijatelju, mlados' mi prođe bez čo'eka.
- Znam šta pričaš. Jebo - ne jebo, i mome kurcu vreme prolazi.
- To ti ka'em, rođeni, istruli mi dunja u fioci. Vadi ga, četničino moja, pa da razvijem kore za gibanicu.
Za razliku od govneta i posranog govneta kao karakternih osobina, golo govno je šampion u svim mogućim i nemogućim hvalospevima dotične osobe, pojave ili stvari.
- Brateu, kupio sam Dijablo tricu maćoreeee, ordžinale!
- To je brate golo govno, em mora da si onlajn nonstop, em ti se progres čuva na tamo nekom serveru i mož da sve padne u vodu. Igraj Torčlajt.
___________________________________________________________________
- Mogu svečano da izjavim da je tekila bez limuna i soli, golo govno.
___________________________________________________________________
- Pa da ti kažem, bolje i da si Makedonac nego Bugarin. Bugari su gola govna prevrtljiva!
___________________________________________________________________
ČEKAONICA JE GOLO GOVNO
Simbol poraženih u svakom vidu nadmetanja.
Bio to bilo koji sport, kanter strajk, takmičenje u brzom jedenju ćevapa ili šta god drugo u čemu se dvoje ili više ljudi nadmeću, legendarna bela krema u plavom pakovanju će uvek biti korišćena od strane pobednika kao prozivka pobeđenom da komotno može da je namaže na rč, kako bi ga jebanje manje bolelo.
Znači generalni sponzor svih gubitnika sveta.
- Ko vam je sponzor ove godine?
- Nivea.
- Uf, surovo. Je l' vam to uprava poručuje nešto ove godine?
---------------------------------------------------------------------------
- Hvataj!
- Opa....šta će mi Nivea?
- Pa kenjao si kako igraš PES k'o zmaj, prozivao i jeo govna, a ofutio sam te pet partija k'o konja. Namaži bulju dečko.
---------------------------------------------------------------------------
- Rekoh di da ću te odrati u skvošu Azdejkoviću. Kupi Niveu, manje će te boleti.
- Hihihihi ne treba mi Nivea, ajmo još jednu.
Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.
Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.
A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.
Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.
Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.
Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.
Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.
Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.
I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.
Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.
Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.
Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.
Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.
„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.
Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.
Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"
Metalna skalamerija postavljena iznad vrata sa ciljem da se spreči naglo zatvaranje ili ostavljanje otvorenih vrata. Obično nad ulaznim vratima banaka, državnih institucija i opština, ali sve češće i nad vratima drugih objekata.
Obzirom da postoji mogućnost podešavanja sile potrebne za otvaranje vrata, relativno lako je već pri pokušaju otvaranja utvrditi kojoj vrsti ustanove objekat pripada.
- Uh, jebemtivrata... jedva gurnuh...
- Dobar dan, izvolite!
- Došao sam da podnesem zahtev za povraćaj poreza, jedva otvorih vrata...
- Da, malo teže idu...
- A pre tri dana kad sam uplaćivao u banci se otvoriše na dodir...
- To je druga služba, kod nas se na kontra stranu zavrće...
------------------------------ Domaći rad------------------------------------
Učenik: Dragoljub Mačkić, O.Š. ''Jovan Jovanić - Zmaj'', Pukovac
To ima jedna moja komšika iz selo i zove se Dragica, od Tasića. Onaj mladež boje govneta starog tri dana krasi njen nos, oplemenjuje je i daje joj sigurnost i jačinu. Zato je i zovemo veštica. Moj tata je zove Batićka a deka orlić. Jednom sam pošao u školu, jeo burek i kacam je vido počeo sam da povraćam. Pet dana sam primao infuzije.
Priča se da bi bila mnogo dobra pička kad ne bi imala ONO na nosu što visi ki kravino vime. Barem je tako reko domar Stole i direktor bolnice.
I moji drugovi se plaše. Naročito Neca. Rekao mi je da je non stop sanja kako se na ispraćaj u vojsku samo sa njom ljubi. Ne pušća ga.
I moj dodž Rundo ne prestaje da laje kad je vidi i oće gu api.
Ali, budimo ozbiljni. To zrno graška na profilu je stilska figura - metafora, za ima ono nešto što mi se ne sviđa. Iako može biti čak i najbolja osoba koju poznaješ, čak i ona ima to nešto što ne znaš šta je a plaši te. Još ako stvarno imaju neku čudnu grbu na nosu, pazi se, TO je obeleženo od Boga.
ničija mama se ne proziva,
skroz nečitko i neuredno,
o pravopisu da i ne pišem,
zadnji pasus prepisan,
nedovoljan (1) Žana Tasić
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola
Ova tema je preteška za mene
jebem li ti, profesore, poreklo i seme.
Mora da si bio na mgra lošeg praška,
na pamet ti pade, mrtvo zrno graška.
Opasna gudrovina šiba ti kroz vene,
prenesi svastiki poljubac od mene.
Ova mi je tema, Bože ti sakloni,
bolje da sam peglao plejstejšn soni.
O ovome ne bi pisao ni Demokrit,
odo' da Princezi ispržim ja pomfrit.
Ostalim autorima želim puno sreće,
al' da im poručim da jebati neće.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola
Profil po definiciji predstavlja prikaz lepše polovine dela tela ili čitave osobe. Većina ljudi ima nesrazmerne crte lica, dok većina devojaka ima nesrazmerno veći broj bubuljica na jednoj strani lica, tako da pogled iz profila poništava negativne karakteristike i stvara iluziju kako je i ostatak lica i tela tako privlačan, skladan i lep.
Zrno graška po definiciji predstavlja minijaturno, nebitno, nezanimljivo i, većini, neukusno zrno koje u saradnji sa nekoliko istih jedinki odrasta u zajedničkoj mahuni. Kada se čisti iz mahune, ne primeti se ako slučajno ispadne iz činije. Kada se jede, ne primeti se ukoliko nije pojedeno sa velikim brojem tih istih zrna. Činjenica je da predstavljeno ovako deluje kao nešto krajnje mizerno i nepotrebno, ali je isto tako činjenica da združeno u veliki broj predstavlja veoma bitan faktor, naročito za gladnog čoveka. Klasičan primer efekta čirlidersica.
Kada se ove dve definicije spoje, dobija se nešto što zajedno ne ide nikako, prvenstveno zbog toga što nema potrebe za gledanjem sa lepše strane nečega što je već ružno. Ajd što je ružno, nego je još i nezanimljivo. Upravo zbog toga pojedine lobanje sa društvenih mreža mogu da prestanu sa slikanjem iz profila, poluprofila i guznih poluprofila, jer normalnom čoveku deluju zanimljivo kao profil zrna graška.
JESI LEPA, ALI AKO SE SLIKAŠ ZA JOŠ DVADESET ISTIH, PA DA VAS GLEDAMO KAO ZBIR, A NE KAO MIZERNE JEDINKE!
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
Uzrok nadimanja drvenarije.
To je jebeni hardkor. Simbol istinske muškosti koji samo najbolji mogu da nose. To je karakterna osobina nepokorivih. U najtežim trenucima gvozdena kurčina zasija, kao Vejderova sablja, u srcu junaka i daje mu snagu za boj. To je obraz, to je čast!
Bata Životinja.
Ako si mislio da je zrno graška samo ono malo zeleno što se jede, grdno si se prevario. Zrno graška može da bude i zrno bisera, i zrno pšenice, i čovek u crnom kožnom mantilu... I ti.
Prvo zrno graška o kom se pričalo je bilo ono ispod princeze. Koje je napravilo nepogrešivu procenu da se radi o princezi. Kako je u nekim verzijama priče zrno graška zrno pšenice, boba, ili kakvog lokalnog semena, jasno je da se radi o nečemu što je nepogrešivi pokazatelj nečije mane ili vrline.
Ako je zrno graška para, onda obično pokaže nečiju manu. Retko ko ne poklekne pred tim zrnom. Ako je zrno graška vlast, ni tu nema mnogo onih koji su se proslavili. Ako bi zrno graška bila knjiga, onda se najčešće otkriva kakav princ ili princeza, sličnim onima iz bajke. Ali svim tim zrnima rukovodi jedno drugo zrno, ono koje je seme celom svetu.
Jeste, to zrno može da bude jedino čovek.
Ako je to zrno komšinica koja dolazi da zagleda šta je domaćica kuvala, profil mu je krajnje bedan i nezanimljiv. Ispod tog profila se kriju naslage samoće, odbačenosti, Farme, Sulejmana, suza zbog muža koji je vara, gneva zbog lepote koja je otišla, neispunjenosti zbog mudrosti koja nije zauzela mesto lepote. Opšti je utisak da je profil tog zrna prazan.
To zrno nekad bude i inspektor, ako baš nemaš sreće. Surove prirode, nepoverljiv, nepogrešivi lovac ljudskih slabosti. Al ako taj profil pogledaš sa strane, vidiš jednog jadnog čoveka koji sarađuje sa jednim kriminalcima da bi hapsio druge. Koji je u službi u kojoj vidiš stvari koje običan smrtnik ne treba da vidi zaradio čir, infarkt, razvod, alkoholizam i samoću. I koji svake večeri pije sam ispred TV-a, pokušavajući da zaboravi šta je sve danas video. To se zrno žrtvuje i na sebe prima sve ono što vodi u neumitnu propast, da bismo mi spavali mirno. To zrno kada se ukvari, ubuđa se i pokvari i mnogo drugih zrna oko sebe, ali ako odoli atmosferskim pritiscima, u sebi krije klicu ozdravljenja i ideala.
Zrno kroz koje se ogledaš može da bude i u crkvi. U mantiji. Njegov je profil izdaleka uvek idealan. Sakriven ispod mantije, uvek isti. Al ako se približiš, može da se desi da na mantiji vidiš masne fleke od nepočinstava. Ali ne toliko retko, iz blizine to zrno zamiriše mirisom koji se uvuče u svaku poru i taj miris ne može a da ne promeni i ceo svet koji sa tim mirisom dođe u dodir. Ako se to zrno ukvari, napravi nepopravljivu štetu, ali ako crno zrno zamiriše, menja profile i svih zrna oko sebe i daje im malo mirisa, koje god da su boje ta okolna zrna.
Na kraju, zrno na vrhu je najčešće pokvareno. I smrdi. I ne samo da smrdi, nego se i raspada i širi smrad svuda oko sebe. Što je i logično za zrno koje biju kiša, suša, Sunce, i sve što ovaj svet nabaci. Ali retko, vrlo retko, nađe se tu zrno koje menja ceo svet. To zrno može biti mirotvorac, prosvećeni vladar, koje će svu onu silu, sve milione zrna iz svog džaka da vodi ka tome da iz njih nikne plod koji će da bude i bolji i veći i večniji nego što su oni. To se zrno, ako se ikada nađe u nekom od džakova zrna ovog sveta, pamti dokle postoji i svet i svi džakovi u njemu.
Šta je tvoj profil, zrno? Valjda na to pitanje sam treba da daš odgovor. Gledaj da ne budeš ni previše tvrd i zelen, ali ako si mekan, zgaziće te. Ako se ne paziš, ubuđaćeš se. Možda, ali samo možda, uspeš da budeš i jedno od onih zrna koje menjaju sve sa čim dođu u dodir, na bolje razume se.
Ako to postigneš, niko više neće sa strane da gleda u to tvoje zrno, niti će da ga interesuje tvoj profil. Gledaće samo da bude što bliže tebi, da se i on malo ugreje i osvetli.
Linija između ženskih usmina iliti pička.
Ori Mile al duboko,
moj oraču, crno oko,
znadi Mile nema gazde,
bez duboke brazde!
Grašak. Ono zeleno bez ukusa što te majka terala da jedeš da bi porastao veliki i lep kao Kežman. S druge strane, poučen pričama iz detinjstva koje nose bitne poruke, lakmus papir za ljude. Nešto sitno, ali ipak značajno preko koga ne može svako da pređe, odvaja istrajne i uporne od lenjih i uobraženih, naviknutih na savršen život bez ikakvih prepreka i problema. Poput princeze iz bajke. Sitnica koja ti odmah pokaže ko je kakav, bez greške.
Listao sam novine, nervirajući se zbog prepucavanja dvojice mafijaša na sportskoj strani. Topao vetrić mi je ovo čekanje učinio dosta prijatnijim, iako su pored mene dve žene razmenjivale utiske posle nove epizode neke turske serije. Njihov žustar razgovor prekide sirena. Voz je polako pristizao u stanicu. Tu je. Nisam znao kako izgleda, ali sam gotovo siguran da ću je prepoznati. Do sada je za mene bila samo gomila slova na ekranu, sada ću konačno videti i njen lik. Internet, zlo, reče moja baba. Eee, baba, sad kad ti u kuću dovedem neku vrh ribu predomislićeš se. Par meseci dopisivanja sa njom učinili su da se osećam kao da je poznajem ceo život iako joj nisam video lice, niti dodirnuo kožu, kamo li šta više od toga. Osećao sam da je ona druga polovina mene, dosta toga smo imali zajedničkog i želeo sam da je oženim.
Srce mi bije jače nego ikad, sve jače kako voz usporava. Kako je stao, stalo je i srce. Majku mu, šta ako je grobina neka? Šta ako je mnogo dobra riba i odjebe me kad vidi mene ovakvog klošara? Da l' da bežim dok nije kasno? Sedi tu, rekoh sebi, i čekaj. Budi čovek jednom. Ljudi počeše da izlaze. Nekoliko devojaka prođe pored mene ne konstatujući da postojim. Kurva, neće doći. Poslednja, jako zalupivši vrata, izađe još jedna. Ona je, mora da je ona. To je taj zeleni džemper za koga je pričala da joj je omiljeni. Plavu kosu njiše lagani vetrić dok se saginje da podigne torbu. Ma nemoguće da ovakva ženska bleji na netu sa slepcima! Pomalo zbunjena gleda oko sebe, mačjim hodom kreće prema peronu. Jao baba, dušu ću da ti vadim kad vidiš kakva ti je snajka. Jao, plodna k'o Mesopotamija, ima četvoro unučadi da ti rodi. Na svega desetak metara od mene mogu da vidim kompletnu nju. Već je vidim u venčanici, zatim kako vodimo prvi put sina u školu, onda kako ga posle pijanke vadim iz zatvora dok ona kući čeka sa oklagijom. Ah, srce da pukne! Stavljam joj prsten na lepi tanki prst... Šta to radi sa prstom koj moj?! Daj, jeeee, riba ladno kopa nos... I to preda mnom! Ne o rukav jebote! Zajebi, bežim ja odavde dok još mogu.
"Izvini?", začuh je iza leđa dok sam se zaputio prema stepeništu, "ja tražim jednog dečka."
"Izvoli?"
"Jesi ti PusiItr69?"
"Ouvaj... ne... ja čekam babu iz Pizdića da joj pomognem sa prtljagom. Nema babe, izlapila načisto, mora da je u pogrešan voz sela."
"Ništa, izvini. Čekaću ga, sad će on."
Mislim se, čekaj, šta ćeš mi takva da mi praviš kolekcije slina ispod stolice ceo život. Spustivši se niz stepenice do parkinga, seo sam u svog juga i nakon što sam došao kući izbrisao nalog na tom sajtu.
Eto, lepo meni majka reče da jedem grašak umesto kerećih pljeskavica. Odrastao bih u čoveka, ne u razmaženog slepca koji svemu nađe manu i ne zna šta hoće. Eee, Kežmane... Odoh po dedin pištolj.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Taksista u Beogradu.
Uvek sam mrzeo prljava ogledala. Opominjao sam majku često zbog toga. Ona me više i ne sluša, čini mi se. Često mi prebacuje da bi možda bolje bilo kad bih se odselio, ili kad bih pao niz stepenice, ili pak pao pod autobus. Duhovita je moja majka, unosi neki razdražujući nemir u moj život. Ponekad me toliko razgali da joj se došunjam do sobe i uriniram u čašu u kojoj drži svoju protezu. Matora kurvetina, misli da joj dugujem zahvalnost. Elem, da se vratimo ogledalima.
Obožavam varijacije odraza koje se pojavljuju u našim ogledalima. Ponekad sam Hajdeger, ponekad Hamsun, ponekad i Hasan Dudić Miki. Poslednje ime me baš ne oduševljava, ali dobro, dijagnostikovali su mi paranoidnu šizofreniju. I rekli da bi trebalo da prihvatim sve varijacije sebe, uključujući i svoju majku, koja je zapravo preminula pre dvadeset godina. Kažu da sam je zadavio svilenom ešarpom. Zatim sam je rasporio i urinirao u nju. U svakom slučaju, ne verujem im. Doktori žele da me sabotiraju u pisanju. A moje pisanje je odista nešto specifično. Biće to najbolja knjiga ikada napisana.
Imam četrdeset godina i zovem se Milanko. Živim u mentalnoj instituciji i daju mi da se igram sa ogledalima. Volim da šetam kroz sobu zureći u ogledalo u svojim rukama. Tako mi se čini da hodam po plafonu, iako ne vidim svoje noge. Možda je to i bolje, jer ne volim svoje noge. Debele su, i krive.
Svakog jutra, pošto se probudim, prvo pogledam u ogledalo. Iako često viđam slavne pisce i filozofe, najčešće vidim samo svoju oblu glavudžu. I nju mrzim. Podseća me na zrno graška. Jer je tako bezizražajna, glatka i zelena. Mada, kad se okrenem na stranu, i nije toliko loše izgledna. Čak mi se i dopada, izgleda ukusno. Uvek sam se sebi činio lepšim iz profila. Hihihih, Milanko, zrno graška iz profila.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Savremena verzija pretežno prijateljske komande "Seti se". Apel na memoriju upitanika sa ciničnom dozom gikovskog humora u istom.
Ustvari, dobro da danas uopšte i imamo memoriju pored svih hardova, usb-ova, pički materina...
- Brate, kaće mi dođeš one repa što sam ti zajmio pre metar dana?
- Koje pare? Kad si mi zajmio?
- Ae, pogledaj u histori malo da ne bi morao da ti resetujem operativni sistem, ok?----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Kevo, 'de si stavila one crne Najk patike što su bile u mojoj sobi?
- Ne znam, sine, trebale bi da budu u predsoblju...
- Trebale bi al' nisu. Pogledaj u histori, molim te, moram da ih vratim ortaku...
- U šta da pogledam??
- Ma, nema veze, sam ću...
- Zapišao si dasku!
- Šta prljave čarape rade na sred sobe!?
- Kaplje znoj na mene dok me jebeš!
I tako dan za danom one zvocaju. Sve ima smeta. Nekada čovek prosto poželi da osvane na naslovnoj Kurira. Nekad probaš da popraviš stvar jer posumnjaš da su u pravu. Kupiš bombonjeru, buket ruža, pošalješ sms prvi... Pokušaš nekako da se iskupiš ali princezu i dalje žulja. Nasela je hemoroidom na zrno graška pa se od čokolade goji, paran broj ruža je za sahrane a javljaš se prvi jer si krenuo u švaleraciju. Zajebano rođaci.
- Možete me smatrati pičkopaćenikom ali teško je jednostavno dići sidro i ostaviti je. I druge luke naplaćuju porez i u drugim vodama vrebaju opasnosti. Noge smrde pa smrde, mali je pa je mali...
NE!
To one i hoće da pomisliš, to je ta ženska posesivnost, to priroda govori iz njih. Sjebale su se negde kroz evoluciju i matrijarahat je smenjen patrijarhatom i one pate zbog toga. Žarko žele da nas kontrolišu i većinom uspevaju tako što nam nabijaju na nos greške u koracima. Stalno, jako nabijaju. To je ta priča, one žele da se zamisliš, da se pogledaš u ogledalo, da vidiš gde grešiš. Ali ti ne sagledavaš situaciju realno već gledaš sebe u te savršene brkove i snažna ramena, ubeđen si da je niko drugi ne zaslužuje i želiš da se promeniš da bi joj udovoljijo i ti moraš da se promeniš da bi jo... :ŠLJAS!: Trgni se! Opet padaš pod njene čini, sagledaj sliku sa strane, iz profila.
Hehe visuljko hehe vidi kako visi može i da se pomera sam OOOPA! :ŠLJAS!: Ne glupiraj se! Ali da, u pravu si, tvoj visuljko je to zrno graška koje nju žulja, ne baš impresivan prizor tako iz profila ali to je to.
Smeta joj što ne može bez tebe, što joj biološki sat otkucava, što će ti noge smrdeti još više. Smeta joj što će njeni mrki pogledi prestati vremenom da deluju kao anestezija i bol u kurcu će se pojačati.
- Mogao si da pokosiš dvorište?
- Dvojka si!
- Molim!? Znaš li ti da ja ceo dan rmbačim, ribam, kuvam, peglam, perem...
- Mančester Siti, dvojka. Napoli, tri plus...
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
