Lica: Sudija (S) i optuženi (O)
Car i država protiv Zrna Graška.
S: Optuženi, ustanite.
O: ...
S: Kažem, optuženi, ustanite!
O: Ustao sam, jebem te ćorava!
S: Pardon?
O: Ustao sam, gospodine sudija!
S: Okrenite se licem prema meni.
O: Tako sam i okrenut.
S: Ne razumem! Okrenite mi prvo levi, a onda desni profil.
O: Sve može. Ako treba, daću vam i profile sa raznih društvenih mreža.
S: De, de, ne preterujte. Ovo je ozbiljan posao.
Pa vi sa svih strana izgledate isto!
O: Naravno! Jedino otpozadi imam blagu nehomogenost. Paradoksalno, s te strane primam hranu.
S: Ime i prezime?
O: Zrno Graška. Pre zime, zimu neću preživeti.
S: Imate li neki nadimak?
O: U vojnim krugovima su me zvali SMB kuglica, naravno, dok je postojala vojska.
S: Jeste li osuđivani?
O: Upravo u vojsci su mi sudili zbog izgladnjivanja vojnika, ali me nisu osudili.
S: Optuženi ste za seksualno uznemiravanje careve ćerke.
O: Jebem ti život, više ni priča za decu ne može da prođe bez Human Rights Watch-a i ostalih udruženja za političku korektnost i stvarnu nekorektnost.
S: Šta ste rekli?
O: Rekoh, laže kurva!
S: Ne možete tako prema jednoj princezi. Ona tvrdi da ste počeli naglo da rastete dok je bila na vama.
O: Ustvari bi trebalo ja nju da tužim za seksualno uznemiravanje.
S: Kako sad to?
O: Vidite, gospodine sudija, dok je ležala na meni, na svom tabletu je gledala neku pornjavu i počela je da luči vlagu, a dobro je poznato da u vlažnom okruženju brzo nadođem. Da ne pominjem da sam se i sam napržio!
S: Pa, vi ste potpuno ludi, moraću da pozovem sudskog veštaka da vam izradi psihološki profil.
O: Dosta više s tim profilima, čoveče, dok nisam iščupao onaj L-profil s prozora, da ti nešto objasnim.
S: Straža! Vodite ga! Slikajte ga anfas i iz profila i dodelite mu broj 28923!
Zrno Graška se, u ime naroda, kažnjava tako što će biti skuvano i car će ga lično konzumirati.
O: Ništa drugo nisam mogao da očekujem kad mi boranija sudi! A i car uglavnom konzumira u ime naroda! Nadam se da ću mu bar zastati u grlu.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Čovekov život u jednom trenutku dostigne tačku kada istinska samospoznaja, samorefleksija, pokaže činjenice od kojih smo se skrivali čitav životni vek. Taj trenutak iznedri strahove, čežnje, strasti, činjenice od kojih smo se skrivali ili pokušavali da potisnemo. To postaje onaj momenat, ne kap, more koje je prelilo čašu. Ova jednačina ima samo jedno rešenje.
Hm, pa ovo i nije bilo toliko strašno, šta više, ništa nisam ni osetio. Smrt je precenjena rabota. Precenjena kao ova teatralnost sa kojom sam otišao, vidi, vriska, panika i plač, smrt i strah, vatra, srča i krv, zatekli su se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ovako kada ih pogledam sa ove visine izgledaju svi isti, muško i žensko, staro i mlado, crno i belo, samo male mrlje, kao mali mravi koji gmižu po podu. Jednolični, uvek isti, kao stoka ili serijska roba. U školi su nas učili da je sve stvar percepcije, sve zavisi iz kojih uglova posmatramo stvari, sa kojih aspekata, naše moći saznanja uslovljavaju sam predmet saznanja. Pa, bar je tako u udžbeniku, po njemu, ova nagorela tela su samo fenomeni, stvarni u mom umu kao pojave ali nikada obuhvaćeni mojim umom kao stvar po sebi. Ako me moj um ne vara u ovom stanju, vidim ženu koja kleči nadvijena nad telom svog sina koji je u samrtnom grču. Njeno krvavo lice peru suze, na licu se ocrtava bolna grimasa, ne od fizičkog bola, već od tuge. U istom trenutku javljaju se pomešana osećanja, velika tuga zbog sina, ironični tračak sreće zbog života koji još uvek ima, pitanje zašto se ovo dešava. Zašto se neki životi završe na ovakav način? Da li je ona odgajila svog sina od kile mesa, vaspitavala, školovala, učila životu, pazila kao krhku kristalnu kuglu tolike godine da bi se nakraju, sasvim izneda taj život jednog dana ugasio, to telo umrlo i postalo beživotno truplo?
Ne znam za vas, nevernici, ali mene očekuje sedamdeset devica u dženetu za koji minut. Alahu akbar! ... samo što nije. Čekaj, nije bilo reči o nikakvoj vatri u dženetu...
Definicija napisana za takmičenje "Pačija Škola"
Džek iznad kukavičjeg gnijezda.
Pohvala kuvarici u menzi za dobro spremljenu šniclu.
S vremena na vreme svraćajući iz SR Nemačke u svoju otadžbinu ili se potpuno vrativši u istu da bi u njoj proveli najzasluženiju i - u najvećem broju slučajeva - najkonačniju etapu u svojim životima, srpski gasterbajteri (i ne samo srpski; prim.prev.) su sa sobom doneli ne samo nemačke marke, automobile i nova arhitekturalna rešenja u vezi sa dvorišnom kapijom (vidi ovde) već i reči i izraze germanske provinijencije koji su im u svakodnevnom životu na „dalekom severu“ ubedljivo najviše ušli u uši, so zu sagen. Vremenom su, razume se, te reči i izrazi ušli u uši i življu trajno nastanjenom unutar granica zemlje iz koje su ovi prvi pobegli i na taj način postali stalnim i neobično popularnim delom žargonskog rečnika koji jedan prosečan primerak može koristiti u svakodnevnoj komunikaciji sa svedocima svog postojanja. Navedimo samo neke od njih: Aufiderzen, Ende, Zo-vi-zo...
Izraz koji danas imamo zadovoljstvo da vidimo u naslovu je još jedan od takvih, a moje zadovoljstvo je još i veće jer sam baš ja taj koji će vam objasniti njegovo značenje i upotrebnu vrednost.
Elem, na nemačkom jeziku se on zapisuje sa Bitte, zahlen Sie... („Molim(o), platite...“ ili „Molim(o) vas da (u)platite...“) i nikad ili veoma retko se sreće u pretumbanoj verziji kakva je ona nastala usled srbizacije istog. I dok se na teritorijama na kojima se „Dobar dan“ kaže Guten Tag a „Jebi se!“ Fick dich! pomenuti koristi u administrativno-kurtoaznom smislu, u domaćem slengu, pak, on poprima sve nijanse prezira svog imigrantskog korisnika prema novcu i postaje, zapravo, sinonim za isti. Šaznam. Verovatno se našim gastosima do jaja popelo na kurac to plaćanje svega i svačega u Švabiji + što to moraju da rade sa osmehom, pa kad već ne mogu da ne plaćaju - onda da seru. Elem2, u određenim situacijama može se koristiti/prevesti i kao pandan izrekama „Kol'ko para – tol'ko muzike“ i „Plati, pa klati“, ali je to Srbinu već daleko prijatnija i logičnija kategorija...Aj', tchüss.
- Milence, daj jedno 'ladno...
- C...
- Mile, daj jedno pivo, šta zajebavaš, koj' moj?!
- Prvo calenzi-bite, onda piće. Preš'o si dvaes' 'iljada na crti još pre nedelju dana a nameru da platiš si pokaz'o koliko i Holandija da nas primi u usranu EU...
- Platiću, burazeru, znaš me, trenutno nisam pri parama...
- E, u tom slučaju, trenutno pivo možeš da popiješ samo u Čibeniku, ščuo?!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Mišo, da uzmemo jedan od ovih SBB promotivnih paketa? Nude puno pogodnosti i besplatnih sadržaja...
- Ma, kako da ne! Prvih mesec dana te navuku, šatro džabe, a posle - calenzi bite! Ni pretplatu za RTS ne plaćam, a ovo ću?! Šupičku materinu, bre, i ti i Tijanić!---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Entschuldigung, Herr...Könnten Sie mir bitte sagen wo kann ich Terazije-Platz finden?
- Calenzi-bite, mamu ti švapsku u usta jebem!
Moto sistema za bekap podataka.
Normalan životni ritam bračnog para koji ima bebu.
Dolaziš li kod Kurajbera na svadbu ?
Nemam pojma.
Kako nemaš pojma? Pa svadba je sad u subotu. Kakav ti je to životni ritam kad kao penzos ne znaš raspored 3 dana u napred ?
Ritam-ništa se ne pitam. Imam bebu.
Jooj. Onda ti je sve oprošteno...
Čuvena Karađorđeva šnicla. Popularno nazvana i devojački san.
-Znači cico, kad je izvadio voždovku, meni krenula voda na usta...
-Uf kako i ne bi! A, el bilo i nekih priloga?
-Majonez, standardno.
-A pomrit?
-E jebi ga...
Digao mi se kurac na tebe i prevlačenje kožice preko glavića koje prati taj proces učinilo je da izgleda kao da je krenuo otvarati oko.
Rečenica koja sagovorniku ostavlja prostor da, u što kraćem roku, shvati da je jedini krivac za datu situaciju. Koja nije dobra, podrazumeva se. Sa melodramatičnim izgovaranjem iste stavljamo do znanja da mu mi ništa ne zameramo već da to on mora uraditi sam. Drugim rečima sinonim za pronađi svoju krivicu u tome.
- Vaspitacice a sto sa mnom niko nece da se djuzi?
- Sačekaj me tu Janko i zapitaj se malo...- Gospodine, vaš sin veoma čudno doživljava drugarstvo i uznemirava drugu decu. Diže devojčicama suknje, a Marta mi se uplakana požalila da ju je terao da mu pipne pišu.
- A njoj sve teško palo... Mislim, delikvent mali, razgovaraću ja s njim kod kuće!
------------------------------------------------------------------
- I šta ja sad da radim kad je ona otišla? Ostavila mi je samo kredit za kola kojima se odvezla... Ni da se zapita kako je meni bilo...
- Ma boli te uvo, bar ne'š morati da ih voziš. Ionako su pederska.
Podrazumevano pitanje dok ulazite u mlađu maloletnicu.
- Jel' te boli srećice xe xe?
- Šta da me boli, ja sam videla kurac više puta nego ti što ga imaš u gaćama! Ako oćeš jebi ako nećeš da nađem nekog ko neće da gnjavi!
Uspešno zaobilaženje promotera, prosjaka, anketara i prodavaoca čestitki na ulici.
Vapaj navarenog Bajage za bongom koji je zaturio negde onako urađen pa pogibe da ga nađe i da strpa još džidžoline u njega.
Rošavo lice tinejdžera.
Otići na mesto koje nam definiše prošlost, ko smo i odakle smo. Još bitnije, videti svoje poreklo. Otići tamo odakle su ti preci, hodati zemljom kojom su i oni, ući u staru kuću gde su oni živeli i naravno otići do parčeta zemlje gde oni počivaju i odati im počast. Jer, iako možda nismo nikad njih upoznali, deo njih nosimo u sebi, nesvesno, te povremeno treba tamo otići i pojačati povezanost sa njima.
Posebno je bitno za nove generacije koje staro ognjište nisu ni videle i ne razumeju gde su im čukundeda i čukunbaba držali modem u onoj zapuštenoj starudiji od kuće i gde su im profili na fejsu.
- Au, ćale, šta je ovo, gde si me doveo?!
- Da vidiš svoje korene, sine.
- Kakvi koreni, pogle' ovo! Trava do pojasa, džungla, bre! Ne mož' se prođe, a ko zna šta sve tamo ima!
- Sine, ne palamudi i ne kvari trenutak.
- Ijao, vid' kol'ki gušter! Je l' oni opasni? A i ono mršavo i ofucano kuče me čudno gleda. Da nema besnilo k'o u onom filmu?
- Ne lupaj više da ne bih izlupao taj asfalt iz tebe! Koncentriši se na porodicu!
- A tek ovo! Srča, zarđalo gvožđe u travi... Da slikam za fejs... Mora da ima i zmija! Da mi lepo begamo odavde, matori? Ovde k'o da nema žive duše.
- Sinko, obzirom na to da smo na seoskom groblju, mogu samo da ti kažem da si pametniji kad ćutiš, normalno da nema žive duše! A sad lepo pripali tu sveću svom pokojnom pradedi Dragiši i da te ne čujem do kuće!
Još gora vrsta ljudi od Internet huligana. Oni barem navijaju za Srbiju, dok ovi nezadovoljni debili vole samo kad pobeđujemo, a kad izgubimo prozivaju i porede sa paćenicima...
Đoković - Nadal 2011
YouTube ili tako nešto...
A: Šta je bilo ČEŠOGUZCU deliš tanjire HAHAHA!
B: No1e PONOS SRBIJE!!! IDEMO!!!Đoković - Nadal 2013
A: Ovaj Đoković bi trebalo da sa bavi nečim drugim. lik nema pojima Nadal ga JEBE!
B: Realno lik ne zna da igra...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Srbija - Španija 2010
A: JEBI KONKVISTADOREEE idemo Teodosić!
B: HAHAHAH Košarka naš sport!Srbija - Španija 2013
A: Odvališe nas nemamo šanse protih njih slabi smo mnogo!
B: Auu al smo jadni...AKO NAVIJAŠ ZA SRBIJU NAVIJAJ DO KRAJA ZAJEBI TI TO!
Potpuna svejednost u izboru.
- 'Oćeš ti crnu ili smeđu?
- Ma meni je to Paragvaj - Urugvaj.
- Šta bre!?
- Egzotične su i jedna i druga, pa ne mogu da odaberem.
Ne, ne mislim na patrijarhe kao na sveštena lica.
Mislim na one ljude koji su obrnuli krug u svom poslu. Magove svih magova!
Ljude čija je riječ zakon u njihovoj branši i koje su svi dužni da poštuju, željeli to ili ne.
Hodajuće legende pored kojih te je sramota stajati jer si svjestan da samo zagađuješ vazduh koji udišu.
A: Kakva dominacija Španaca. Srbija jednostavno ne može da dođe do lopte.
B: Upravo tako. Vidi se to i po izrazu lica Dude Ivkovića. Čak ni patrijarh srpske košarke nema rješenja za ovu situaciju.
A: Nevjerovatno.
Globalni sponzor paraolimpijskih sportova.
-2019. Iran svjetski prvak u sjedećoj odbojci.
-2020. Egipatski paraolimpijac pobjednik u svojoj konkurenciji bacača kugle.
-2023. Sirija prvak u košarci u kolicima.
Odgovor bilo kog random klinje, učenika četvrtog razreda osnovne škole, na pitanje koji je bio na školskom krosu. Zašto baš četvrti? Pa, prva trojica dobiju neku diplomicu, a on je nači za dlaku izgubio istu, pa je bio četvrti. Aj sad ti dokaži da nije tako.
Kros je završen, đeca se vraćaju kući. Prilaziš jednom... (A - ti, B, C, D, F- klinci.)
A: Brate, jes' to skrosa?
B: Aha..
A: Koji si bio?
B: Četvrti!!
A: Bravo.Mali prolazi, nailazi grupica đaka...
A: Đeste drugari?! To malo skrosa?
C, D, F: Ahaa!!
A (pita prvog): Koji si bio?
C: Četvrti. Zamalo diploma, jebiga.
A: Au! Bra'o brate. Vas dvojica isto četvrti?
D: Ne. Mi dijelimo peto mjesto.
A: Bravo gadovi. Aj vidimo se.
