висине... у пичку материну...
а пробао сам да превазиђем тај страхна разне начине, као што је ходаље по огради моста или драгон каном или слободним падом са 200 м.н.м. и слично... није успјело, али можда ће

Lovačke puške budućeg tasta.

Plašim se da ostanem sama kod kuće noću, pogotovo ako čujem neko čangrljanje u zgradi, odmah mi je asocijacija na neke provalnike, pa tako strepim. A plašim se i bubašvaba, mada je to više gađenje nego strah.

Није сад да се фолирам, али никада нисам био од оних који се плаше висине, воде, ватре, мрака или било чега.

Само се једне ствари плашим, за здравље мојих ближњих, поготово у последње време, био сам на доста сахрана ове године...и то тешких сахрана.
Али мени је то нормално, да се неко тако осећа у вези кеве, ћалета, буразера, ееее...али постоји једна фобија код мене, и то ми је најгора фобија.

За моју, данас-сутра, децу. Ту најпре мислим на период трудноће и на сам порођај. Мало мало, па чујем неку причу са проблематичним порођајем, болесном децом и тако тим причама...од тога се јежим и ужасавам.

Insekata i gmizavaca.
Ne znam kako se zove, ne znam lepo ni da objasnim, ali ni za živu glavu ne bi smeo sam da odem na jezero ili na bazen i da sam budem u vodi. Ne plašim se davljenja, solidan sam plivač, već eto unervozim se od same pomisli da sam skroz sam tu.

Sebe.

U, Cakana, to je nesto najmudrije sto sam ikada procitao ovde.

Plašim se Cakane.

I ja se plasim Cakane. (moram da glumim da sam joj drugarica da me ne bi pretukla)

Zaboravih, i promaje se plašim.

Otaku, ne kenjaj.:D

Visine, mraka i fiksnog telefona.Dobio sam traume od jednog u sobi, zato sam ga odvukao u garažu.

kerova jer su me ujedali 100 puta kad sam bio mali.sad imam neke oziljke.
ne svih nego samo nekih zajebanih (pit,staford,rotvajler...)

realnih snova, sjebu ceo dan :)

Ja te krstim, a ti prdis. Bio sam ozbiljan :).

Ja reko zeza me.:)
Pa hvala.

Nema na cemu. :)

Zeko, potpisujem!

Šta je ovo, retko ko se plaši nekih boleščina i tako tih ozbiljnih stvari... Svi pominju insekte, klovnove, gmizavce, mrak (?)...Dečiji strahovi. :D

Ja samo zazirem od čekića, a sve ostalo me ne tangira nimalo.

Zmija i letenja. Mada mi se uzlupa srce kad avioni nadlecu, posledice 1999.