Имам говорну ману. Ђулетов СиндРом. xD И неретко ме зајебавају због тога.
Зубар ми је рекао да је то због тога што имам кратак френулум испод језика, а ја мислим да сам само погрешно научио како се изговара Р, јер ми ни старији буразер не зна да каже Р.
Да ли мењам дикцију? Хм... Интересантно питање. Живео сам јако дуго на југу Србије, али никада нисам волео њихову дикцију. Трудим се да правилно акцентујем речи и користим све акценатске дужине. Мада, понекад из зајебанције причам јужњачки. Уме да буде опуштајуће.
Нервира ме што ми се фонд речи у говору смањио последње три године, иако ми се пасивни вокабулар повећао. Другим речима, бавећи се лексикографијом, научио сам много речи, али ми то није утицало на побољшање реторике зато што много мало причам у последње време.
Углавном не користим поштапалице кад разговарам са неким старијим или са неким професором нпр. на факсу, али ми се омакне. :)
Иначе, много користим поштапалице и то ме нервира. Рекли су ми да се ошамарим сваки пут кад изговорим поштапалицу, али ја увек заборавим. Тако да... Не иде ми нешто то одвикавање.
I meni se smanjio taj aktivni vokabular što je strašno. Na tome treba raditi, kako? - ne znam!
Uglavnom što više pričati!
Mijenjam pomalo dikciju i način govora u zavisnosti od toga s kim pričam, mada ne pretjerano.
Poštapalice koristim ponekad, neke poštapalice, ali ne baš često.
Međutim, ne pravim toliko razliku kad razgovaram sa starijima, nekako mi je to izvještačeno. Tako sam znao i nekim profesorima u srednjoj pri susretu na ulici van škole, ako su me relativno "gotivili", reći "zdravo" umjesto "dobar dan", a prilikom odgovaranja osim učestalog "znači" omaklo mi se katkad i "šta ja znam?"
Sve u svemu odlična tema, i mislim da je jedna od najvažnijih stvari koje svi trebamo vježbati upravo kultura govora i vještina što ljepšeg izražavanja.
Da to bude zanimljivo, prirodno, tečno, pomalo i duhovito, razumljivo, koncizno, ali ne šturo, odmjerene brzine itd. I bez pretjerane upotrebe stranih riječi, ali opet ne ni previše prosto i prizemno. MNOGO JE TO ELEMENATA. MNOGO!!! Zato nije ni lako dosegnuti neki lijep govorni stil, pogotovo ako neko nema nekog talenta ili ako ne govori često.
Divim se nekim profesorima na mom faksu kako lijepo i tečno predaju, vrlo razumljivo i gramatički ispravno, a znaju i da drže pažnju.
Ono što sam primjetio da je većini omladine govorna kultura na katastrofalnom nivou i tu, kada profesorka prozove nekog od njih na predavanju da nešto kažu, niko, baš niko, ma koliko dobro znao pitanje, nema ni 20% ljepote izražavanja, slobode i spontanosti kao ta profesorica. To je tako velika razlika da je to strašno.
A ona ne priča uopšte izvještačeno, nego najprirodnije moguće!
Тачно. Кад сам био мали, кева ме је убеђивала да треба да читам што више, да бих имао велики фонд речи. Тачно је да се читањем повећава фонд речи, али се не повећавају реторичке способности. Има људи који ниједну књиху нису прочитали, али причају двеста на сат. Значи, рецепт је само прича, прича и ништа друго.
Јако је битно да човек зна о чему прича, тј. да влада материјом. Кад си упознат с нечим, није ти проблем да млатиш три сата о томе.
Проблем је кад не знаш шта хоћеш да кажеш:
Ovo je isto kod mene... Što ti kažeš manje pričam, to je isto tako, nabijem slušalice i svoj posa' samo... Baš sam se izmijenio, a sa tim i moj govor.
Mislim da sam izgubio draž govora koju sam nekad imao, i žao mi je zbog toga. Nekad sam pričao bre kao čovjek, sad sve mumlam kad pričam, muka mi je i da se napregnem da kažem nešto izgleda...
Džimi, nisam mogao da te zamislim sa Đuletovim R :)
Imam drugaricu koja je izgovarala ŠĐČĆŽSC sva ta slova kao ono naše novo slovo, i išla je kod logopeda, nakon godinu dana pričala je sasvim normalno :)
Šta su Poštapalice? :)
Da, nekad sam imao taj govorni stil, a više nemam, samo sam počeo da lupetam gluposti, a ako pričam glasno onda je to svađa ili nešto tako
To si u pravu da čovjek mora znati o čemu priča, ali ne uvijek!
U retoričke sposobnosti spada i vještina inteligentnog sranja, ili ti bullshitting.
Možda mi je taj bullshitting više koristi donio (pa čak i dobrih ocjena) nego samo znanje!
A za razvoj vještine sranja zaista samo treba što više pričati, bilo kad, bilo gdje i bilo šta.
Пази, умем да кажем правилно Р у изолацији. Или у неким речима које почињу на Р, а после следи самогласник. Али да изговорим Р после Т, Г, К... Нема шансе. :)
Овај. Ово. Оно. Јеботе. Јебига. И тако. Значи. У принципу...
Možda mi je taj bullshitting više koristi donio (pa čak i dobrih ocjena) nego samo znanje!
Е, за то сам био мајстор у средњој. :) НА факсу ми није пролазило.
To je zbog Vukajlije :P
Nije to nacin. Nacin je da te neko slusa dok citas ili pricas i da izigrava ovako nesto
http://www.youtube.com/watch?v=iMpXAknykeg
Ne bi verovao koliko moze biti iritirajuce i koliko moze promeniti stvari. Naravno, kraca verzija.
Dvesta na sat? Mislim da si se pogresno izrazio, jer brzina otezava razumevanje.
/quote
ista stvar :)
Aha, imam drugaricu koja ne može recimo da kaže normalno riješ ROLERI ili tako neke riječi pogubi se :)
Znači, samo koristim ovo kad razmišljam ono, kako nastaviti jer se, ovaj, ponekad pogubim u zadnje vrijeme od silnog ćutanja, pa onda počnem da pričam neke silne filozofije. :)
Mislio je razgovijetno, a dovoljno brzo :P :)
Evo i da napisem nesto o sebi. Menjam dikciju. Nesvesno. Mislim da sa muskarcima pricam drugacije, ne znam koji mi je djavo, ali nesvesno to radim.
Rodjena sam Beogradjanka ali ponekad umem da malo razvucem kad pricam sa muskarcima. Kao Novosadjani. Inace mrzim taj akcenat, jako mi je ruzan. Ali ispadne mi. Ne znam kog kurca, ali tako mi kazu.
Imam poneku govornu manu. Suskam pomalo, recimo kad sapnem Sisa si (ne pitajte zasto to radim) cuje se ssssss. To me nekad nervira. Nikad ne mucam. Ponekad mozda malo nazalno pricam. Cula sam da postoje vezbe cime se moze smanjiti nazalnost, pa nameravam da se detaljnije raspitam o tome. Ako neko zna vicite.
Sporije pricam kada pricam sa nekim autoritetom, starijim et cetera. Kad sam u drustvu umem da povisim glas, kad razgovaram sa nekim momkom stisavam. Opet, nesvesno.
Neretko naglasavam reci kao Cendler Bing, posebno kad me smara da dalje obrazlazem poentu pa naglasim time rec da bi sagovornik shvatio sam.
Naglasak mi se menja u zavisnosti od raspolozenja. Malo otezem kada sam letargicna, i tada me cesto pitaju da li sam iz Vojvodine. Nesvesno to radim. Ostalo primenjujem, osim postapalica. Jedino kada slusam neciji poduzi monolog govorim "da, da..."
Ovo i ja radim :)
Ah! Nekad ne mogu da se obuzdam prosto! Dve drugarice me zovu Bing, jebote! Kretenski.
Da li IKO radi na poboljsanju retorickih jebenih sposobnosti ili samo palamudimo?
Мени се јако често дешава да забагујем и да ми треба неколико секунди да изговорим реченицу, јер ми у тренутку падне неколико ствари на памет, па док процесуирам и избаферујем, трба ми времена.
Иначе имам тај проблем, да ми пада свашта на памет ничим изазвано.
Evo taktike za unapređenje govora koju sam ja svojevremeno napisao na nekom blogu. Nažalost, ni sam je nisam primijenio osim par puta. A trebao sam. No to ne umanjuje njenu efikasnost i validnost. To samo potvrđuje moju ljenost.
Kopiram ovdje odlomak iz tog bloga:
"1. Skinete sa interneta neki dobar program za snimanje zvuka, koji može da snima prilično dugačke audio fajlove. Moj predlog je Adobe audition. Ja kod sebe imam staru verziju tog programa (iz 2004-e) koja funkcioniše savršeno, to je Adobe Audition 1.5. Proguglajte malo, program se lako može naći na Internetu.
2. Pošto ste skinuli i instalirali program, uključite mikrofon i snimajte se. Cilj je da puna 2 sata pričate, i da to sve snimite. Nebitno o čemu. Samo pričajte dva sata bez prestanka. Taman da su i najveće i najortodoksnije gluposti, bitno je da pričate. (Naravno, potrudite se da ne budu gluposti, ali i ako su gluposti, to nije nikakav problem, bitno je da 2 SATA NE ZATVARATE USTA) Nakon što ste uspjeli dva sata pričati, možete isključiti program (ili nastaviti dalje ako imate snage) i memorisati fajl negdje na kompjuteru (obavezno ga memorišite, zašto - reći ću kasnije). Ponavljajte tu vježbu što češće, po mogućnosti svaki dan.
To je apsolutno sve što se tiče prakse. A sada teorija.
Vi sada sigurno mislite da sam ja lud. Da bi vas razuvjerio, reći ću vam koje su ogromne koristi od ove vježbe:
1. Razvijate svoju inteligenciju. Da biste mogli govoriti, morate prvo artikulisti misli koje ćete izgovoriti. Dva sata pričanja je dva sata aktivnog razmišljanja! Fenomenalna vježba za mozak.
2. Razvijate svoju kreativnost. Dva sata je dugačak period i u tom periodu ćete, ako budete sprovodili ovu vježbu, SIGURNO neke stvari sagledati na nov način i mnoge kreativne ideje biće zabilježene na vašem snimku. Kada završite s vježbom prosto ćete se iznenaditi time koliko ste kreativni i inteligentni.
3. Razvijate svoju mentalnu kondiciju i izdržljivost. Dva sata jake intelektualne aktivnosti nije malo. A pričanje na slijepo, bez ikakvog plana je vrlo jaka i naporna intelektualna aktivnost.
4. Razvijate svoj govorni stil. Daleko je veća korist od pričanja nego od pisanja ili kucanja. Zato što ČUJETE SEBE. A kada se čujete, uvijek zamišljate neku publiku u blizini, i stalno prilagođavate vašu intonaciju emocionalnom sadržaju onoga što govorite. Sama, čista priča, je savršena vježba intonacije, i savršen put do razvijanja vašeg vlastitog, jedinstvenog govornog stila.
5. Postajete sigurniji u sebe. Ako ste introvertni i u društvu ćutite, nakon samo par dana aktivnog žestokog vježbanja priče na gorepomenuti način, primjetićete da vam ideje mnogo lakše nailaze i u društvu, pa ćete i u društvu biti mnogo govorljiviji, a to je i glavni cilj.
6. Razvijate maštu. Bilo bi preporučljivo da u vaše govorne vježbe uključite i dio u kome ćete pričati apsolutno izmišljene priče, a to takođe je jako korisno. Pričanjem izmišljenih priča uviđate koliko je u stvari lako proizvesti totalno uvjerljive, a neistinite priče. To će vam dati osjećaj za to koliko mnogo i koliko često ljudi lažu. Moći ćete mnogo lakše prepoznati kad neko laže. Iako vam ja nikada ne bi preporučio da lažete, nakon praktikovanja ove vježbe moći ćete u zaista nezgodnim situacijama vrlo lako izmisliti neku priču koja će vas spasiti od neprijatne situacije ili vam omogućiti da izvučete neku korist. Jedan od ciljeva ove vježbe je i da naučite kvalitetno lagati i izmišljati priče. To vam je samo jedno oruđe koje možete koristiti ako zatreba i koje vam može dati dodatnu sigurnost. Ali opet ponavljm, moja je preporuka da nikada ne lažete.
Bitno je da znate lagati, time ćete lakše provaliti ostale lažovčine i shvatićete na koji način oni razmišljaju. Shvatićete i koliko je fejkova na svijetu. Mnogo, jako mnogo. Ali, to što znate lagati, ne znači da to trebate i činiti. Ponavljam, najbolje vam je da nikada ne lažete.
Možete to gledati i sa druge strane. Svi pisci su lažovi. Ko god je ikada napisao ikakav roman on je teška lažovčina. Međutim, oni ne koriste svoje vještine u laganju zarad obmanjivanja ljudi. Oni, pak pišu vrlo zanimljive i uvjerljive priče koje ljudi obožavaju da čitaju. To su romani. Bez sposobnosti vrhunskog laganja, Dostojevski nikad ne bi bio to što jeste.
7. Razvijate svoje glasne žice i govorni aparat. Što više pričate, lakše vam je pričati, a i glas će vam postati "ušminkaniji" (pod uslovom da se ne dernjate)
Džimi, ajde ti piši, i potpisuj ispod i mene, da ne kopiram sve to :D
Ovo mi je najjače...
Jeste, to je sjajna vezba, ali nazalost premalo vremena izdvajamo za to. Inace podstakao me je na otvaranje ove teme poziv drugarice da se uclanim u Toastmasters. To je grupa ljudi koja na svojim nedeljnim sastancima uce da drze govore. Ili uopste govor u javnosti. Dobiju temu i spreme za sledeci put i drze govore. Gledala sam snimke konkretno ovog udruzenja i rezultati su zaista fascinantni. Od pogrbljenih ledja i postapalica, mucanja i nervoznih trljanja dlanova ljudi postaju pravi jebeni besednici. Njihovi govori postaju laksi za pracenje, samim tim interesantniji, prijatnije je za gledanje, razumljivije, ubedljivije, inteligentnije zvuce itd, itd.
A mi smo u srednjoj imali vezbu koja je isto dobra za razvoj govora- u sesiru papirici sa pojmovima. Izvlacis papiric i imas jedno minut-dva da smislis o cemu ces pricati. Apsolutna improvizacija. Ja sam konkretno izvukla papiric PCELA i pocela sam govor, sarkastican naravno, o tome kako je apsolutizam kao drzavno uredjenje najpozeljnije za savrsen razvoj drzave i kako je to pouka koju mozemo izvuci iz nacina zivota pcela. Zvuci glupo, znam. Ali probajte tako da se igrate. Nije istina da moras potpuno vladati materijom, samo je bitno sabrati misli.
Sve su te govorne vježbe jako korisne, mada realno mislim da je mnogo korisnija bilo kakva improvizacija od pripremanja govora unapred na neku temu.
Nije poenta nabiflati pa onda držati govor koji znaš napamet, poenta je stvoriti u svojoj glavi neko bogatstvo iz koga ćeš uvijek moći crpiti ideje i improvizovati.
Što se više poseže za našim pamćenjem, to je lakše za njim posezati, ono postaje dostupnije, tako i što više pričamo to nam je lakše pričati, practice makes a man perfect.
Svi znate sta je retorika, da ne gnjavim o tome, uvod je suvisan.
Volela bih da razgovaramo, pored opsteg pitanja problema drzanja govora ili tacnije bilo kog javnog obracanja ljudima, i o nekim, cini mi se, zapostavljenim pitanjima. Recimo:
Naravno da zavisno od toga sa kim razgovaramo menjamo, svesno ili ne, vokabular. Ali da li menjate dikciju i na koji nacin? Da li imate neku govorne mane, tipa suskanja, nazalnog govora, mucanja, probleme sa izgovorom R itd? Ako da da li radite na uklanjanju istih? Da li vas neke mane nerviraju? Da li menjate intonaciju kada razgovarate sa nekim autoritetom, nekim starijim itd? Da li pricate sporije i glasnije/tise nego obicno u cilju bolje razgovetnosti? Koristite li postapalice? Da li imate obicaj da naglasavate reci (npr kao Cendler Bing)?
Itd, itd.