Kako uopste saznajete sve te price? Ja nista zivo ne znam, nemam ni koga da pitam, imam samo jednu baku, a ona zna premalo o svemu tome.
Па не бих ја ни знала, него ми је деда реко да ћу да постанем алкос ко мој прадеда Љубо брица...и тако...остатак сам извукла јер сам га малтретирала да ми прича...
Ja sam isti moj pradeda.Ali samo likom,jerbo je on bio jebač nad jebačima,ženio se ihaha puta,dok ja nisam niti jednom,a nisam ni jebač.
Zato ovim putem molim ove jebače sa Vuke da me prime u svoje jato,da i ja pojebem nešto.
Мој чукундеда је мазао очи кречом, како не би морао да иде у аустријску војску. Због тога су моју породицу у селу почели да зову Ћорићи.
Мој прадеда је био у аустријској војсци на Церу, па пошто није хтео да се бије са нашима, он је дезертирао и побегао код нас. Касније су га ухватили и послали да се шиба са 'Талијанима.
Moj pradeda bio knez u selu, ubili ga na kvarno, zbog zemlje. Baba mi je preživjela Jasenovac, nekoliko strijeljanja, još je živa.
Drugi deda mi je iz četničkog sela i zna dosta detalja o tome kako su partizani roknuli doktora Mladena Stojanovića.
A cukundeda bio trgovac stokom, terao goveda u Solun i tamo ih prodavao. Ranjen je u okrsaju sa Arnautskom bandom koja je pokusala da ih opljacka pri povratku iz Soluna. On (Marko) i momci pobili Arnaute ali je posle nekoliko dana umro od prostrelne rane u predelu karlice. Mesto gde se okrsaj dogodio i danas se zove Markova cesma, mada cesme odavno nema na tom mestu.
ja sam 6-ta generacija od kako sidjosmo u ravnicu o daljoj istoriji se nisam raspitivao....jedan pradjed strijeljan jer je bio zelenas(ne kamatas no oni 1918-te).....dalje mi muka da pisem...
Moj neki pra deda pizda metrina je bio Francuz, tako da ja imam 1/32 deo Francuske krvi. Što ide u prilog mojoj strasti ka vinu, ženama i dobrim parfemima.
Мој прадеда је острадао у Матхаузену, мислим да се тако звао логор, један од већих за време другог св. рата.
Ja sam onda Francuz 101%
MaUthauzen,iliti po švabski Mauthausen.
Nadam se da je neko od ovlascenih promeni ime teme jer sam siguran da sam napisao porodicna prica a ne sreca al' ajd' sad, nego ja znam o mojima da su osnivaci Glogovice tj. jedna od 7 familija koje su osnovale selo,po povlacenju Turaka spustili se iz brda blize nekadasnjem Carigradskom drumu, znam koji deo je bio i ostao u posedu ove danas malo vece familije koja vise nema jedan zajednicki posed.Cukun deda poginu 1913 u Albaniji u nekoj borbi sa Siptarima, a familijarno ime mi je iz Mijajlovic greskom tokom '50-ih promenjeno u Mihajlovic i tako ostalo, cukun-deda se zvao Mladen,pra-deda bezao iz voza koji ga je vozio u koncentracioni logor u drugom svetskom ratu...kuca u kojoj je rodjena bliza rodbina od '50-ih na ovamo je sagradjena 1958. i jos uvek stoji u njoj zivi moja pra-baba...deda pise sada porodicno stablo pa ce se dalji istorijat porodice videti procenjuje se (procenila nasa familija sto iz price starijih sto iz dokumenata)da datiramo negde s kraja 18. i pocetka 19. veka.
Znam dosta deda uvek se zapriča, i tako znam više od svog ćaleta...
Uglavnom, moji 1807. (čini mi se) došli iz Crne Gore, negde blizu granice, ima i selo Đurđević po mom prezimenu, pored planine Jabuke ili Jagode ili Maline, ime nekog voća... Preselili su selo Tečić, odmah pored Rekovca. Tu je moj neki blabladeda bio poglavar sela iako su se tek doselili jer su bili kršni Crnogorci od po 2 metra i sa po 2 grama mozga, a kevin pekinezer sad veći od mene, al' nebitno...
Posle gušenja ustanka je stric od tog mog dede što je bio vođa završio na kolcu, žrtvovao se za bratanca... Posle kad je počeo drugi ustanak moji su opet bili predvodnici, ali ovog puta je par njih poginulo...
I tako je bilo monotono i mirno sve do Prvog svetskog rata jer su iz nekog razloga bili pošteđeni učešča u Balkanskim ratovima, do tad su ih okolni Srbi asimilirali tako da su bili više pametniji nego volovi...
Stric mog pradede je tad bio poslat u Austriju na rad kao ratni zarobljenik, i ne zna se šta se desilo s njim, posle rata su mu izgradili spomenik, a postoji i legenda da je mrtav i da su samo uši od njega stigle nazad ovde, ali verovatno je samo legenda... Postoji i legenda da se oženio nekom groficom, u koju ja verujem, a i nadam se da je istinita, onda sam u srodstvu sa grofom haha, a interesantno je da se posle rata moje prezime proširilo po Nemačkoj, tako da ova teorija je jedina moguća...
Ostali su preko Albanije bežali, i većina njih je završila u plavoj grobnici, nije ni deda siguran ali misli da je bilo 20-ak sestara i 40-ak muških u porodici, a kad su se vratili jedva ih je bilo 10-15 ukupno...
Tu su dalje obnavljali porodicu do drugog svetskog kad je opet bila ista situacija kao u ustancima samo što je moj pradeda, zvani Puža preživeo, kao i čitava porodica... Onda je deda '57 otišao u Egipat i tamo gradio, gradio, gradio, gradio do '61 kad se vratio ovde, oženio, preselio se u Kragujevac i par godina kasnije dobio mog ćaleta, sina jedinca, dok je ostatak porodice imao po njih 5-6... I eto mene par decenija kasnije ovde, kako reče neko, kuckam ovde...
A i u koliko-toliko bližoj porodici imam i rođaka koji je sedmi sin sedmog sina, ali nema nikakve posebne moći... Eto to je to sa ćaletove strane, kevina strana porodice ima manje interesantnu istoriju...
Ja znam kurac... Znam da su mi oba đeda i obije babe bili u partizanE, i da se dignu tatini iz groba ne bi živio 6 sekundi sa sve sahranom, kad bi čuli da sluša četničke pjesme...
Чукундеда је ваљда ловио Бугаре, а онда је прешао у комунисте. Обе деде су се жениле неколико пута, и то је то...
Моји су 2 века само за рат знали...сва ми фамилија била у ускоцима, а она једна грана што није, они су били у комитама...
Od moijeh znam da su - sa očeve strane: đed umr'o od raka pluća, prađed bio četnik i strijeljan na Majevici, čukunđed bio neko mudo u selu, a njegov otac sa famelijom došao na granicu dvaju planina, Ozren i Majevicu, iz Like a preko Kopaonika. Bože ti pomozi. Od babinih ne znam nikog.
Sa majčine strane: đed umro poslije 3 srčana i 3-4 moždana, bio mnogo jak čovjek. Radio po Njemačkama na željeznici. Njegov otac je bio čoek seljak, poljoprivrednik i četnik, uostalom kao i kompletan Ozren. I njega su strijeljali. Dalje ne znam. Od babinih znam samo za njenog oca koji je takođe strijeljan jer je bio četnik.
Ovi su porijeklom neđe iz Crne Gore, ne sjećam se tačno odakle.
Moj deda je jedan od retkih preživelih iz logora Mauthausen, u Drugom ratu. Njegov pajtos iz logora je napisao i knjigu o tome. Često su održavali kontakte dok deda nije preminuo ove godine. Drugi đed je iz okoline Šabca, tamo je glavni baja u selu!