Па, то је код конформистичког типа људи. Теже да се понашају у складу са понашањем већине, да не одступају, да буду ''у средини'', јер је то најбоље по њих - неће штрчати и тиме довести себе у опасност.
Ja mislim da je ta "zlatna sredina" jedno licimurno pospesivanje malogradjanstine. "Ako ne mozes da ih pobedis, pridruzi im se", "uklopi se" i druge picke materine. Ne bih osudjivala ljude koji upadaju u tu pricu zlatne sredine, jer je nekada starno jebeni recept za prezivljavanje, a koliko god da si svoji tako to, mio zivot, jebes mu sve.
На послу баш морам да искулирам и да се држим те "златне средине". Јбг, од нечег мора да се живи. Иначе сам јако нестабилна личност ал' све капирам да ћу временом нешто и да научим. Да с' опаметим.
''zlatna sredina'' je izmšljotina ljudi koji nisu u stanju da budu njabolji, pa se tješe da su dovoljno dobri ako su kao većina...
Реално, и ти да си послодавац, не би волела да ти ексцентрици ујебавају бизнис својим паметовањем, него би било ''има да се ради како ја кажем''. :)
Управо то. Само гледам како пролазе драма квинови и остали. Некада бих им свима главе откинула, но ондак ми прође кроз главу шта би било да су и моји тако радили... Да л' бих живела овако како живим. И тако даље и тако то...
Хм..Није све тако розе-љубичасто. :)
Шта, ако ме једноставно заболи туки за нешто, немам неки став о томе, и не желим да га имам.
Трививијалан пример: политичка опредељеност у Србији. Има оних који би људима очи повадили да их убеде како су ДОС, Чеда, Веља, Тома месије политичког препорода.
С друге стране има људи који не знају да наброје две политичке партије ( Комунисти се не рачунају ).
Шта ако ја кажем, оно што велика већина људи са којима сам у контакту, и стари и млади каже, а то је: ок је све, али боли ме брига, мени су сви исти, не желим да се бавим тиме.
Пример који сам навео би ме у некоим нормалним околностима(некој нормалној земљи) окарактерисао као тоталног идиота, али обзиром на политичку сцену од Тита на'вамо код нас, искрено, заболи ме ђока.
Kad treba da se dokazes, nikako ne valja zlatna sredina. Bolje biti i najgori bar cete ljudi zapamtiti. Evo mi npr, imamo najgore auto na svetu, YUGA i po tome smo poznati u svetu.
Mislim da ne mozes nazvati zlatnom sredinom ljude koje boli kurac za odredjenu stvar.
Slozio bih se sa energijom da je zlatna sredina za licemere.
Нпр. ово највише на свету мрзим.
Bolje biti zaboravljen nego da te upamte po lošem.
Нису сви толико посебни, па да свако може да ћера своју филозофију. Што каже МЈСД, неки људи су једноставно индиферентни према многим питањима, заболе их. А и зашто би о свему морали да имају мишљење? Сматрам да је индивидуалност битна за грађење личности и образовање наше личне свести о себи. Са друге стране, то упорно форсирање неконформизма делује извештачено и често ствара фанатике који потпадну под одређену субкултуру. Јебем ти ја уникатност, ако постоји шурнаест хиљада људи попут тебе. Размишљај рационално и води се начелима који теби у животу највише одговарају, избегавај усиљено становиште "оћу да будем другачији само да би био примећен". Одгојени смо под сличним или истим друштвеним нормама, те ће се наша схватања по већини битних питања поклапати. Сви смо ми златна средина, само се неки другачије облаче и гласније причају.
Zlatna sredina je Dejan Cukić
Златна средина је до јаја и најтеже је бити нормалан и обичан. Али нису квалитетни људи који су злана средина, него они који стално теже истој. Ови који су златна средина се толико прибојавају да не изгубе нит да се само на то фокусирају и они не знају да се снађу без својих темеља. Док људи који никад нису медиокритети, а стално теже томе знају да цене обе стране и умеју боље да их разликују, самим тим и препознају. А и ближи су циљу они који му стално теже и тркају се, него они који се налазе на истом и нису свесни тога.
Nismo to mi ni smislili vec Rimljani, naime u orginalu je Via media optima i oznacava rizik izdvajanja, kod njih je bilo mnogo opasnije izdvajati se iz sablona klase u kojoj ste, npr. braca Grah su mogli da budu prvi ljudi Rima, ali su odabrali da se bore protiv sopstvene klase i zato su i jednog i drugi bili ubijeni od iste te klase.
http://en.wikipedia.org/wiki/Doctrine_of_the_Mean
konfucijanski princip "zhong yong" tj. "večna sredina" tj. "srednji put" tj. "zlatna sredina"
edit: znači kakvi rimljani, grci, pičkematerine, KINEZI BRE!!!
"Златна средина" није то о чему ви причате.
http://en.wikipedia.org/wiki/Golden_mean_%28philosophy%29
ДОПУНА: Лемаја, биће да су ипак Грци :)
konfucije jebe!!!! :P gm, to je recimo jako zanimljiva stvar - grci i kinezi su dolazili na iste ideje, u približno isto vreme a bili su na različitim krajevima sveta! mislim da sam to čak i defkala.... ček da nađem!
edit: evo ga! http://vukajlija.com/univerzalne-istine/235416
Могуће да јесу долазили до сличних закључака независно једни од других, али код Грка је идеја о "златној средини" ипак присутна много пре Конфучија.
Сад се сетих, можда и нису били толико недоступни једни другима. Гледао сам неку емисију о томе како су трговачке везе између Европе и Кине постојале много раније него што се мислило. Постоје и неке мумије људи пореклом из Европе у Кини из периода пре Христа.
sasvim moguće, ali čisto sumnjam da su razmenjivali beleške....
Деси ти се да осцилираш на једној или другој крајности у некој ствари, не знаш како да се поставиш и онда се сетиш да наш језик има фразу: "Ма, најбоља је златна средина."
Кхм, да ли је ипак тако? И како смо уопште дошли до тога да се средина зове златном? Је л' то можда покушај да се смањи напрезање мозга приликом било каквог избора, по принципу који наведох изнад (Ни тамо ни 'вамо, средина је златна)?