ja sam godinama vuljala sa sobom neku ćurku, bilo mi je žao... tupava, nesrećna, sa jako malo prijatelja... zbog njenog rođendana sam propustila koncert stonsa, jer da sam otišla, ona bi bila sama sa svojima, a ne mogu da se setim zašto nije htela/mogla na koncert. i tako sam ja njoj godinama pravila društvo. čak sam prešla i preko toga što se ložuckala na mog bivšeg i muvkala ga... i onda je na kraju ispala žešće govno prema meni... hrani psa da te ujede! više ne gubim vreme sa tokvim slučajevima....
ja samo sa pogrešnim ženama...ljudi su dobri, kakvi god da su nisu pogrešni, u svakom ima nešto dobro..al žene su zlo...i ne volim da ogovaram...
Desilo mi se u dva slučaja da se godinama družim sa osobama koje su mi isisavale svu energiju...Iz ove perspektive ne znam zašto sam bila takav mazohista.
Ne radim to više, život je kratak,
VanGoga, tako nesto i ja radim. Stavise, poceo sam da sasecam u korenu.
U principu sam osoba koja je na misice sebe naterala da totalno zanemaruje prvi utisak. I zanemarujem ga. Ali kad dodje neko i krene da mi kenja o tome kako su profesori kreteni i zato ima lose ocene, ili da mi kenja o tome kako ja nisam dovoljni patriota, i kurac palac, sto slusas rok, jebes ga brate, s takvim necu da se druzim. I secem u korenu.
Uglavnom ne boli ljude. Ako to odradim prljavo, onda oni budu ljuti na mene, kako sam ja kreten, i sta ti ja znam, ali uglavnom volim da se izvucem neprimetno i da se to i ne oseti. Takvi obicno lako nadju sledecu zrtvu.
Veci problem je sa devojkama. Zatreskanim devojkama. Jebiga, vidim da nije moj tip, i iskuliram je, ali upravo tada one shvate da sam ja bas za njih. Ako sam u nekoj bedi pa se jos i povatamo, tu se onda pravi Sekspir-rastanak. Oh Romeo, oh Romeo.. Idi bre s Bogom!
Ali cenim da ce i takve lako da nadju sledeceg Romea, pa me ne grize savest. Jebes ga.
Ali eto, ne mogu da objasnim sebi ni zasto uspevam tako lako da sredim te, a nikako ne mogu one sa kojima bi mi objektivno bilo mnogo lepse, sa kojima bih mogao i da prozborim koju.
Inace, ne mogu da prihvatim "jebemliga" kao odgovor. Hocu svoje vreme lepse da potrosim. Ovo mu sad dodje neka cetvrtina zivota. A to je previse izgubljenog vremena.
Paa,Lu,znaš i sam da je život neprekidno traganje i usavršavanje,upoznavanje novih ljudi i mogućnosti.
Sve te "nakačaljke" smatraj kao neki protokolarni userivač perfektnog života.
Nađu ti se tako neki,pa -šta da radiš.Super što ne sudiš o ljudima "na prvu loptu",to je sa tvoje strane potpuno ok.
Međutim,mene je ranije opako grizla savest što ne mogu da se otkačim ljudi koji me iznuruju.Trpela sam ko skot,na svoju štetu.I-jednostavno se desilo:odjednom su nekako iščezli iz mog života,verovatno i zbog toga što sam ja previše bila zauzeta da bih mogla da do beskraja razglabam kafenišući ili ići u milionitu posetu iste nedelje...lepota!
Možda sam svesno (ili nesvesno) pobegla u obaveze,da na taj način pokažem sebi da mogu kvalitetnije da potrošim vreme..ne znam,ali mi prija.
Da se razumemo:uživam da se družim sa normalnim,LJUDSKIM ljudima,da se smejem i zavitlavam;obožavam da nekome učinim malu pažnju-bez razloga;volim da ugostim i da se moji gosti osećaju prijatno.
Ali,volim i da to bude umereno,da ne bude ono tipa:ja bila kod tebe prošlog puta,sad je tvoj red."Tvoj red"?Kakva će to oštrokonđa da mi kaže???Drugarica ili "drugarica"?
Ne znam.Samo znam da tražim mnogo od prijatelja i da zauzvrat,dajem mnogo.
I da znam da mi je lepše ako imam tri prijateljice rasute po svetu,nego 46 onih koje se samo tako zovu.
Dakle,"jebemliga" nije odgovor,ali postoje "jebemliga" periodi i to je neminovno.A tokom vremena se sve iskristališe i dođe na pravu meru.
Za cure ne znam,mene nisu saletale :)))
Znamo li se mi?
Mnogo su mi poznati ti stavovi i nacin kucanja. O'kle si?
Čisto sumnjam :)Ovo je verovatno stil kucanja prosečne ženske osobe od 38 godina sa određenim životnim iskustvom :)
Btw,uvek mislim da ono što sam važno htela da napišem-izostavim,ili da mi je svaki duži post malo konfuzan ili haotičan..
Iz Bele Crkve sam :)
Hahahah, zapravo, ja znam jednu 20 godina mladju osobu koja ovako pise. Mislim, devojka je rodjena sa 40 godina, al ono, ipak ima 18. Ne, ne vidjam cesto ovakve kriterijume.
Cak i kod osoba koje su stare 30-40 godina.. Doduse, deo tih ljudi je sa ikariama, al ono.
Ocekuje covek nesto od osobe sa 30ak godina.
Ne'am pojma,Lu,mi'sim-ni ne osećam da sam bliže četvorci nego trojci,ali je ta mirnoća nastala upravo tad-kad sam raščistila to o čemu pišem.
Nemam histerije (koje mogu da ti "poseju" prijatelji) tipa-Aaaaa,kriza srednjih godina,ili Kako vreme leti-sutra još jedan dan starija..ili tako neka šajze.Uživam,nekad samo pokušavam,u svakom danu.Zaista.
I najviše,izgleda,mogu da pružim ,pomognem ili posavetujem kad ne razmišljam "kolektivnom svešću",tj,kad se JA izgubi u moru ljudi od kojih svako zahteva "parče tebe".
Ovako sam sva svoja :))
A 'oće to ponekad i meni da se otkači :))
Šalim se,jako volim te verbalne dovijaljke :)
Na žalost (ili sreću) to mogu da praktikujem samo na Vuki ,ili sa porodicom.
Zato sam i postovala na ovoj temi.Jedan od kriterijuma da ostaneš sa nekim u kontaktu je i taj da možete zajedno da se smejete!Ljudi maltene,potcenjuju smeh kao kategoriju koja je pravi lepak i sredstvo(u nedostatku boljeg izraza) za dugotrajan,lep i kvalitetan odnos-bilo prijateljski,bilo partnerski :))
Ala sam razvezla... :))