I na to kome je najveci, tj ko je najpametniji.

DUVAJ JAJA ILI PREBACI DISKUSIJU NA OVU TEMU!

Откључавај ми тему Штефи. Ова твоја је о томе шта је најморалније што смо урадили до сада итд. Не бави се схватањем морала.

Али ако нећеш, ја да се обезбедим, ценим да би млади нараштаји сајта требали да дискутују о овоме иако је већ пре јаче од годину дана дискутовано.

Пошто видим да сви спомињу неки курчеви морал, и све остало, позивају се на прађедове и чукунђедове, Словене, Грке, Аваре и Варваре да видимо шта је то морал.
Пошто сам лењ да тражим стручну литературу у кућној библиотеци, а богами и по интернет пространствима консултоваћемо Википедију.

Ок, да видимо, морал је скуп неписаних правила =>правила нису писана => то је скуп правила која се преносе са колена на колено, усменим путем => подложна су сопственом тумачењу и изменама, прилагођавању и осталом. Слажемо се?

Stefan otvorio temu o moralu? Neka nam se Bog svima smiluje.

Ne znam na koje svakodnevne stvari misliš. Ali evo, ja ću navesti par primjera šta je moralno, a šta nije, po mom:

nije moralno da "prosjek" koji itekako sebi može nešto da zaradi po cijeli dan napadno prosi po kafićima i gdje sve ne.

međutim, isto tako nije moralno ni da ga mi otkantamo, iako je bezobrazan, jer realno, nama neka sića koju bi mu udijelili apsolutno ništa ne znači, a njemu itekako znači, jer ako od sviju uzme malo, eto, može od nečega da živi - a nije na našem da unapred zaključujemo o njemu da je lijeni beter i da radi za "prosjačku mafiju", jer mi to iako možemo pretpostaviti, ne možemo dokazati - ko zna šta ga je natjeralo na prošenje.

Isto tako, nije moralno da muškarci, a naročito podmladak, ladi jaja po cijeli dan u kući, a da se teret svih kućnih poslova svaljuje na žene, pa čak i kada one rade puno radno vrijeme i solidno zarađuju.

Da ne ispadnem neki feminista sad, nikako nije moralno ni to da cure očekuju od momaka da im oni plaćaju, iako su oboje kokuzi, niti je moralno to što neke žene, na primjer, lažno optužuju muškarce za seksualno uznemiravanje ili čak silovanje, ili im uvaljuju ko zna čiju djecu, a to i nije baš rijetka pojava...

sad tek vidim da nisam još pomenuo ni jednu stvar koja JESTE moralna :)

Јовичићу, леба ти прочитај цео пост. :) Елем убацих и линк ка теми, да би људи боље знали на које ствари мислим. Само што сам заборавио да копирајући са теме коју је Штефи закључао губим и линкове, сад едитовах оно најбитније. :)

Pročitao sam ja sve, ali sam odgovorio samo na ovo:

A onu drugu temu nisam pratio, tako da ne znam na šta misliš, jel to bilo u uvodnom postu, ili negdje drugo?

moral je sposobnost potiskivanja sopstvenih nagona koji ugodjuju tebi kao jedinki u cilju ugadjanja drugoj osobi (drugim osobama, drustvu).
nista manje, nista vise.

odredjeno je obicajima i navikama drustva, koje je opet odredjeno istorijom nekog mesta, klimom, dostupnoscu hrane itd. samim tim se i razlikuje ono sto je ugodno ovde od onog sto je ugodno u africi, mada vrlo malo, i uglavnom povrsinski.

osnovna moralna nacela vaze u svakoj grupi koja ima vise od 5-6 ljudi, tako nesto... inace bi se poklali/rasturili/pretvorili u amebe (svaki copor ima neka moralna nacela bemusve :)

Ово је цео уводни пост. :) Има даље битнијих питања. :)

Али Јовичићу, можда је боље да ми даш своје виђење моралног, не кроз примере. :)

Pa jeste, manje-više to je suština, e sad jedina razlika između morala, ljubavi i altruizma je ta, što se u prvom slučaju nagon potiskuje iz osjećaja moralne dužnosti, u drugom iz same naklonosti prema nekoj konkretnoj osobi, a u trećem (pod uslovom da pravi altruizam uopšte postoji) osoba djeluje moralnu u skladu sa nekom svojom prirodnom tendencijom.

Inače, u srednjoj školi, prof. filozofije nam je dao jednu šaljivu definiciju ljubavi:

ljubav = žrtva po metru kvadratnom

reko bi da je zrtva = ljubav / m2

malo se zajebo prof :)

ne, zajebo sam se:

zrtva = 1 / (ljubav x m2)

Nemam ja neko posebno "moje viđenje moralnog", već u životu kombinujem razna shvatanja morala - savjest - intuitivni osjećaj šta je dobro, a šta nije, zatim hrišćanski moral i utilitarističku etiku koja u suštini kaže da su dobri oni činovi koji maksimizuju dobro za što veći broj ljudi - ali utilitaristička etika je problematična, jer ona na moral gleda matematički, sabiraju se pozitivni i negativni efekti, tako se čin koji ima značajne kolateralne štete kao svoju posledicu- čak i smrt većeg broja ljudi - može smatrati moralnim, ako je istovremeno donio još veće dobro koje nadilazi to zlo koje je učinjeno.

Po tvom lokalnom kompasu moralno je sve ono posle čega te neće gristi savest, po globalnom sve ono posle čega tvoju okolinu neće gristi savest što te nisu više tukli kao klinju ili još bolje zadavili čim si kmeknuo.

jeste sad, pećinskom čoveku odjednom sinulo kako je on moralan i bavio se filozofijom nakon što bi umlatio mamuta močugom. ta čovek je do etičke refleksije došao tek u 5. veku pre nove ere, pre toga se uvek radilo o običajnosti

a što se tiče morala, moral kao takav ne postoji, postoji samo moralno tumačenje fenomena.

To možeš reći za bilo šta što ima sposobnost tumačenja fenomena.

Relativizacija morala je znak sitničave sebičnosti. Moral je konvencija, ali čovek je biće sastavljeno od konvencija. Zašto ne relativizovati neku drugu konvenciju? Jezik na primer? Nije praktično, donosi štetu, niko te ne razume, gubiš. Relativizovati moral: ukradeš, opljačkaš, prevariš, pa šta, to je samo konvencija: time dobijaš, sitna dušo.

Odbaciti moral: graniči se sa poezijom, a poeziju je nemoguće živeti normalan.

Treće, prevazići, ali čime i kako? To još nije nastalo, nema oslonca nigde i nikako.

Nisu to moje reči to je sa Vikipedije. Ovo je kopiran tekst. Ali tu mislim da se misli na kompromise. Da nisu zaključali temu, video bi šta sam ja rekao, a šta je sa Wikipedije. :) Ali editovaću post. :D