Појма нисам имао да одајем такав утисак... :)
Сећам се и ове песме, њом су спемовали РТС непрестано.
Ja sam isto ova osnovna škola grupa - al' dodajem ukenjao sam se kad su rekli biće rat. Mislio sam doći će vojska da nas sve pobije ko Nemci. Čak sam se sa drugaricom molio pred ikonom.
Au, sunce ti, šta ti je potiskivanje sećanja. Prve večeri, par sati pre nego što je prva bomba pala sam se našao sam u svojoj sobi. Uzeo sam uzeo ikonu Bogorodice i počeo da se molim i plačem da to ne rade. Auuu, sad vratih film i skroz se izbedačih. :(
Elem, hoćete li da čujete jednu ZAISTA zastrašujuću priču?
Majka mi je pričala o nekoj njenoj drugarici, koleginici, šta li je, o jednoj situaciji... Naime, u vreme bombardovanja, sin od te njene drugarice je uključio da se snima na VHS-u neki film i otišao da spava. Ujutru ustaje i vidi umesto programa smetnje. Vrati on na početak i proveri - film je snimljen.
Međutim, sada sledi zastrašujući deo. Čuje on da je RTS tu noć bombardovan, a upravo film što je snimao je išao na RTS-u. I on premota posle filma i trebao je da ide dnevnik, međutim - nastanu smetnje. Slike nema, ali se zvuk čuje. Čuje se eksplozija, vrištanje, kukanje tih jadnih ljudi i tako skoro sat vremena! :(
Ta žena sad nema pojma gde je sad ta kaseta, a ni njen sin, on misli da je možda i presnimio, ko zna.
Imate li neki komentar na ovo?
Јеботе, кад само чујем ово "Волимо те отаџбино наша, одма' се сетим подрума у кући јеботе...
У јеботе...
Зајебано Пекки...
Ma ja sam sve i svasta doziveo te 99 godine. I zakleo sam se nikad u prokletu ameriku, fancusku, i britaniju i NEMACKU ne idem (naravno ukoliko mi se ukaze prilika).
Evo da kazem od moje kuce jedno 3-4 km je bila vojna baza svakog dana je bila bombardovana, tokom veceri izadjemo, gledmao kako lete rakete, avioni, pecurke kako se prave, bespilotne letelice kako lete.. Prvi dan kad sam ja doso kuci prozori su bili sve razbijeni, izbijeni iz futera , ulazna vrata razbijena skroz kao da neko palicom udarao. Stravicno je bilo sad kad se setim najezim se sve dodje mi da zaplacem bukvalno i ako je proslo 12 godina. Ti avioni, bombe, detonacije, sirene, ubijeni, ranjeni...
Сећам се и ове песме, њом су спемовали РТС непрестано.
http://www.youtube.com/watch?v=Hi4vCxexofg&feature=player_detailpage
Vratio si me bukvalno u 99 ovim linkom. Non stop je bila na rts-u.. Bila je jos jedna pesma trenutno ne mogu da se setim kako bese, non stop su je pustali... Ako se neko seti, neka postuje....
Ja sam imao tu cast da mi za 18. rodjendan prangijaju Prage i Boforsi, vatromet samo takav. Iako zvuci glupo, ziveo sam kao kralj tih 78 dana, dilovao sam pljuge, nisam oskudevao ni u cemu, a i nisam se treznio dok ne rekose "Dosta je". Zao mi je samo mladjeg burazera, imao je 5 godina tada i navukao je veliki strah od sirena.
Jeste zastrašujauće, ali nije tačno.
Da je tačno, bilo bi još negde. Znao bi neko za to.
Ali što se tiče tehničkih detalja, kaseta traje 3.5 sata. Ako je film 2 sata, ostaje tih sat vremena za snimak.
Uostalom, 6 miliona srba, ko zna koliko ljudi je gledalo program u to vreme, neko je morao da čuje.
Myth BUSTED!
Sećam se i jedne smešne situacije. Pošto jedno veče moji nisu hteli da idu u prethodno pomenuti podrum gde su se svi zezali, ja sam se naljutio i ostao napolju. Moji su zatvorili vrata i stajao sam 10 sekundi napolju. Samo kad sam čuo sirenu, potrčao sam u kuću koliko me noge nose, a moji su hteli da umru od smeha. :)
EDIT: Stefane, misliš da nisu?
СА НАМА СИ СИГУРНА А-А СА НАМА СИ ЈАЧА А-А :)
песма стварно враћа кроз време јеботе. у сваком случају је дојајна. не знам на коју другу мислиш Сесе...
Ma možda na one parodije Indeksovog Pozorišta: "Ja sam ja, Toni Bler, klempave mi uši"
Isto je bila na rts-u non stop dal pre ove sto si linkovao, il posle.. Ali znam da je bila pokusavam da se setim, samo neceg kroz maglu, al nije dovoljno da bih je naso.
Авиону сломићу ти крила?
http://www.youtube.com/watch?v=bP9_OIj_szA да није можда ово?
Pogledaj dom svoj, anđele! 100%! Stalno su je puštali i prikazivali ruševine.
Ne nisu te, isto vezano za otadzbinu. Pa su kasnije promenili vise nisu pustali tu nego ovu "Volimo te otadzbino nasa" ili obrnuto je bilo. Bas pokusavam da je nadjem.
Samo da dodam da ne podnosim pesmu "Volimo te, otadžbino naša", zaista vuče na ružne uspomene. Meni bar.
Мени је само једна ствар остала заиста у сећању. Неколико дана након бомбардовања дошли они што одводе мушке на ратиште. Ћале и видо и каза ми: "Сине, ајде са мном." Пођох ја са њим и отворисмо им врата. Пита онај што одводи људе у рат: "Де си комшо! Ош ти пишемо да ниси ту?". Мој ћале погледа мене и насмеја се: "Објасни њему да нисам био ту. Пиши да долазим."
Толико о томе.