Evo, da se i ja ubacim u ovu diskusiju. Moje je mišljenje, ne tražim da ga iko ceni ili poštuje, je da faks ne treba birati srcem. Jer, teško da ćeš posle ti raditi to što želiš. To što su ti Irci uradili bi bilo lepo da se vidi i kod nas. Ljudi masovno odlaze na "masovne" fakultete. Tj. tamo gde ima milion ljudi i gde još 2 miliona čeka na posao. Uglavnom je izgovor, tamo nema matematike i slično. Pun kurac ekonomista i pravnika. A sad i fonovaca. Krivi su i fakulteti koji godišnje prime duplo više nego što je predviđeno. Na svakog čoveka dođe ekonomista i dva pravnika i još jedan menadžer da mu to sve lepo organizuje.
Ja mislim, da je budućnost u tehnici. Možda se varam, ali to je neki moj stav. Treća sam godina jednog tehničkog fakulteta u Beogradu, i ja sam to birao tako da izbegnem bubanje, da bude što više mate i zadataka i neke praktične primene. A uz to nas malo upiše faks, a još manje završi. Što znači da posla ima. Zaključak neki je da faks treba tako birati da kada diplomiraš imaš što manje konkurencije za posao, koji bi tako mnogo lakše našao.
Zato i kažem, izvisio sam za ono što sam hteo pa sam upisao mašinski jer je ostalo mesta, računam završiću ga u majčinu. Mrcvario sam ga dugo, dugo i prignjavio ga na kraju al posla slabo, motao se po nekim državnim firmama, uglavnom na određeno vreme da držim mesto dok sinovac generalnog ne završi faks. Sad se ko pravi crni gruja srećno bavim sivom ekonomijom.
Istina, mi proizvodimo jedno deset puta više visokoobrazovanog kadra nego što nam realno treba.
Gusti sok, kako neko ko nema veze sa matematikom moze da zavrsi tehnicki fakultet?
Ја знам људе који су бирали факултет курцем, па отишли на Филолошки да би умочили.
Шалу на страну, тачно је то да би земљи вероватно боље ишло кад би се људи више опредељивали за факултете за које се тренутно мало људи опредељује. Ево, ја сам типичан пример човека због ког пропада домаћа привреда. Допустио сам да мој мозак, који је био савршено прилагођен за проучавање природних наука, пропадне на друштвеним наукама за које чак нисам ни талентован. У школи су ми супер ишле математика и физика, занимао сам се за техничке науке, за електронику, машинство, хтео сам нешто од тога да студирам 200%. На крају завршим на језицима, јер ми се није спремао пријемни за технички факултет. Заправо, почео сам да га спремам, али сам одустао из мени непознатих разлога.
Што се тиче посла, шта знам... Компликована је ту ситуација. Како се снађеш. Ја сам за време факултета одрадио више посла него неко за десет година након завршеног факултета. Многи из моје генерације који су завршили сад кукају како нема посла, а мени је то мало чудно, пошто знам да у језицима увек има посла, само треба да се потрудиш и да га нађеш. Није као да се ради о јебеној антропологији.
A može. Sve je stvar rada. Ja sam u srednjoj bežao od nje, iako je kao znam. Ali kad sam se sreo sa knjigama od preko 500 strana, veruj mi da mi je bilo draže da radim zadatke iz mate nego da bubam suvoparnu teoriju. Nije ta mata toliki bauk na tehničkim fakultetima, nego ljudi tako misle i tako je predstavljaju. Jeste na Etf-u, ali tamo stvarno preteruju.
Na mašinskom svakako nije, jaču matematiku radiš u okviru mehanike i sličnih predmeta nego na samim matematičkim predmetima. A i od te jače ti ne treba bog zna šta ali ljudi generalno imaju problema jer nam je matematika po srednjim školama kriminal, dolaze ljudi na faks a da razlomke ne znaju.
Може. Најбољи инжењери су најчешће сасвим просечни математичари.
Meni licno mata i nije neki problem i mislim da svi mogu da je skontaju kako tako...
Ali verujem da ima dosta ljudi koji nemaju nikakvu ideju o korisnosti matematike u bilo cemu vecem od sabiranja na kasi. O fizici necu ni da govorim...
Ja sam imao dvojku četiri godine iz mate. A imam je u malom prstu. Toliko su nas cedili i jebali u mozak da smo morali sve da znamo. Prijemni smo svi ošurili, i evo sad imam 10 iz mate na državnom, tehničkom faksu. Ali tako je bilo kod mene u gimnaziji. U nekim drugim školama, matu rade samo onako, neke osnovne stvari. I kasnije se ljudi pogube i misle kako je to teško kad vide šta se radi na faksu. Mada mislim da problem leži još u osnovnoj školi, gde se postavljaju jako loši temelji znanja iz ove prirodne nauke.
To je vec pomenuti problem srednjeg obrazovanja. Retku su profesori koji zele da nauce decu, tacnije da im priblize svet raznoraznih brojeva i njihovih mogucnosti. Jbg, u prvoj godini srednje smo imali sjajnu profesorku koja se i najtupavijem u odeljenju trudila da priblizi makar osnovne funkicje i primene necega. Nakon nje nam je dosao lik koji je propagurao program svoje tadasnje stranke, ligu malog fudbala, znali smo kako mu raste dete i kako tece brakorazvodna parnica. Rezultat toga-2 ljudi je zavrsilo na prirodnim naukama, ostali se razbezali po popularnim fakultetima ili ozloglasenim drustvenim.
Џими, nisam bas siguran sta je prosecan matematicar, ali mislim da te razumem...
Jedino je problem sto se za najboljeg inzenjera smatra covek koji je sef neke firme, mada se oni veccim delom bave trgovinom.
Meni je u srednjoj matematiku predavao Mića Albijanić, trenutno poznat pod imenom "skupštinski čobanin" jer mu je standardno zaduženje bilo da tera poslanike iz restorana u skupštinu i nabija kvorum.
Čabar političar, al je bio retko dobar profesor matematike :)
Професори код нас немају никакав интерес нити подстицај да науче ученике нечему, и то је лоше. И контрола њиховог рада је очајна. Треба увести систем као у САД. Да професори добијају бонус у виду новчане награде уколико им деца остваре надпросечан успех на годишњем тесту који не оцењују сами професори, већ независна комисија коју шаље министарство. А уколико деца пар година заредом остваре лош успех, зна се - одбијање од плате и на крају отказ. Па да видимо да ли ћеш да причаш о малом фудбалу и разводу брака.
Да се разумемо, ни на факултетима није много боља ситуација, само што су професори мање присни са студентима. Иначе их подједнако мало интересује да пренесу знање.
Jebiga, nije lak odgovor. Ja sam izbrala fakultet "srcem", iako su mi svi odreda govorili: nemoj, nemoj, em glupo em dosadno em vas previše em nema posla!! (Usput, isto to su mi starci govorili i za srednju: ti i tvoje radne navike pa u gimnaziju? zaboravi!)
Oba puta ih nisam poslušala i oba puta nisam požalila.
E sad, kad dođe do zapošljavanja, tu počinju da se otvaraju neka nova pitanja, naravno, i stvar postaje ozbiljnija. Međutim, zaposlila sam se odmah nakon faksa, u struci. Mislim da nje bitno samo jesi li upisao "ono što voliš", nego i koliko si se dao tome, kako si se pokazao i kakve rezultate postigao (da ostavimo sad štele i konekcije na stranu). Možeš ti nešto da voliš, pa opet da mrljaviš i smandrljaš faks. A voliš ga. :)
Međutim, u struci sam radila samo kratko, i onda sam prešla na drugi posao. Ambiciozniji, jelte. Nevezan za književnost, ali ni-ma-lo. I tu sam se super snašla, i napredovala koliko je god trenutno moguće, ali...
Ja sam jedna tempirana bomba!! :D
I to ne zato što ne volim svoj sadašnji posao, naprotiv, sve je to okej; nego zato što ipak ne radim ono što bih najviše voljela. Otkucavam... :)
Tako da mislim da pravog odgovora nema. Ima tu mnogo i do srećnih okolnosti, i do tvojih sposobnosti u tome što "najviše voliš", i do stvarne životne situacije u kojoj si. Ipak, uvijek bih OPET odabrala srcem.
Аха. Блејиш на Вукајлији пола радног времена.
Matematika je zaebana rabota.
Sestri koja ide u gimnaziju sam pomagao oko mate i izvlacila je 4-5, ali sam ja posle 6 meseci deljanja mate za prijemni, uzeo jedva 20 poena.
I sada nisam ruzni ETF-ovac, nego ludi fizicar...
A šta je sa drugom polovinom? A? Ćutimo? :)
Istina. Bole ih uvo da se udube. Ima primera koji se stvarno trude, ali su retki. Gotovo izumrli. Meni je npr. najbolji predavač bio iz filozofije. Meni totalno nepotreban i nebitan predmet na prirodnom smeru, a realno i nezanimljiv, ali on ga je tako predstavio da su svi bili zainteresovani za njega. Šteta što nije predavao nešto drugo.
E bilo bi lepo da ima ovoga. Jer više ide na kurac kada redovno bude 20 i kusur kečeva i kao đaci su krivi. Toliko su sujetni pojedini profesori, da misle da su oni najbolji i najpametniji. Ne pomišljaju da možda sa njima nije nešto uredu. Nemoguće da baš 20 učenika ništa ne uči i ne može da nauči za bar 2. I sve to kasnije utiče na želje i opredeljenja učenika za upis i izbor fakulteta.
Na faksu ništa drugačija nije situacija, ali čini mi se da te nekako više poštuju jer si sad kao student. Šta znam...
Ne tuguj, statistika kaže da fizičari jebu 2% više.
Ok, ali to moze biti trenutno stanje stvari, to je bila moja poJenta...zivi bili pa videli dogodine.
A sad sam se setila, tvoja opservacija sa svrsenim ili jok drustvenjacima je malo klizava. Najgori su polu-svrseni stagod, nikada ih ne bi pozelela u blizini. Mogucnosti kreacija i pogresnih stvari koji su oni spremni da plasiraju je veliki problem. Posto vidno ili ne, takve face uticu na kreiranje kolektivne svesti koja je svakako u kurcu, to sranje posle unormaliti koliko-toliko je teze nego izgraditi cupriju. Naravno, da i ovi srvrseni prave sranja, nisu postedjeni, ali mnogo su gori ovi koji su tu na pola puta stali.