Цела је нација Лаушензација...
Лаужевић витез њежне руке хахаха
Шта би Ивана Жигон рекла за Лауша?
Да он не просипа рафал, него сеје зрневље правде!
ЕДИТ. Да ли је неко од ових који су читали књигу приметио део када он прича о томе да је цела Подгорица брујала о томе, како би они били убијени кад тад, да их он није убио... Као били су проблематични момци... Или сам ја то погрешно повезао... Данас сазнајем да су младићи имали 19 и 20 година. Ако је било тако, мало је незгодно доживотно пресудити некоме у том животном добу...
апсолутно ништа, она њега мрзи јер он није косово
Znate što se čini na Fejsbuk s Lauševićem, bruka, ja čitao nešto malo i makao, pušti, samo bezveze da se nerviram, al nešto se mislim, valjalo bi da im se istroluje pešes stranica usta ih mutava jebem.
hahahhahahahahah
Joooj, kakvi nesrecnici su ti na Fejsu!
НОРМАЛНО Д АЈЕ УБИЈО ЛИКОВЕ КАД ЈЕ У КАФИЋИ МЈУЗУ ПУШТО ДИ ЏЕА ИСУС
А ми смо се овде баш усрећили! лоло
Ахахахахха ЗЛО!
Беше једном један глумац, какав глумац, курац глумац, по имену Лауш, тај је глумац имао веома преку нарав, а притом и пиштољ, од којег се није одвајао. Једнога летњег дана, Лауш и његов брат одлуче да изађу увече, да се нарољају као стоке, јер је Лауш волео да попије. Долазе у фићка где у општој алкохолној екстази, Лауш се посвађа са групом момака, који су такође волели да попију, али нису имали пиштољ, тако момци крену на фер фајт са Лаушом и његовим братом, при чему Лауш у фер фајту извлачи дебљи крај, и бива пребијен к'о буља, међутим Лауш се сети да носи утоку, вади и убија једног момка, а затим и другог који је покушао да бежи. Схвативши Лауш шта је урадио, као пичка, што и јесте бежи у Америку, где пише књигу, (бла, бла, самодобрана, бла, бла, кајем се, бла, бла, тешко је живети с тим, ал' јебига бар сам слободан, бла, бла), прецедник банана државе одакле је потицао Лауш, Тадизвини је прочита као и 90 % становништва банана државе, чиме долази мега сврша. Букакеом бива погођен сваки нормалан човек, који схвата озбиљност отпужбе за двоструко убиство и бежања од правде. Госин Тадизвини прецедник банана државе схвата да из свега тога може извући корист,(јер становништво банане до крајњих мера тестира своје ејакулирање) чиме се враћа старом занату, извињавању, извињава се породицама убијених, уз изјаву да су Срби криви, и да неће више никад, одлучује да помилује двоструког убицу, не по бујној коси Милоша Обилића, већ по седој бради, и проћелавој коси, и ослобађа истог кривичног гоњења, чиме Тадизвини скупља јефтине политичке проблеме, јер скупих нема више, продао је и кауч Ђелићеве тетке, а становништво квази државе у еуфорији наставља да једе хлеб и саламу.
Прочитао сам књигу... Врло је читљива и интересантна, да ме није болест савладала и да нисам заспао на неких 5 сати, прочитао бих је у цугу. Нема везе какав став према његовим поступцима имате, ипак препоручујем да се књига прочита. Мсм, сигурно да не може бити гора од Стендалових књига, да будемо искрени. Кад су вас већ успели да натерају да читате "Црвено и црно", књигу која је заувек умањила вашу љубав према писаној речи, и учинила да вам се баца пегла од самог погледа на неки роман, онда се можете сами натерати да прочиттае и Жаретов "затворски дневник".
Књига к'о књига, исповест к'о исповест, мрачна и са тенденцијом да константно држи читаоца напетим и "сјебаним", правећи тако самаа од себе вероватно обавезну Емо лектиру за ученике Емо средње школе. Нисам од оних који куде коњаког нису јахали, па сам са задовољством узео и ипак прочитао књигу. Отприлике, захваљујући добром делу ваших постова, знао сам шта ће да ме очекује од самог почетка, те сам апстраховао ту емо ноту којом Жаре покушава да се оправда, и читао може се рећи апсолутно неострашћен. Изнервирао сам се мало стварима типа "Ја пуцам неколико пута, али пиштољ не реагује" или "Не сећам се, испало ми сочиво". Дај, бре, па 13 пута упуцаш човека, при том ниси пијан ни дрогиран, нити си неиспаван, и толико те пичне адреналин да постанеш неурачунљив толико да престајеш да чујеш све око себе, и само из тог разлога опалиш 13 метака, јер фазон, пре тринаестог ниси оних 12 уопште чуо. Читао сам нешто слично давно, давно... Мислим да се звало "Црвенкапа", а жанр је ако се не варам носио назив БАЈКЕ.
Књига је јасно прилагођена и нама који смо неписмени и глупи, па нисам много морао да лупам главу око неких детаља, међутим, једна ствар ми остаје нејасна у целој причи... Бато, направио си срање, или је била самоодбрана, свеједно на мардељу си, твој брат, ти и још 3 лика сте направили срање, и због тога сви испаштате, бла, бла, бла. Па какве онда КУРАЦ везе има Војислав Шешељ са твојом несрећном судбином, кад мораш у најнегативнијем контексту на сваких 20 страна поменеш? Ае, разумем да му је крив пиштољ, буразер, адреналин, мрак, неосветљеност, пљека без лука... Али јебено, зашто Војводу узимати у уста при сваком срању које се направи, као оправдање за исто? А то доводи до јединог и исправног закључка о његовом помиловању од стране манекена прецедника. Третирао би мртви Борис и њега као обичног кримоса, само да није у тих пар реченица извадио паламару и пишао по Доктору. Ценим да је то основни аргумент био за помиловање.
СЛОБОДА ЗА ШЕШЕЉА, ДАЈТЕ ОВАЛ ВОЈВОДИ!
Sviđa mi se ova gradacija kritike od prostog lizanja do prave istine. Jako.
Mogu mislit kako se u Ameriku svi ufrče kad Laušević uđe u Mekdonalds.
Данкане, Шешеља помиње јер му је он претио на једној од представа, па је због њега и почео да носи пиштољ.
Žika Obretković je uglavnom u pravu. Jedna od niti koja se protže kroz štivo bi mogla da se bukvalizuje na sledeći način: Da me Šešelj na predstavi nije cimao ja ne bi kupio pištolj. Da Sloba nije napravio sranje u državi ja i nastradali momci ne bi bili tako nadrkani. Na kraju, da politika nije radila to što je radila ubistvo se ne bi desilo i ja bi idalje bio popularan lik i karao manekenke. Dakle, kriv je neko drugi. Sve ovo daje autobiografiji propagandnu notu koja ima za cilj da abolira Lauševića u širokoj javnosti.
E sad, u knjizi postoji bezbroj filozofskih momenata nad kojim čovek stvarno mora da se zamisli što knjigu čini apsolutno vrednom čitanja. Da bi čitaoc izvukao ono najbolje iz knjige, a ima toga poprilično dobrog, on mora biti nepristrasan i sposoban da do kraja čitanja održi tu poziciju. Tu pre svega mislim na odbacivanje svih političkih aludiranja, opisivanje tehničkih krimi detalja i ono večito pitanje "da je svuda kao oko muda da li bi odelo bilo potrebno?". Knjiga je dobra ali nema dalekosežne literarne domete baš zbog toga što kvalitetno čitanje ove knjige zahteva da se bar jedna njena trećina odbaci i zanemari. A Žarku je izgleda ta trećina bila najvažnija.
лаушевић је нус продукт времена у коме је живео. верна исповест. ставио је душу на папир. наравно, о томе да ли има или нема литерарног домета судиће време.
зар стварно мислите да му је стало да себе аболира у јавности? он је целу своју причу у својој земљи завршио одласком преко баре. пре ће се шешељ вратити у србију него он.
Урадио је то по наређењу мосада, он је јебени довжи који убива.