Имам ја и слатког и сланог. Ако ме разумеш.
чек, ако не доприносимо у "привредном" смислу, то значи да смо паразити? неам појма, мешчини да је, нпр, описмењавање људи (дјеце) сасвим конкретна и непаразитска дјелатност, иако не доноси одређени материјални, физички плод рада.
није то дискриминација од стране државе према друштвеним наукама него ПОДСТИЦАЈ за техничке, природне и др. и то из сасвим једноставног разлога - јер је таквих студената мање, ти факултети трају дуже и теже се завршавају, тј. тај кадар је потребан.
оно што је неопходно је уписна политика.
значи, да држава погледа број свршених (такође и незапослених) филолога, журналиста, социолога и других и каже: е, ове године НЕ уписујемо те и те смјерове, а сљедеће године уписујемо дупло мањи број него што је био обичај, и тако даље - тј. да процијени којег кадра има превише и који, самим тим, паразитира, и да не охрабрује даље умножавање тог кадра.
саће неко рећи: јесам ја крив што је прије мене сто хиљада људи уписало српски па зато сад мени не дају а ја бих био нови белић?
наравно, неки од талената ће због тога можда пропасти, али и ту је опет крива држава што није на вријеме ограничавала број уписних мјеста за ове факултете.
Lullaby država nema strategiju oko upisne politike. Zbog toga iz godine u godinu Pravni i Ekonomski u Beogradu upisuje po 1.500 ljudi što je van pameti, jer baš pravnici i ekonomisti najviše čekaju na Birou za zapošljavanje. Al' ajde ti objasni nenormalnom ministru prosvete. I da ne spominjem devalvaciju različitih struka zahvaljujući štancovanju ''stručnjaka'' sa privatnih fakulteta.
Лули, ти вучеш неке корене из Спарте. Каце роди бебац, ома по њему гледају дал' окопава камен или носи штит. Верујем да је то добра техника донекле, али људи нису програмирани да упишу оно што је "остало" места и шта се тражи. Ја први никад не бих отишао на математику или медицину. И шта ја онда да радим? Пет година да копам канале и заливам асфалт? Зајеби. Зато постоје приватни факултети који примају све и сваког и где ће студентарија која их посвршава дес' пута пре наћи посао и заловити се.
Zato mislim da je možda bolje pooštriti kriterijume na samom faksu nego sasjecati u korijenu na prijemnom, jer ako se pročuje da je faks otežao, onda će se automatski smanjiti broj kandidata, a oni koje to stvarno interesuje i imaju talenta, neće biti obeshrabreni i moći će ipak da upišu ono što žele.
"pa onda upisuju društvene jer su lakši."
Зависи од појединца. Ако умеш да наштребаш хрпу будалаштина напамет и налетиш на професоре које не занима много да ли конташ оно што причаш, онда нећеш имати проблема. Ја, нпр., не могу ни осредњу песмицу да држим у глави дуже од пар минута, па ми је и студирање било весело. Здруге стране, природне науке сам у чколи најмање учио, а добро сам пролазио. Лакше упамтим нешто кад видим јасну законитост, правило, па могу сам да извучем закључак, него да бубачим 1500 страна просеравања о кјустомизацијама, кастомизацијама и костумизацијама. И разликама између тога.
А сваком ко сматра да су наведени факултети пичкин дим у поређењу са природним саветујем да не часе часа и да заврше 2, 3, 4 комата за годину дана. Много су веће шансе за запошљење.
има до тога да је лакше завршити ове факултете, али не смијемо генерализовати, јер је проблем критеријума и њихових опадања присутан сада, више или мање, у свим гранама високошколског образовања, али, што је још горе, и на свим нивоима образовања (не знам је л'знате како се завршава основна школа у РС и како се уписује средња, након што је укинут пријемни има ево већ скоро 10 година - никад више вукаоваца а никад тупље дјеце).
даље, сви знате сигурно БАР једног студента техничких и природних факултета који је испите полагао на бубицу, којем су други цртали радове и који се са својим елементарним (не)знањем провлачио кроз испите брже него они који су заиста радили, посветили се факсу максимално, и којима је факултет стварно био тежак како се и прича.
е, тако је и на друштвеним наукама: неки се провлаче а не знају ништа (нпр. са мном студирала једна која није знала колико азбука има слова, а једна друга је са врло солидним оцјенама завршила факс иако на четвртој години није знала промијенити именицу кроз падеже, а ова једна трећа није знала шта је сонет ни послије дипломског), а неки, јбг, одраде то како бог заповиједа.
е сад, што је ова прва група већа на друштвеним него на природним и техничким наукама - јебога, то је зато што сам предмет проучавања олакшава такво мигољење.
али то не значи да нема студената којима факултет није био нимало лаган (не у смислу да су глупи него зато што су га озбиљно схватили) и оних од којих држава стварно може вишеструко да профитира.
наравно, ако би они остали у тој својој држави која је игнорислаа незнање њихових колега и давала посао њима умјесто онима који су то заслужили.
Za ovih godinu i po dana studiranja, svi koji su nešto uspjeli sa filološkim naukama naučili su me jedno - bježi što dalje odavde. Tako da, svi koji imaju potencijala da nešto urade sa svojim životom će tražiti nešto vani, jer u ostalim zemljama postoji gomila programa, radnih mjesta, stipendija, svega (ne govorim napamet), pa ono, ima nade za nas.. samo treba upoznavati ljude, raspitivati se, ganjati to :)
I mislim da bi trebalo u srednjim školama kod učenika razvijati ljubav prema matematici, a ne zastrašivati ih. Ja sam na primjer u srednjoj školi imao profu iz matematike, koja je provodila sistem klasične strahovlade, i imao sam kod nje stalno 3, jedino u prvom razredu 2, a u četvrtom mi je malo falilo do četvorke.
Međutim zamrzio sam matematiku. I nisam se smatrao nekim talentom za istu, naročito u poređenju sa nekoliko njih iz mog razreda, koji su imali mnogo bolje predznanje iz osnovne (išli na savezna takmičenja) i veći prirodni talanat i matematičku inteligenciju. Zato nisam upisao ništa prirodnjačko. Ali kasnije kad sam vidio kakvi ljudi sve završavaju čak i prirodne fakultete, skonto sam da uopšte nisam glup za matematiku, već bi možda sasvim korektno završio i te fakultete. Al jebiga, kasno.
Zbog te strahovlade, i zbog nabijanja kompleksa da si glup ako ne znaš matematiku, mnogi bježe od prirodnih i tehničkih fakulteta ko đavo od krsta. I zato bi trebalo raditi na razvijanju ljubavi i smisla za matematiku, pa bi se samim tim povećao i broj studenata prirodnih fakulteta i smanjio bi se taj problem viška studenata na društvenim fakultetima.
naravno da niste paraziti. ja, kao pripadnik ove radničke klase, jako poštujem i struke koje direktno ne stvaraju nove materijalne vrijednosti. nije sve u stvarima, naravno.
па знам, то ме и погађа, о томе и говорим.
не, погрешно си ме схватио.
јер, ако је неко СТВАРНО толики таленат за ту-и-ту област, шта му смета да сачека годину дана па да онда развали пријемни и да упише факс? засад се то паузирање, колико ми је познато на универзитету у бл врши само на етнографији, вич из прити лејм, јер сам ја хтјела да тамо упишем мастер, али нема везе - никад није касно, ја ћу да се стрпим, ако то заиста желим, и притом још свашта научим.
проблем је што се ово не може сад тако драстично, спартански, одрадити, али је требало да се ради ГОДИНАМА. ево нпр. шта ће, мајкети, на мом факсу у БЛ 40 студената српског годишње (сад их је више од 60, ал неважно) кад држава то не може да запосли, ни у просвјети, ни у науци ни на другим пољима.
о журналистима да и не причам. према броју уписаних и свршених студената очекивало би се да имамо бар 20 телевизија, 200 радио-канала, и 2000 новина. ДАЈ БРЕ!
зато лијепо У СТАРТУ ограничиш број мјеста, па се уписују само они који развале пријемни плус имају добре оцјене из средње, поготово из тих предмета који су релевантни за студије, и онда ем имаш добре студенте са којима можеш да успоставиш висок критеријум, ем те људе, који стварно нечему и вриједе (у тој области) и који су за то стварно и заинтересовани, онда можеш и да запослиш и да имаш користи од њиховог рада.
други корак је праћење бурзе рада: ако имаш превише незапослених из једне струке - тај факс не уписујеш сљедеће године, а наредне године ограничаваш број мјеста, и све исто као гореописани први корак.
Нема ко да развија љубав. Већина људи који заврше математику (то су они који не могу после ништа друго да раде, осим да предају у школама), не зна ни промил примене тога што су учили на факултету. И како онда да приближиш предмет ученицима, ако им предајеш суву математику и предавање ти се своди на исписивање дефиниција на табли, а после тога цепај задатке из Венеове збирке...
Исто важи и за историчаре. То су углавном смор људи који су умели само да уче напамет, па су зато уписали историју, па сад од ученика захтевају ''певање'' лекција, уместо да понекад продискутују о ономе што се проучава. После се питају зашто деца не знају историју.
Ne treba tražiti krivca u sebi ili okolini, problem je mnogo, mnogo obimniji. Moje skromno mišljenje je da se treba posvetiti samoobrazovanju. Što znači: učiti , učiti i samo učiti. Kroz rad, ako treba volontirati ili raditi u dobrotvorne svrhe. Internet, nove tehnologije , koristiti maksimalno.
Fakultet, profesor, asistenti bi TREBALI da skrate proces učenja i da umesto nas raščiste gomile nepotrebnih informacija kojima je internet zagađen.
Na žalost, nije tako.
Fakulteti su leglo balastnih informacija koje zahtevaju ogromno vreme i trud da se popamte , ali sem dokaza da si uporan ko mazga, samo otežavaju proces privikavanja na realan posao. Bilo koji realan posao.
Koristi ipak ima. Nekoliko godina ćeš duže iskorišćavati roditelje. Čim se zaposliš, lova od ćaleta, keve, strine, kuma sunovrati se ka 0. Umesto da imaš više para, imaš manje. Ebg, Balkan. Ali kao porodica (rodbina, narod), svi su na gubitku. I ti takođe.
Nemoj da se pitaš zato razni čobani otvaraju radnje , kupuju stanove. Oni svi prave pare od osnovne škole, i uzimaju socijalno. SVI.
Prirodni il neprirodni smer učio, ne bi trebalo da bude problem da se sabere ( jedna računska operacija, ona sa +) ...koliko je para ušlo u familiju ganaca koji prose u osnovnoj, peru prozore u srednjoj, kradu bakar na fakultetu... a koliko u prosečnu tročlanu porodicu od kojih je jedan član student do 3 banke.
Advanced level bi bio da se od te cifre oduzmu ( znak -), troškovi školovanja i pratećih sitnica - jakne, tike, šminka, buxna...
Diploma je korisna stvar, problem je što se u 21. veku ona jednostavno više NE ISPLATI. Svi je imaju. Ko i dupe.
E sad...kako bez diplome kroz ( pristojan) život ...to ne znam. :(
Svaki predlog je dobrodošao.
ja bih vratio stari sistem školovanja koji je bio koncipiran da propušta dalje samo one koji stvarno za to imaju pravo. i pored velikog broja kadrova, svih struka, danas firme prosto nemaju koga da zaposle. ograničavanje i ukidanje studija nije izvodljivo, prvo zbog profesora i organizovanja nastave, a pomalo mi to miriše i na ukidanje osnovnog ljudskog prava na obrazovanje.
Džimi ne možeš tako da generalizuješ. Poznajem nekoliko istoričare i mogao bih da kažem sve drugo osim da su učili napamet i sa tim ljudima itekako možeš da porazgovaraš i razmeniš stavove. Naravno, oni nisu neki uzorak po kome možes izvlačiti zaključak, ali nemoguće da svi istoričari rokaju napamet gradivo.
Зависи од појединца. Ако умеш да наштребаш хрпу будалаштина напамет и налетиш на професоре које не занима много да ли конташ оно што причаш, онда нећеш имати проблема.
тачно, јер неком лежи једно, неком друго, и важно је само људе који су створени за то једно или друго усмјерити у добром правцу.
НЕ! шта ћемо тек онда! :Д
____
да ме неко не схвати погрешно и да не мисли да сам огорчена због тамо-неке-неправде-која-ме-је-јадну-снашла: мени факс није био тежак, иако сам учила много (и количински и по времену које сам посветила) тј. учила сам СВЕ (само естетику сам изашла на блеф и није ми жао), а то је било и због тога што ме је то све заиста и занимало. нису сви тако поступали, завршавали су и прије мене, али неважно.
завршила сам, дакле, факс са страва оцјенама, имала стипендију све вријеме, и добила посао одмах након завршетка факса.
све то ипак не пориче чињеницу да је уписна политика неопходна ствар, из још многих других разлога које сад да не наводим, и која би онда и искоријенила и саму помисао да су "друштвенонаучњаци" друштвени паразит.
Koliko je ovo tačno. Imao sam za sva školovanja dvocifren broj predavača iz mate. Nijedan jedini nije objašnjavao kako treba. Najbolji predavač mi je bio profesor filozofije u srednjoj. Meni strašno dosadan predmet je pretvorio u zanimljiv. Ali nažalost, malo je takvih. Samo turaju profane da čitaju sa slajdova i slično. To realno mogu i ja.
Što se tiče ovih fakulteta, nisu oni loši. Nikako. Niti smetaju niti bilo šta. Ali mislim da je problem što ljudi masovno odlaze na te, a tehničke zanemaruju. Samo da nema mate, fazon. Treba na vreme usmeravati decu na pravu stranu, i pokušati da pri upisima rasporede đake prema državnim interesima. Tj podeliti oblasti na suficitarne i deficitarne i usmeravati tamo gde fali.
ЕТ ЛУЛИ
Имаш ти добар предизборни програм, али заборављаш главни фактор, а то је да је студентарија жгадија. И поновићу сваком ако треба и објаснити ако му није јасно. Неће да седи кући код кеве и ћалета, оће диде у проводе, да цеди справу, цепа кошуљу уз Синана и плоди млађане унутрашњанке. А сад реалност, заглавиш на нету, заглавиш на журкама, пропада ти воља да се латиш књиге. Дошао си да свираш курцу. И ја сам имао тај проблем. Једини излаз сам видео у парама који доносе преводи за мој језик (око 50е за један А4 формат) и тако се некако наканчио дучим. Јер све је у мотивацији. Нема ту држава везе с тобом, може направити одређене смернице и ограничења, али исто тако мора да се и позабави онима који су у годинама када требају да студирају, али то не раде, или су позавршавали, а немају посао. Шта сад, прц? Е ту лежи још већи проблем.
Tačno je ovo. Ali zašto je to tako? Možda zbog toga što je prosek studiranja na matematičkom fakultetu 7 godina, i što posle tih sedam godinja jebanja sa apstraktnošću matematike i zlostavljanja od strane profesora i asistenata koje boli kurac da ti objasne šta to učiš, zbog čega to učiš, samo gledaju da te skinu s kurca, dođe profa fizičkog, baci loptu deci da igraju fudbal, oslovi te sa "gde si kolega?" i nastavi da ladi jaja imajući istu platu kao i ti.
Pa to je ustvari to, same profesije imaju smisla i nisu parazitske, ali je taj VIŠAK parazitski, problem je u višku, u tome što svi hoće da imaju fakultet, pa onda upisuju društvene jer su lakši. Mislim da bi se problem tog viška mogao riješiti pooštravanjem kriterijuma na društvenim fakultetima, tako da ih je teže završiti, i onda bi se društvenim naukama bavili samo oni koji zaista imaju smisla za to, a ostali bi se preusmjerili na neke druge stvari za koje su više skloni ili za kojima ima veća potražnja.