HAHAHAH
Žestok trip koji sam preterano doživeo;
Uglavnom, sve počinje snom, kako smo kum i ja u busu, idemo na hodočašće sa grupom ljudi, tu je neka devojka od nas, dijagonalno na sedištu i započinje temu o vampirima. Dža bu, priča ona, i poveže tu priču sa drugom, sa smrću devojčice iz Francuske, kao zove se Ana Bolen, koja je umrla sa tri godine, al' smrt joj je misteriozna i povezana sa demonima. I baš sad treba da prođemo pored kapele gde joj je grob, kao to je jedna od promena u planu i to spada u deo obliska. Međutim, samo ona, kum i ja izlazimo do te kapele, a samo kum i ja ulazimo u nju. Razgledamo, i sve podseća na Moriju, prašnjavo, nikog nije bilo godima, fazon na paučinu se zalepila prašina, a iznad groba je njena slika, gde liči na dečaka i skorz je ćelava. Uhvatila me neka empatija, palimo kum i ja sveće za nju, ne znam ni zbog čega, valjda je motiv bio neko sažaljenje i puki običaj, izlazimo iz kapele, i odjednom je mrak i njega više nema, tu je ta devojka iz autobusa koja je pričala priču. Ni autobusa više nema, sad smo tu samo ona i ja, ali ona nije kao pre i više je vijetnamka nego neka moja sugrađanka. Sve postaje konfuzno i maglovito, oseća se neprijatnost i usku povezanost sa trenutnim dešavanjem i dešavanjem iz njenih ranijih pričanja. Mota se oko mene, kreće bolesno da me poljubi u usta, dok se ja izmičem jer joj smrdi iz usta a i boja kože joj je preterano prljava. Ništa, nastavljamo dalje, krećemo se ka nekom lokalu gde je žurka, ulazimo, i sve je rasproeđeno kao u vesternima, naspram vrata dugački šank. Odlazim do njega i okrećem se sada leđima ka njemu, a ljudi počinju da se menjaju demonski. Prvo je njena glava počela da menja oblik, kao slika Vrisak, zatim usta počinje da gubi, ostaje samo koža, prilaze mi i drugi ljudi koji takođe menjaju izgled , lica im postaju kao vudu lutke, pa dobijaju zelenu boju tipa vukajlije, postaju od palstelina, i uporno menjaju oblike jezive. U tom trenutku shvatam da sam ja uzrok tih dešavanja i da je sve to dejstvo magije koju ja bacam, ali rečima i pogledm, govorim ''ššš-ššš'' , dakle koga pogledam, nešto mu se desi.
I tada se budim, iskrivljene face kako izgovaram šššššš, šššš, u polufetusnom položaju, na leđima. Instant pogeldam fon, 03:28. Sedam na krevet, suze mi teku ali ne one jadilje, nego same od sebe, od naježenosti, onda dođem sebi, uzmem fon da nazovem nekog, nemam koga a i realno jebeno je pola jutra. Dođem sebi, pa me opet prođe jeza, gledam svaki čošak sobice, čekam da se nesto desi, da lupi nesto, iskoci, stogod. Gledam kroz roletnu ka komsijskoj kuci, i tamo je raspeće drveno od pola metra, sa nekim cvećem, kroz tu roletnu je i dopiralo svetlo te kuće, pa je soba bila kolko tolko ovetljena.. Gledam sad fon, ulazim na fb, pišem na placlaolomvr, taman se smirim, opet se zamislim u san oept jeza me uhvati i suze na oči krenu. Ne znam više šta da radim, setim se da imem negde Novi Zavet, uzmem ga i nasumice otvorim krenem čitati, da mi odvuče paznju, i tu prodje nekih dva sata, smirim se i nastavim sapvati preostalih sat vremena.
inače, kad god spavam na leđima tripozne snove imam, sekire, bolesni smeh, plač xd
Au jebo mater nikad mi se ne desavaju sranja, al sad,odjednom..
Blejim ispred lap topa, stojim blenem,u telefon, na laptopu stoji youtube sa pesmom koju sam slusao pre 15min i radim nesto na telefonu drkam se i razmisljam aj da pustim pesmu pa cu onda i nesto nastavim da blenem u telefon sednem na krevet pored laptopa i samo krece pesma odjednom koji kurac 99% sam siguran da nisam pustio
Čestitam, prošao si prvu fazu neuroze
jel zhuljaju tih 1%,armine,a?...zhuljaju,zhuljaju ;)
ahhah
Sinoć mi u glavi pesma, tek tako...bzvz...udjem na FB, prvi status na početnoj, sestra izbacila :S
VAUUU -.-
Možda nije "VAUU", al' jbg. Ne prividjaju mi se raznorazne sotone, vile i tako to. Da sam neki narkos, možda i bi. Ovako, teško.
FaceCleaner kontaktiraj Zorana Šumadinca da ti pomogne da nađeš svoje usmerenje u ezoteriji i radioesteziologiji
nista dobro od ovih mladih nada vukajlije,moj lama
Sad se setih sta je sinoc bilo a u kurac... Citao sam ponesto o onim lucidnim snovima i ta sranja, ali vidim treba neka vezba, treniras to itd. Mada se desavalo ljudima i tek tako, valjda se potrefi situacija i stanje uma... Ja nikad nista mi slicno nisam iskusio, a razmisljao sam da probam, al i to kao i razne druge stvari "jednog dana". I sad, legnem sinoc da spavam i neretko pustim neku pesmu da ide taman dok zaspim i sad sve sto se secam, pustam pesmu, stavljam telefon pored glave i odjednom se krecem po sobi, lebdim, nisam siguran sta je bilo i mislim da sam bio svestan da je nije to stvarno, zatim prilazim prozoru i posto sam u zgradi, odma se tripujem ok ovo nije realno ovde lebdis mozes da letis i stavec ali ko zna u realnosti sta radis nemoj da iskocis kroz prozor budalo i tu se svom snagom odupirem da se odaljim od prozora, i stojim onda u sredini sobe i osecaj padanja dobijem koji je bio tako realan u kurac, prvo lagano nesto pa ubrzava sve do onog osecaja u stomaku brzog propadanja.. Tu se ne secam sta je bas dalje bilo isto sam nesto lebdeo i reko znam sta je ovo, ajde probudi se budalo nema zajebavanja sa ovime i tu se ne secam al samo odjednom otvaram oci, lezim u krevetu i mislim uh dobro je u krevetu sam, ali ne mogu da se pomerim, cimam ja tu i nece, krivim vilicu nesto pokusavam da se trgnem i kurac... Ubrzo sam nekako shvatio da jos nisam budan i tu sam valjda odlucio da se probudim i opet je tu rupa u secanju i napokon se budim, vidim telefon pored mene, uzimam ga i ostavljam na sto sa strane i vracam se da spavam, mada mi je trebalo par minuta jer me valjda pukao adrenalin ili sta vec, razbudjen sam bio... Zao mi je sto nisam zapamtio koliko je sati bilo kad sam se probudio, da vidim koliko je trajalo sve to.. I hteo sam odmah da uzmem da zapisem sve, al sam bio preumoran i nadao sam da cu se setiti i evo sad samo odjednom... Nisam siguran da li bih opet zeleo da iskusim sve, ko zna sta sve jos moze i kako...
Počeo sam naglo da mršavim zadnjih mesec dana i tako malo malo brt desi mi se puknem se samo od sebe fino me voza. Baš prošle subote radim, hodam i kreću fleške da me pucaju i tačno me kser radi, sednem na put i zabodem 20 min da se iskuliram, vode pijem kao nezdrav. Danas brt u kanc pričamo i sve mi prenaglašeno i znojim se i krećem da se tresem, morao sam da legnem u sobi za odmor čuku vremena da oddžonjam. Probudim se i krenem da hakerišem gugl da vidim o čemu je reč i nađem epizodu Dr. Hausa neki đembeli isti simptomi brt niko ne zna šta je i posle izvale lik počeo naglo da mršavi i tope mu se narkotici iz sala i ulaze u krv i rade ga i to se meni dešava isto a što je najgore ponekad ne izvalim uopšte samo mi nema 10 min nigde, gadan trip.
hahhahhhaha
Armine, što se tiče osećaja propadanja, to je poremećaj u položaju onih kristala u uhu što ti drže ravnotežu, a što se tiče nemogućnosti pomeranja, to je sleep paralysis. Ostatak je verovatno samo pokušaj mozga da racionalizuje vanredno stanje. Ne verujem da je moglo trajati više od par minuta.
nemoj se uzrujati kad dozivis sleep paralisis,to traje par minuta fazon
a kad ne mozes da trcis ili se bijes sporo i sve kad si preusporen to je zato sto se zapetljas u jorganu
E cekajte malo
Imam jedno ozbiljno pitanje
Od kada pocinju vasa najranija secanja?
http://vukajlija.com/forum/teme/50096-vas-zesci-trip?strana=9#post_3472155 vec sad se smejem kako sam isparanoisao toliko jebeno hahahah koji kuras