naaaahh.. ne bi se bas slozio sa time.. mislim da se sve vrti oko organizacije samoga sebe. Kad uspes sam sebe da dovedes u red da sve obaveze ispunjavas, sve ostalo dodje. Isti taj koji zna pomalo sve, moze da nauci vise i brze... da se usresredi ka tome sto mu u datom momentu treba i da ostane da zna i ostalo, samo da nije lenj. Cak sta vise, pre ce savladati to od ovog drugog.
Samodisciplina brej!
http://www.youtube.com/watch?v=p6LboHk0ph0
a preduslov za ovo je dobra motivacija.
ja tako zamisljam ponekad sebe u nekoj ekvatorskoj zemlji kad ne mogu da se natjeram na rad.
Јебеш га то је основа поделе рада, специјализација, дал' ћеш да будеш џек у свему или мајстор свог заната. Ако си мајстор и утрошиш тај потенцијал за културу који имаш на свој леб, јебеш га бићеш помало необавештен, ал' ћеш знати да оправиш шкломбоцну која цури у технодрому и зато ћеш наплаћивати, јер ти си уложио најбоље године свог живота у то да се специјализујеш за оно што радиш.
Јебеш га, проблем настаје што је хаотично стање са запошљавањем, тако да многи људи који баш крвнички раде да заврше што боље, испуше јер не умеју да се снађу када изађу са факса, то је једна од мана образовног система, слушам приче о људима који су сабијали десетке на ЕТФ-у, па хране голубове у парку, а џекови који су лагано пролазили су успели из прве да нађу посао у некој фирми за добру плату.
PRVO I OSNOVNO !
Ako nemaš motivaciju, jebeš sve.
Ne spadam ni u jednu ni u drugu grupu, ja sam heterotip.
Kako da se popišam posle ovakve izjave?
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/467983/Slavoj-Zizek-Zdrava-hrana-je-glupa-moda-treba-pusiti-jesti-cokoladu-i-mnogo-piti
Nisu obrazovanje i inteligencija jedini faktori, bitno je da si usresređen i da imaš motivaciju i snagu volje i socijalnost. Šta vredi nekome što zna mnogo stvari, a ništa do kraja, ili onome ko je super pametan a ne može da se koncentriše ni na šta, ili onome ko je i inteligentan i usresređen na učenje, pa završi faks i sedi u sobi jer ne može da se progura među ljudima? I to još ovde, gde te sve živo demotiviše, a za uspeh ti nije dovoljno to što si kvalitetan stručnjak, već moraš da imaš drugove, rodbinu ili partijske kolege na funkciji koja odlučuje o tvom zapošljavanju... Znam ljude koji su se ovde ugušili u bedi, a znam ih i koji su otišli iz zemlje i tamo procvetali i rade ono što znaju, i za to su debelo plaćeni, a ovde predavali u jebenoj školi. Primer - čovek jedan iz Vršca, svršeni astrofizičar (svi mu govorili da je lud kad je to upisao), doktorirao, predavao u gimnaziji, iskopao se onda nekako, došao do CERN-a, pa u Holandiju, dobio još neku stipendiju njihove vlade, sad je na nekim radio-teleskopima u Indiji, istražuje kvazare i crne rupe. A ovde ga zajebavali i zvali Bozon.
Zatvaraj temu.
Ne mož' da se zatvara dok bar još neko ne napiše da su studenti govna, čekaj, polako.
Posle Valdemara jos Granjka da da pecat e onda kljuc.
Ovde je obuhvaćeno mnogo pitanja, stoga može se dati mnogo odgovora. Mislim da dosta toga zavisi od samoga čoveka, da li on npr pored faksa želi sam da nauči nešto ili ne želi, da li se interesuje za nešto ili ne, da li ga nešto interesuje ali je jednostavno lenj ili nema motivaciju da to učini.
Što se tiče fakulteta i našeg obrazovanja generalno, mislim da je u veoma lošem stanju. Smatram da naš obrazovni sistem generalno tera ljude da uče napamet, kako knjige, tako i profesori. Knjige nam se nisu menjale 50 godina unazad, samo menjaju korice, sadržaj ostaje isti. Tako da većina inteligentnih ljudi ne vidi neki podsticaj, tj stimulans u ovdašnjem sistemu obrazovanja, dosadno im je, nema nekog preteranog logičkog povezivanja, eksperimentisanja, prakse, većinom je teorija koja ili nije predstavljena na adekvatan način ili jednostavno način na koje su knjige napisane, tera te da učiš napamet. Ne kažem da nema inteligentnih ljudi koji nisu završili fakultete i ostvarili uspeh u svojoj oblasti, ali mislim da bi ih bilo mnogo više kada bi se promenio sistem obrazovanja. Naravno štreberi se povinuju sistemu i uče po 15 sati dnevno naštrebaju sve, polože ispite, dobiju diplomu i posle sve pozaboravljaju.
kratak je život da učiš gomilu toga.
učenje je život.
život je u stvari život.
hodajuće encinklopedije treba biti preko ledja kajišovima. kažeš nekome da je glup jer ne zna locirati neko mjesto na mapi, nije nikada čuo za tarkvoskog niti ga zanima i ti mu kažeš da je glup, a čoek napravi bure da ne curi, ti ne znaš zabiti sikiricu u panj. nije baš pametno imati previše široku sferu interesovanja, možda uzanu, ali strastveno da joj se predaš, pa neka te ošine.
citat Naravno štreberi se povinuju sistemu i uče po 15 sati dnevno naštrebaju sve, polože ispite, dobiju diplomu i posle sve pozaboravljaju. tatic
nije to baš istina, istina je da dosta lakše (manje vremena) provedu pri povratku znanja, kada im je potrebno. štreberi su u moje vrijeme bili ljudi koji su se trgali da znaju BRE!
Valdemar čovek lepo reko, slažem se s tim što je napisao.
Jes', zato ga redovno ispušimo na onom PISA testu ili kako se već zove.
Ne veruješ koliko ljudi znam da su se "strastveno" predali jednoj sferi i koliko to ne liči ni na šta. Npr. genijalci za matematiku ili fiziku koji imaju problema pri najobičnijoj komunikaciji ili sportisti, neverovatno posvećeni i uspešni u svojoj sferi, a opet fazon ne bi znali da saberu dva trocifrena broja.
Pametno je imati toliku sferu interesovanja koliku mogu mozak i duša i telo da ti podnesu. Ni manje ni više. Ali otkud možeš meriti na kantar. Na kraju šta je pametno? I šta je merilo uspeha? Neko će tako ići od posla do posla, biti konobar, pisac, gnjurac, kopač grobova, a neko će završiti sa sve desetkama i biti prvo asistent, pa docent, pa na kraju profesor i dekan, možda i narodni poslanik, ali ko će biti srećniji? Ovaj prvi možda zna da živi i kreće se kroz sve to komotno, i uživaće u trenucima u kojima može, a ovaj drugi će biti tipična knjiška gnjida i rigidni fašista sa amovima na očima, neurotičan, neostvaren i pun mržnje. Znam primere i za jedno i za drugo.
Ja recimo ništa fizici ne znam a studirao sam je. A o matematici sve manje znam i takodje sam je studirao. A recimo o štampanom betonu jako dobro znam jer sam to radio. Takođe znam dosta o igraonicama jer sam i u njoj radio. Znam dosta o pokeru jer sam ga dosta igrao. Vrlo dobro baratam sa ženama jer sam se njima bavio. Poenta priče je da suštinski vrlo teško ćete pravo znanje o nečemu steći iz knjige. Praksa je ono što donosi znanje. Mislim da sam promašio temu al ono. Ko ga jebe
eh sad, nije to pravilo da tako ide. uspjeh i pametno van vas/tebe/mene ne postoji
ne bih se slozila s ovim. sam postavljas sebi ciljeve i sam mjeris koliko si uspio na putu do svog cilja. sem ako nisi tinejdzer pa ti mama i tata odredjuju da upises ekonomiju, al posle prevazidjes to.
Da li si mislio "par" kao dva? Jer, onda su baš male šanse da sam u tom broju.
Ili si mislio "par", kao nekoliko, a to je možda i 9 autora. Onda je šansa mnogo veća.
Preciziraj, da znamo šta ćemo dalje.