Да...
Мада, да будем искрен, ја уопште и не знам јесам ли се покајао.
Шта је то покајање, уопште? Јесте ми "криво". Јел` то - то? Криво ми је јер сад много волим животиње и гнушам се сваког поврјеђивања тих недужних бића. Криво ми је и због оног малог "пушача". Замисли да моје дијете тако неко малтретира...
А специфичан је то био период одрастања. То је онај прелаз из дјетета у момка. И још уз то, гледаш неке идиоте који су клали недужне људе као идоле и онада хоћеш да будеш као и они, дивиш им се...
Ako te to sto si radio nekad, danas grize... trebalo bi da je to dobar znak.
Al ne bi da zvucim k'o svestenik, nisam ni ja cvecka.
E, ljudi, sta ste se zalepili za coveka. Ispasce jedini koji se zajeb'o, i priznao nesto lose sto je uradio. Treba imati mooda za ovako nesto. Sledeci!
GLAVA 1- Maltretiranje predaka
Do svoje desete godine sam rednovno maltretirao babu i dedu koji zive u drugoj kuci ali u istom dvoristu kao i ja. Trknem dole, a kad baba zovne moje na telefon ja brzo odem kod mene i iskljucim telefon, vratim se i nastavim. Tako je jednom baba krenula kod mene kuci i ja sam je sa terasice udario drskom od metle i oborio je, posle pola sata je dosla puzeci.
Dedi sam jednom priliko u flasu u kojoj je drzao vodu pored kreveta izdrobio punu tablu bensedina, stavio praska za pranje vesa i jos 100 kuraca. Taman da srkne provalio me je.
Uzivao sam da stavim igle pod otirac na stolici, bili su krvavi zbog toga mnogo puta. Posle sam se smirio, deda mi je umro pre 2 godine. Baba je jos ziva, sad se lepo slazemo. Inace NIKAD nisam dobio batine od roditelja zbog tog maltretiranja, mozda ono malo po guzi ali prave batine ne.
GLAVA 2- Skola, od prvog do cetvrgog razreda
U to vreme sam se svaki dan tukao sa bratom od strica (nerodjenog doduse) ali bili smo veliki rod. Uvek je bio ljubomoran na mene pa je skakao da me bije, al sam se drzao dobro. Nikad nisam trpeo da mi neko psuje majku, pogotovo sestru. Onda me je jednom u 4. razredu provocirao za sestru, odveo sam ga pored skole pored nekog drveca, u`vatio ga za glavu i dange, dange dok nije pao od bola. Vise mu se nije ponavljalo to.
Nisam bio drukara, al sam uvek tukao takve. Kao volove. Krao sam peciva iz kuhinje i davao psima.
Tad sam sa nekim drugaricama praktikovao jebacinu preko pantalona : )
Glava 3 - SKOLA, od petog do osmog
Kad sam dosao odma su me zapazili stariji kao kurcevitog klinca, jer sam nosio mindjusu, cudno se oblacio... Osmaci su svi bili iz moje okoline. Tad sam ih cesto zvao kad me neko dira pa su im razbijali glave. Posle kad su oni otisli, a ja bio sesti razred, sa tadasnjim osmaviam sam bio ok. Posle sam sam mogao da se branim.
U osmom se bijem svaki dan, jer mi je brat peti razred pa moram da ga branim. Imalo je i teskih batina, batine nisam dobio nikad. Ono malo dobijem po nosu al nista strasno.
Eto to bih promenio sve, zao mi je sto nisam malo mirniji :)
Opasan ovaj mali. Novi Ljuba Vrapce, nema sta.
"А ЧИЧА, ја не знам јеси ли ти био овамо у рату и како је код вас било... "
...у току цијелог рата на територији Крајине ал ове бањалучке :)...мада много млађахан бијах :) одрастање је то било све...доста је било зајебано кад су кренула она бомбардовања од нато-а,па кад су гађали овај аеродром и неке циљеве около,па било идиота војника што су више времена провели у курчењу и застрашивању народа него на фронту,па сваки дан можеш бирати хоћеш ли јести домаћи хљеб ил јаја и домаћи хљеб или јаја са луком и домаћи хљеб...и тако сваки дан у седмици...
"Да...
Мада, да будем искрен, ја уопште и не знам јесам ли се покајао.
Шта је то покајање, уопште? Јесте ми "криво". Јел` то - то? Криво ми је јер сад много волим животиње и гнушам се сваког поврјеђивања тих недужних бића. Криво ми је и због оног малог "пушача". Замисли да моје дијете тако неко малтретира...
А специфичан је то био период одрастања. То је онај прелаз из дјетета у момка. И још уз то, гледаш неке идиоте који су клали недужне људе као идоле и онада хоћеш да будеш као и они, дивиш им се..."
Не контам шта се уопште имаш кајати?хоће ли то нешто промјенити?неће и не може...сад си паметнији,одрастао и знаш неке приоритете и "нормална понашања",а шта је било било је,можеш се потрудити да неко други у садашње вријеме не награбуси због тога ,а од јадикања,кукњаве и лажне патетике жаљења због поступака нема нико ништа,ни ти лично,ни ти што сте се на њима иживљавали...
Udario sam šamar onom midžetu sa travel&livinga. Više puta. Nije mi žao, pokušao je da mi uvali neke falš rumunske satove(i to kradene).
Нека си брале! И заслужио је!
:-)
-Kada sam imala 4-5 godina gurnula sam djevojčicu manju od sebe sa stepenica,ni sama ne znam zašto.
-Krala sam žvake iz prodavnice nekoliko puta,sa 4-5 godina.
-Polivala sam ljude vodom i pljuvala ih sa terase.
-Zvonila ljudima na interfon po 10 puta dnevno,sve dok jedan čiko nije htio da me prebije.
-Rekla profesorici engleskog:"Kurvo".Ne kajem se.
-Dala jednom dječaku da jede gliste i da krcka kućice od puževa. :D
Ima još,dopisaću kad se sjetim :)
Cesto sam mlatila decake po kraju (i jednom prilikom sam dobila ciglu u glavu :( ). Posebno se secam kada sam jednog Stevu bacila u kontejner. Nije mi nimalo zao i opet bih to uradila XD
Komsiluk me nije trpeo, stalno su pizdeli jer smo igrali fudbal u parku i pravili galamu. Mene su posebno mrzeli...
Ne mogu sada da se svega setim :)
sa 6 godina lupila baki samar jer je skuvala nesto sto nisam volela da jedem. ne secam se sta je to skuvala, ali se secam njenog prenerazenog lica kada sam je udarila. kajem se, normalno, ali najvise zbog toga sto je umrla a ja joj nikad nisam rekla koliko se kajem.
to je jedino lose sto sam u zivotu uradila, i ne kajem se sto nisam pravila vise sranja (ozbiljnih sranja, a ne decijih gluposti tipa "zvonila nekome na interfon, povukla drugaricu za kosu"), pa da mogu sada ovde da napisem "ima jos mnogo toga al se ne secam" kako bih zvucala "i'm such a bad ass, i'm so fucking cool".
evomene, sve si nas ovde zajebao, pored tebe zvucimo kao gomila razmazene decurlije. ja bih ti stisla ruku jer si bio iskren bez trunke pretencioznosti. tvoj post me je pomerio na neki nacin, i mogu samo kao covek da kazem da mi je zao sto te je zivot stavio tamo i u te situacije. a kao zenskom, tupavo emotivnom bicu, zao mi je sto zivimo u ovom jebenom svetu ratova, mrznje i opsteg sjebavanja ljudi bez ikakvog smisla....
Evomene, da li si nekada izgovorio makar deo onoga što si napisao?
Ja sam uradio puno loših stvari,ali ovaj psihopata me šiša za pet dužina.
Јбт, па против оваквих као што сам ја се формирају групе на Фејсбуку "Казна за монструма, ово, оно..." :-)))
Како мислиш "јесам ли изговорио" Мајо? Ако ме питаш јесам ли се покајао - мислим да јесам. Написао сам то горе, већ.
Pročitala sam. Napisao si i sve nas zaintrigirao.
A sada bi mi još detalja. Eto.
Izvini, šta drugo da ti kažem.
Ne treba da budem ovoliko radoznala.
Ма у реду је... И треба да се отворено прича, а не да се нагађа
"Напоменућу и то да сам одрастао у рату, који је у великој мјери утицао и на то да несташлуци буду морбиднији и "опакији" (јеби га, ипак смо гледали лешеве сваки дан. нпр, једном смо отворили изрешетан замрзивач у коме су била два костура, а један мој друг је играо баскет са нечијом лобањом...)
-када сам имао 12 година, наговорили смо двојицу 6-о годишњака да ставе три тек рођена мачета у врећу и играју са њима фудбала (и данас ми у глави одзвања њихов очајнички мјаук)
-у одприлике истом периоду смо наговорили једног седмогодишњака да баци мачку са врха солитера. она се залијепила за асфалт, а малом смо рекли да ће мајка због тога да му умре. касније су га родитељи водили код психолога.
-натјерали смо једног, такође клинца који још није био пошао у школу, да нас орално задовољава у логору којег смо направили од дасака. дјечак је то радио са великим уживањем и усхићењем, увијек вичући "вадите курчеве, вадите курчеве!!!". данас је он одрастао момак, а сви у граду га зову "Пушач"...
-једној ментално поремећеној дјевојчици смо онај шиљак на врху кишобрана гурали у вагину док нас није открила њена баба"
Ne vadi se na rat. I mnogi drugi su gledali smrt, pa nisu ovo radili.
"Ne vadi se na rat. I mnogi drugi su gledali smrt, pa nisu ovo radili."
стварно вас не контам...човјек је могао да ништа не каже...а рекао је...и шта сад,сви ћете му преко нета тупити да је то глупо,идиотски,нехумано?!...да је животиња?!
инсолент не знам,не подносе сви рат исто,али када ти сваки дан имаш "право" на гледање како се људи убијају без разлога,онда ти ове ствари чине и свијет а и саме себе апсолутно тривијалним...
јел човјек одмах рекао да се каје,сада када је одрастао...шта је он са 12,13 могао знати о себи и својим поступцима...уопште о својем животу?!
Немам ја шта пред вама да се "вадим". Да сам на тај начин размишљао, не бих ни писао ону исповијест. Рат сам споменуо да бих вам боље дочарао.
Ma, kad si klinac svakakve gluposti ti padaju na pamet, kad ne znas sta je dobro a sta lose. to je razumljivo. Bitno je da priznas sebi da si bio djubre. Neki nastave sa istom praksom ceo zivot. Meni je to mnogo strasnije.