Ljudi iz ruralnih sredina koji se nakon godina rada vraćaju iz inostranstva pa glume veliku gospodu
Vidiš kako je pao sneg a putevi još nisu očišćeni to kod nas u Nemačku ne može da bude čim krene sneg da pada putari su već na ulicama i čiste
Vidiš đubre svuda po ulicama to kod nas u Nemačku ne može da bude čim vide đubre van kante za otpatke odmah izlazi sanitarna i piše kazne
Vidi kuća samo što se ne sruši to kod nas u Nemačkoj ne može da bude čim krene da otpada fasada dolazi inspekcija i naredi popravkuAlo kralju pa to je tvoja kuća tu si se rodio i odrastao i iz nje si otišao u beli svet i postao ovakav smrad ... M*rš u pm...
Večiti derbi između dva krajnje neobična tima.
Fk Hamburger ili ti HSV je nemački fudbalski klub iz razumljivo grada Hamburga. Klub između ostalih trofeja u svojim vitrinama ima i titulu KEŠ ( Ligu šampiona ) i još jednom je igrao u finalu istog. Ima i šest (6) titula šampiona Bundeslige.
S' druge strane tu je Fk Pljeskavica iz sela Zloćudovo koje se nalazi u blizini Leskovca. Razumljivo država Srbija. U svojim vitrinama čuva trofeje sa raznih turnira, nekih i po svetskim okvirima. Turniri inače poznatiji kao Roštilljijada, Sabor trubača i slični.
I dok tako HSV svakog vikenda vodi borbe protiv raznih Bajerna i Dortmunda, a FKPlj vodi borbe protiv zalutalih lopti u kukuruze i po štalama, ova dva kluba vode svakodnevnu borbu za prevlast u tome ko je bolji. Tačnije ko je ukusniji, zdraviji, sočniji, lepši...
Nemački klub će isticati da je bolji jer se brže spremi kao i razne još lepe prideve će izneti na svoj račun. Narcisi.
Dok ce navijači i članovi FKPlj tvrditi naravno da je njihovo bolje. Prepirke i optužbe između ta dva tabora će trajati uvek.
Pre svega FKPlj su ponosni što za njih igra neko mnogo zdrav. Beli Luk je kapiten ekipe FKPlj i kao najzdraviji član donosi pobedu ekipi Pljeskavice. Prevagu još na stranu FKPlj donosi golman Prezla kao i njihova mlada nada, najbolji član tima - Čisto Meso. Tu se ne sme izostaviti i njegov brat od tetke Meka Lepinja(Zovu ga još i Sveži). Pljeskavčani će priznati da se u svetu više favorizuje i koristi Hamburger, ali će vas i uveriti da je to samo marketinški trik Nemaca. Međutim Pljeskavčani će se sasvim zadovoljiti i pobedama u domaćim okvirima, marketing je za njih samo ime prodavnice. "Marketing je jedino u čemu su bolji od nas" reći će vam ponosni meštanin Zloćudova, i dodaće "Naš mali Čisto Meso je mnogo bolji od njihovog Veštačkog Mesa". A Čisto Meso, Prezla, Lepinja, Luk i ostali Pljeskavčani nikada i neće otići daleko od rodne grude jer tu im je najlepše, a svojim stilom mogu da zadovolje ukuse svakoga.
Literarni pandan kolektoru otpadnih voda u jednom omanjem ali ipak dovoljno velikom gradu, na primer, Meksiko Sitiju. Zbirka književnih naslova čiji se kvalitet jedino može uporediti sa onim života u Keniji, vazduha u dalekom Pekingu, pljeskavica u jebenom veganskom restoranu ( oprosti im, Gospode, ne znaju šta čine). Kolekcija romana svih vrsta i podvrsta koje vam jedan školovan lekar ( pa, čak i onaj koji je studirao u Kragujevcu; prim.prev.) nikada ne bi preporučio posle jela...i ukoliko ste bilo šta sofisticiranije od jednog panja. Loš izgovor za trošenje kertridža, šteta za seču šuma, uvreda za toalet-papir. Svojevrsni dokaz da pismenost, iako poželjna, možda na kraju ipak nije za svakoga.
Doduše, da nije cenjenih urednika iz pomenute izdavačke kuće ( koje ovom prilikom srdačno pozdravljamo ), neki od najinteresantnijih - a vrlo moguće i najkancerogenijih - romana u istoriji interesantnih romana ne bi ugledali svetlost dana a kamoli postali omiljeno štivo međ’ pomahnitalom masom vernih čitatelja i čitateljki ( ovih drugih malo više; prim.prev.). Vi se, draga braćo i sestre sa Vukajlije, nikako ne morate složiti sa ovim što ću reći i stoga me slobodno možete gađati ciglom ukoliko me ikada budete sreli na ulici, ali...verovatno bi i planeta Zemlja bila mnooogo siromašnije mesto da su više puta odbijene ideje nekakvih skribomana i psihijatrijskih slučajeva to i ostale.
U “Laguni” se, Bogu hvala, svaka ideja štampa. I svaka ideja je bestseler. Čak i pre nego što izađe iz jebene štamparije. Drama, triler, letopis ili naučno-fantastična trilogija o epskoj borbi jednog frizera u postapokaliptičnom Somboru – sasvim je nebitno izdavačkom odboru Daunovaca koji su zaposleni u ovom očito ATEISTIČKOM preduzeću. Oni će, naime, svojoj žrtvi ponuditi ne samo knjigu za svaku priliku i nepriliku već će istoj predložiti i nešto iz širokog asortimana posthumne kategorije, a kako bi pomenuta bila u mogućnosti da čak i POSLE svoje smrti uživa u rečenicama istaknutih autora sa dva ili više prezimena. Tašti je rođendan a vi imate odgovoran zadatak da joj kupite poklon dostojan ćerke koju je dozvolila da oženite?
Nema problema. Na polici sa natpisom “Poklon-knjige” ( KUPI 3, PLATI 2!) imate čitavu gomilu trilera sa reči “draga tašta” u naslovu. Tvrdi povez se podrazumeva.
Uostalom – šta loše i može da izađe iz nečega što se zove “laguna”?
Zavalite se, opustite i uživajte u sledećih nekoliko rečenica-odlomaka iz bestselera koje nudi izdavačka kuća “Laguna”:
“...U tom trenutku, u glavi prečasnog Balzaretija nešto je eksplodiralo. Ispustio je krst koji je do tada držao u ruci i kleknuo pred Raspeće od ebanovine iz 18. Veka, koje je izradio čuveni majstor Lucio Sila, a po naredbi Grofa od Mantove, naslednika svog oca, takođe Grofa od Mantove...”
“ – Karen, dušo, jesi li spremna? – Da, da, evo odmah silazim. – slagala je gotovo istovremeno. Karen Adams je bila mlada i uspešna advokatica u firmi “Loh&Nes”, i...”
“ Probijao se kroz kišu metaka kao tigar kroz džunglu Amazonije. Čak i kada bi ga neko zrno i pogodilo, pridigao bi se i nastavio dalje sa takvom odlučnošću u očima da je to bilo zastrašujuće. Zastava je bila blizu...”
“Izlazim iz tvog privatnog aviona osvežena, namirisana, voluminizirana. Na sebi imam beli šorts, paučinastu belu tuniku...”
...i "ostatak od svršotine", možda?
"Moj poslednji dar čovečanstvu biće i njegovo najveće prokletstvo", reče Bog, nakrivi šajkaču i potegnu rakiju iz svog večno punog čokanja. Svetu ću dati okeane, reke i potoke bistre da se vode napiju, a Srbima daću kazan da u njemu ludu vodu prave. Raznosiće Srbi unučad moju po celom svetu i delit' svoju sreću sa drugima. Drugi deo svog naziva luda voda duguje svojoj prozirnosti, a prvi deo duševnom stanju svojih iskrenih ljubitelja.
Britanac: Evo poglavice još dvadeset sanduka ruma, k'o što smo se dogovorili.
Poglavica: Cenjen je tvoj beli narod vojniče, evo i pojaseva od dabrovog krzna kao što je obećano.
I tako proslavljaše dva naroda uspešnu trgovinu, al' ne imade mira Džordž Fišer, te ponudi poglavicu rakijom. Godinu dana kasnije...
Poglavica: Prestanite ljudi moji rakiju pit' što Srbin proklet donese nam lane, nema sreće u ludoj vodi toj.
Đorđe Šagić (Poteže još jedan cug): Indijanac jedan, šta on zna šta je sreća.
Stare stvari koje imaju jako malu do nikakvu upotrebnu i diskutabilnu sentimentalnu vrednost.
Gomilanje skupljača prašine je jedna od naših tipičnih mentalitetskih karakteristika (tip Ljudi koji ne skidaju celofan sa kućnih predmeta). Kombinacija egzistencijalne nesigurnosti i svojevrsnog balkanskog tvrdičluka. Te osobine su naročito došle do izražaja zbog kriznog perioda u kome živimo manje-više poslednjih 20 godina a pik je dostigao u prvoj polovini devedesetih (po nekima, tek sada). Prosečan Balkanac i dalje ima izraženu svest da je kupovina bilo čega novog neopisiv luksuz i ograničenu percepciju činjenice da određene stvari vremenom gube na vrednosti, naročito ako su pohabane ili spadaju u klasu računara i prateće opreme.
Kad skupljači prašine nekim čudom konačno završe u kontejneru, možete se kladiti da će već sledećeg dana osvanuti na nekoj improvizovanoj tezgi.
Crno-beli televizor koji odavno ne radi, ali još uvek stoji na komodi, sa miljeom i vazom ili porcelanskom figuricom na vrhu. Do pola zarđala veš mašina na terasi prekrivena najlonom. Matori 386 sa požutelim CRT monitorom koji se šepuri sa pisaćeg stola u dnevnoj sobi iako nije paljen godinama. O iznošenoj garderobi nakupljenoj u ormaru ili gomili sitnijih kućnih aparata, polomljenih igračaka, starih časopisa, itd. nakrljanih u špajz ne vredi trošiti reči.
Najčešći izgovori za čuvanje i gomilanje skupljača prašine su: "Žao mi da bacim!", "Jesi li ti normalan, magarče, znaš pošto sam to platio?!", "Možda zatreba jednog dana/može da se popravi!", "Pa vidi, skoro k'o nov."
I kao što to obično biva, sve velike priče imaju tendenciju da budu nekako dosadne i obične sve dok ih neki preokret ne prevede u zonu slušljivih ili zanimljivih. Samo mali procenat ovih drugih se vremenom razvije u istinski velike priče tj. one koje se slušaju širom otvorenih ušiju pa tako i ova priča, ukoliko je pročitate do kraja.
Himeros bijaše iz normalne familije, kakve nalazimo na svakom ćošku, iza drvoreda, iza kontejnera, iz Lješanske nahije i tako. Majka, otac, dva brata i dvije sestre, živjahu mirno i posmatrahu život krupnim očima, a imadoše i farmu pilića a pored farme i prodavnicu dolje u selo gdje su prodavali raznoraznu robu široke potrošnje. Sve normalno, rekli bi neki, živi i muči se čeljade cijeloga života i tako skupiše pare neke besne roditelji mu te poslaše njega i jednu sestru na faks u Beograd. Bijaše tada pravilo, jedan sin na nauke, jedan sin na zemlju da ostane a jedan za navijača pa kad odraste da se sam opredijeli. Za sestre ne bješe pravila, rodiš ih i othraniš i daš im po sto eura da im se nađe pa ajd kud koja u bijeli svijet.
Ovo dvoje srećni i zadovoljni, ka đeca sa sela dođoše gore nikoga ne znavahu i sve nepoznato im bješe, vaistinu. Velji grad ka velji grad, ovo dvoje (Paška (sestra mu) i On) držahu se zajedno stalno. No, faks ka faks, malo Ceca, malo koks, malo momci iz Budve i upade Paška u neko društvo nedajbože kategorije. Koliko je trajalo to niko ne zna ali, jednog dana na povratku iz menze, Himeros zatiče u sobu sestru mu razvaljenu od koksa i što će kako će, uzima utoku i tri metka u vazduh pali (TAHA TAHA TAHA), počinje da je šamara i posle 34 šamara Paška se budi:
- A što ti je, krealju?
Himeros stade, zagrli je sav srećan.
- Paška, bez Nataše osta’, ako te ufatim još koji put da si našibana ovako oči ću ti iskopat jadna!
Tu Paška pade na koljena.
- Hiro, brate, ti znaš kako nam je bilo doma? Morala sam, brate, malo probat, malo se dignut’, ali evo, Ostroga mi, neću, evo, Ostroga mi, taknut bijelo više neću. Još samo sad u četvrtak imam žurku, svi paraši iz škole bit će tu, ajde sa mnom da se sprovedemo i evo brate najdraži neću više išta ticat bez Gabrijele ostala!
Hiro tu razmisli 22 sekunde.
- Aj vala.
Paška pada u trans od sreće.
Dođe i taj kobni četvrtak. Voze se oni u spačeka raspaloga od oca im i dolaze pred vilu đe se održava žurka. Uguraše svoj raspad od auta među merdže i bembare a Hiro, da ispadne faca, proizvodi zvuk alarma na kola „plik-plik“ i zaključava a Paška ga gleda onim pogledom koji govori „Ostroga ti??“.
Ulaze oni i nailaze na žurku koja je počela već iz najjače a Hiro se razdvoji od sestre jer nije moga da shvati taj beli svet te se sjatio tunake. Dolazi mu cura neka, nosi neki prah beli i veli:
- Oćeš da probaš sa mnom?
Hiro je tu nakautira iz okreta.
- Makse, kurvo!
Šibaše neka muzika njemu strana. Pokušavaše da se sabere i da se smiri no atmosfera ljudi ga sve više obuze. Ponudiše mu neke tabletice. Ču, ka’ kroz maglu:
- Brateee moj, uzmi, Ostroga ti, uzmi brate moj, da doživiš ovu žuraju u pravom svetlu brate moj!
Uze on.
Lom, pucnjava, kidanje, oduze se Hiro totalno, poče da fata i žensko i muško, popi par šaka u prolazu, čuje odnekud glas Paškin koja ga zove da je slika za fejs, počinje da povraća, po 2-3 cure koje ne znavaše, pade u nesvijest, crnilo, tuga, budi ga plač, otvara oči, oko njega familija, plaču, kukaju, niko ne može da progovori svima suze ne daju te najzad veli mu majka:
- Srećo majkina iznabadale su te dvije srčke već smo se bili pomirili i razglabali oćemo li u Lješansku ili na Čepurke da te kopamo!
Tu ih Hiro nekako smiri te izgovori ove riječi svete:
- I osvoji li Atletiko Primeru?
Pada u komu.
Hiro na fb četuje sa drugom:
Hiro: Brate, kako bi ove kurve, ove zmijuljine, pa što bi im radio nijesi svjestan!
Drug: E, brate?
Hiro: Znači, brate, ufatiću sad jednu iz centra, znam je odavno, znaš kakva pička, ufatiću je, nagrdiću je iz najjače, sve joj jebem!
Drug:Ajde jadan što ti je?
Hiro:Kako je igra Real?
Stare, izakane cipele koje koristiš za brzopotezno obuvanje do prodavnice, do kola, do komšije na jednu konvertorku ili do istog tog komšije da mu konvertuješ ženu, ako me razumeš. Slomljenih peta, poprimile oblik papuča, ali nekako, imaju dušu, jeb'o ih konstruktor.
-Pa, dobro... sve ja razumem... ne voliš da nosiš košulje - ne teram te. Ne voliš da nosiš pantalone - ne teram te. Dozvolim ti da ideš kod mojih u trenerci, ali barem obuj patike... ne možeš ići u tim... u tim... ne znam kako bih to nazvala. Šta je to? Cipele? Stare su barem 10 godina, izgrebane, blatnjave, nemaju pertle, ne liče ni na šta... lepo ću ja to da bacim u... šta radiš to? Kakva ti je to letva u ruci?
-Pipneš li mi ove cipele, onog kurčevog maltezera neće više biti. Dozvolio sam da govno uđe u kuću, ujeb'o mi je pola garaže - reč nisam rekao. Vidim li, ali pazi, da su samo obrisane od blata, imaćemo sjajan, beli otirač ispred vrata... kapiraš?
Najgluplji nazivi grupa na Facebook-u
SVI MI KOJI SEDIMO U POSLEDJOJ KLUPI:)
Svi mi koji mrzimo kad nam se slusalice zapetljaju XD
Svi mi koji smo se extra proveli za docek Nove godine :)))))))))))
Svi mi koji bojler
svi mi koji disemo!!!
svi mi koji volimo da se klackamo na stolici xD
****Svi mi koji slusamo muziku sa YOUTUBE-a kad smo na FACE-u****
Svi Mi Koji Smo Nekada Bili Beli, Crveni, Zuti ili Roze Mocni Rendzer :D
Svi mi kojima se desilo da guraju vrata na kojima pise vuci xD
*...svi mi koji drzimo fon ispod jastuka dok spavamo c(:...*
Svi mi koji kasnimo...
Svi mi koji volimo da nerviramo druge ljude
Svi mi koji smo ljubomorni kada volimo!!!
Svi mi koji klikćemo REFRESH na desktopu kao neiživljeni!
SVI MI KOJI ODLAZEMO BUDJENJE NA SVAKIH 10 MIN :))))))))))))))))))
Svi Mi Koji PSUJEMO
svi mi koji se kidamo od smeha na casu......:DDDDDDDDDD
Svi mi koji kada profesor otvori dnevnik govorimo u sebi "ne mene,ne mene"
Svi mi koji se smejemo na casu,bez razloga!!! :)
Svi mi koji volimo mrak ^^
svi mi koji ne pusimo :))
Svi mi koji mrzimo nedelju zbog ponedeljkaI jos mnogo slicnih...
O odvratnosti, o gadosti ljudske, o sramote. Eto, i on je došao tu, i on silazi polako i to znači: i mi smo pozvani, i ja učestvujem i ja imam pravo i ja dolazim.
A kako je samo gadno silazio vukući te torbe i polako gazeći nogu pred nogu jedva se zadržavši da ne padne na nizbrdici na koju nisu navikle njegove ravničarske oblačarske noge i mešina sopstva njegovoga.
I taj vodenasti pogled i to unjkanje i to mnja mnja uh uh i to što su išli jedno za drugim i Božin sin i ćerka zemljane lepote i poširoka pa opet privlačna i odbojna u isto vreme i ta užurbanost da se sve snese odjednom i taj znoj valjanosti štreberstva: sede malje na leđima, bermude koje idu preko struka na pola stomaka, treger majica boje očiju ispranog sandokana ahhh grozote božje...
Pa sam morao da bežim u drugi kut sela gde nema ljudi nikakvih da se ne bih više gadio. A jurila me žena Božina sa ledenim kockama: sineee Neeecooo: gde je bilo premalo čokolade i pudinga a mnogo gadnog patišpajna. Zagorelog odozdole neki beli prah ostao među prstima kao prah s krila gadnoga leptira.
I uvek to: i mi, i mi smo tu, i mi hoćemo, i mi imamo pravo, čeka u redu za svoje parče ničega: al on ima pravo na to: molim lepo, molim lepo: i mi imamo fiću, i debeli smo svi i prdimo naizmeinično porodično dvofazno trofazno i paprika i pita i gnjecavost i mnja mnja uh uh.
On silazi on dolazi i opet se penje i silazi i sve vuče iz Kola i sve će da prenese crv bedni ne ne ja ne mogu
I mnja mja uh uh
i sve će da odnese posle gore sve da vrati uredno popisane tegle folije hartija novinska očišćena od čvaraka malo masna poslužiće zimus za potpalu
I eno ga ide ka poljskom veceu ili izlazi iz njega i zašto ja to stalno moram da vidim:
Sramota sramota ljudi su pleh, lonac i đubrište.
I pritajvši se, dok sve ne iznesu, iz rezervoara uplašeno pogleda dete božje i iskoči mokro od mirisnog benzina i brzo zađe među izbezumljeno grmlje.
- Šta je mali nemaš gde da sereš? Pa budalo ovo je raj božji imaš livade mož da sereš gde hoćeš eno tamo ili tamo ili tamo haha to se ovde ne bira mnja mnja uh uh!
- Prekini prekini smeso jedna!Definicija pisana u ime izvinjenja što sam Paji reko da je kurac a nije
puno pozdrava mom velikom drugaru i prijatelju paju dačku
Nikako. Sto ga muka snašlo, pa ne zna kud će pre.
-Šta bi sa tobom, rodjače, pa nema te na belom svetu sto godina?
-Ne pitaj me ništa, pa vidiš da stojim kao na veresiji. Jesi čuo da se porodila?
-Ona tvoja Sladja, što te ostavila pre 2 godine i otišla sa onim hipikom?
-E, baš ta. Samo, sad ima i dete i kaže da je moje. Ajd što to, nego što će da ga ostavi kod mene, ide malo u svet sa hipikom, da šire ljubav i mir, bla, bla, bla...
-Au, brate, ti baš najebao, ne znam šta da ti kažem...
reklame koje uvek počinju sa"kako ćete danas kupovati-kupovaćete iz vaše fotelje"(a šta ako ja sedim na stolici?).reklama za samo jedan proizvod(što je u većini slučajeva neko govno)može da traje i po 500 godina(u najboljem slučaju),a često se i ponavljaju scene sa početka jedno 8-9 puta.
sedim gledam neki film,počinju reklame,op odma top šop.znam da ima da zaboravim šta sam gledao jer će reklame da se otegnu kao gladna godina.
lik iz pozadine:dosta vam je da čistite pola sata ringlu kada vam iskipi kafa(onda ide neki crno-beli snimak kako domaćice čiste ringle).vaše molitve su uslišene jer je tu "ringločist".koristi se na sledeći način:
-pljunete na mesto gde je iskipela kafa
-bacite "ringločist" na mesto gde ste pljunuli
-skinete "ringločist"
mislite da ovakva stvar košta mnogo,ali "ringločist" možete dobiti po ceni koju vidite na ekranu(otprilike 4999dinara)ako poručite odmah dobićete i ovaj jedinstveni pribor za čišćenje ribe.
kad se to završi opet počinje:
dosta vam je da čistite pola sata ringlu...
Digni dasku some opet si je popisao, jebo te ne mogu da verujem da na ovom govnetu od slavine ima milijardu bakterija i ona Milena kurvica, Pedji prenela triper, kakva je to punjena paprika nema sta nema, a ja nemam onu skriptu iz ekoloskog, Vlada! Njega cu da iscimam sunce mu kalajisano dao je godinu sad u junu, al ce da se przi ko zaba u Budvi dva meseca... Kad ce bre ova mala, opet kasni?! Ne mogu vise da izdrzim, jebala je menstruacija, lepo sam joj rekao da mi ne smeta , a ona kao glupo joj i opet ce da me riba zbog Sofije i onog posta na fb, sere mi se vise od toga, al dobra je Sofija kao zdravlje je dobra i ona njena sestra sto je sa Pavketom isla u ekonomsku... A Malesevic kad me bude oborio, matori bradonja stvarno trazi jednu voznju u metalnim kolicima gradske cistoce, i Prelevicka, snimila me kad smo se gadjali sa Vukasinom stara pamti kao slon, pa ona iz Organizacije, ma kurac cu da prodjem jebenu godinu, morace zestoko da me usere, ma zainaticu se samo da prodjem sad ovo i odvalicu treci semestar, videce oni ko je Cvetkovic... I onaj iskompleksirani Milivoje kao zove na rodj. a u fazonu samo da se ne pojavim sa malom, lozi se na nju jos od one ekskurzije u osmom, i znam da je on zove i cima , koji drugi pacenik bi to radio, a ona kao vise je ne smara, ma samo da mi pukne kurac, njega cu da ispresavijam a njoj da nalupam samare sto me laze! Kako je bre mogla da ubaci ove crvene bermude u beli ves?! -KEVOOO!!! KEVOO BRE!! I proslog meseca je to uradila, zena je pukla, a i cale je sad nesto smara, cim je na odmoru odmah terorise po kuci, vrati se bre matori na taj posao da nam svima bude lakse... A rekao je da ce da zove u kafanu i on mi je kao burazer od tetke, necu iz principa prvi da ga zovem, necu, i prosle nedelje me iskulirao kao fon mu ne radi, ma pali babu, samo da se ne trosi isti je teca Pirocanac, da je nesto pametno povukao na nasu familiju... Ma jebe mi se vise, ae sad na tusiranje, pa da odradim malu, pa kod Fanstea, Everton-Celzi...
Javlja se da bi se ubila dosada kad te ubiju posle 20 sekundi od pocetka runde.
*DEAD* Carlos : ova mapa je bushnija od moje bivse devojke
*DEAD* ElektrostatimirBrzobrusilic!b38 : moramo ici u grupicama po osamdeset
*DEAD* clear : pa bre odakle sve pucaju ovo???sa drugog servera???
clear : odoh ja na drugi server...mozda i ubijem nekog ovde !*DEAD* Ike : ja sam vidjao serije da traju krace od ovih fleseva
Ubogi Jasminko : ja mislio opet blue screen kad ono kanteri rushuju Smiley
*DEAD* **leonida** : ko da igramo kolo duti 2
*DEAD* ZaReZ : ovakve kompjutere ne koriste ni prodavacice u prodavnici
*DEAD* AJZ. : zarez ne lozhi se.
ZaReZ : ajz ja kad bi se nalozio doope bi ti se crveneloOutlaw - Chronic :Noting ko ti kupi modem nogu slomio dabogda
Qu-S | n0th1ng ^^ : modem ti mama*DEAD* rZ brZotrZ : znaci metak izadje iz cevi i padne ispred mene
*DEAD* Zupermen : Zasto ste me kickali - bio sam da kakim
Zupermen : toliko sam zurio da se nisam ni obrisoDazzle_-_psy1ke : ovaj glock... ko da gadjas coeka burekom... jos se i obraduje...
Mita Kurbla aka Pera Shteker : brate ovaj chit je sav plav....
Mita Kurbla aka Pera Shteker : a i ja ne znam da ga koristim izgledaAP_VESTICA: plantovala sam dve punjene paprike u rernu...
*DEAD* Knezhin menadzer : Ovaj hekler ima dmg kao da mu bacam pesak u oci!!!
clear : pa...zasto sam na serveru...?? samo da uveseljavam ljude i budem frag neznalicama i ljudima sa hendikepom
*DEAD* Raziel : Ako ti bacim fles pa te zovnam na pice jel to onda BLIND DATE???
Awp Hermelin.Inc : toliko nas rasuju da kupuju u nasoj bazi
*DEAD* SWBVUKOVAR: ovaj djare podelio vise hedova nego isus ljubavi
*DEAD* Pantelija : jel ima neka sifra da budem bez glave jer me sve u nju pogadjate
spanska.musica: PA ULAZITE UNUTRA IMA HEKLER A NE TOP
ResTor : mad kako da nacrtam nik?
(Terrorist) ebdak : sad sam ja a dosad je bio moja bato 6 ogodisnja
Malo ZLO : ne diraj se pise ne pismeni stvot
*DEAD* glavata prikaza ! : koga sam zategao u glavudzu sa mitraljezom??
WhiteWizard : ispeglo nas ko kosulju za matursko vece
***A_N_G_E_L*** : kada chujete need backup to u stvari znachi: drugari, treba mi pomoc
Inc : ne... isprobao sam to... to znaci bez'te od mene mnogo ih je
*DEAD*(Counter-Terrorist) bIp.oN : lorenso ima WH samo hed daje
sexy* : ja petkom idem u dzumu i molim se da budem bolji cs igrac
@leX@ndar: jebo ja svoju majku
truT.sk xD : ovaj flash ko teravija traje u pm
Mapa de_italy
T: Ako nedodjete po taoce, ubit cemo jednog da znate da smo ozbiljni.
Elite@Juniors:Dabog da se raspo ko sumeca tableta
motorna testera: gledao sam toliko pornica da vise ni rodjenu kevu ne gledam istim ocima ROFL
pada flash nama medju noge
top stek master : pa bre bote sto nepucas
dasboot : Nista nevidim... slep sam
top stek master : bolje da si kupio stap nego pusku*DEAD* Zupermen : aj neka predje neko u taoce ovako je dosadno
*DEAD* hitman47 : ja cu u taoce
*DEAD* Zupermen : uzmi samo beli mantil i sedi negde u cosku i ne mrdajJbt ljudi po Mjesecu hodaju njemu nick Killer
profesorica mi plantala keca u dnevnik
al eto joj kurac imam def xD
Opšte je poznato da u životu svakog Romulanca postoje samo 3 stvari: krađa sekundarnih sirovina, tuča i fudbal. Ovo treće nekako posebno vole.
Pošto od ponedeljka do nedelje u faveli nema škole, mladi fergani, a i oni stariji, uvek nađu vremena za fucu. Ali to nije bilo to. Falilo je nešto da taj osećaj zadovoljstva bude još bolji. Falio je stadion. Ne gradski, neg' favelski.
I tako je posle mnogo godina, na intervenciju Coe Čićvua i ostalih političara, sagrađen prvi istorijski stadion u faveli. Glavni matorci u faveli, predsednik Enver i potpredsednik Demir odlučuju da daju ime stadionu. Tako nastaje naziv "Sveti Ramiz II", kao sećanje na starog pretka fergana koji je živeo pre nove ere i koji je predvodio "Seobu Romulanaca" iz Indije davne 69. godine, kao što rekoh, pre nove ere.
A stadion. Normalno lep, čim su ga investirali političari. Nigde trave, nigde zemlje, samo beton po kom ne moš stajati leti kad upekne Sunce. Plava ograda ima dvostruku ulogu. Em što je granica stadiona em što štiti ostatak favele od rušenja. Ranije, dok nije bilo stadiona česti su bili slučaji da neki Romulanac šutem Roberta Karlosa sjebe drugom pola kuće. Nego da se vratim na teren. Nema šta još puno, nisu se baš potrudili političari. Samo golovi i tribine. Golovi, onako kvalitetni, rukometni, crveno-beli s' nekim polu pocepanim mrežicama, a tribine ništa manje kvalitetne. Ima ih 2 komada, sa istočne i zapadne strane terena. Navijanje na njima je k'o na kupu nacija. Ali fergani nebi bili fergani da......
Dođe nedelja i počeše oni na stadionu da prave pijacu. Klasična ciganska posla. Ne običnu pijacu neg' buvljak. Glavna face-prodavci piratskih igrica i Đani Buvljani. I tako svake nedelje.
Stadion je počeo da gubi svoj nekadašnji sjaj (da ne kažem "smrad"). Sve je više bilo ostataka sa pijace, praznih limenki koka-kole, papirića, cd-ova "Američko rvanje 2008" i ostataka cigareta. A u pozadini, iza tog smeća, još uvek neki momci, na čelu sa Enverom i Demirom, cepaju fudbal, u čast velikog romulanskog sveca Svetog Ramiza II.
Demir uči svog 14. sina, 27. člana porodice Jovanović, prve stvari vezane za fudbal.
Demir: Ava kari Đejson 'vamo, da ti prićam šta je fuzbal!
Đejson: Evo tatko.
Demir: Fuzbal, to ti ono kad šutiraš loftu. Imaš i onaj gomlan što jedino on sme u ruku da stafi loftu, a ostali ne smeju. Ima i oni golovi. To ti se pravi od onu gore prećku i od one deve sastive. Sfataš?
Đejson: Aham. A je l' smeju tu da se tuču protivnici tatko?
Demir: Ne smeju! Tu ima i jedan ćovek koji se zove sudija. On kad vidi da se tuču kaže "Favul" i ondak imaju slobodan udarac!
Đejson: Tad sme slobodno da ga udari?!
Demir: Ne bre budalo jedna, kurafte dake minđ, glup si bre. Aj ne mogu više da ti prićam ne razimeš osnovne stvarovi. Aj ava kari 'vamo da vidiš stadion "Sveti Ramiz II" pa da idemo kuči, zvala Đevada i kaže da se 'ladi mleko.
Đejson: Važi tatko, nemoj da se deruvaš na mene!
Sinonim za pasti, smorogati se, smandrljati se, ubiti se.
-Pa gde si ti, Miloje, sto godina te nema na belom svetu! Pa šta ti je to sa rukom, nesrećo jedna?
-Ćuti, ništa me ne pitaj! Podjem ti ja neku noć kod Smiljke, a njoj ćale bio kući, i ja šta ću, gde ću, pa ajd kroz prozor, a on visok 2 metra. Stavi ona meni neke lotre ispod prozora, kad 'oću kurac da se popnem! Pukne meni letvica od lotre, noga opikne i ja se srgam s metar i po visine. Dobro glavu nisam izgubio!
-Hoće to tako, ne znam šta da ti kažem...
Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.
Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.
Osoba koja vam, kada ste za bogatom trpezom, stoji nad glavom i sugeriše čime da se poslužite. Ume da bude iritantnija od muve govnare i kamenčića u patici zajedno.
*Porodični Božićni ručak, bogata trpeza.
-Sufler (postavlja hranu): Evo, hleb ćemo ovde, i podvarak tu. To je to. Navalite, neću ništa da vidim na stolu kad završite. Djole to posebno važi za tebe, nešto si mi se usuk'o.
-Djole (hvata se za viljušku): Da vidimo šta bi' mog'o...
-Sufler: Uzmi ovu sarmicu, vidi što je divna. Znaš kako mi je ovaj kupus dobro ukiseljen, stisla sam ga onim velikim blokom što je bio ispred kuće.
-Djole: Hvala, hvala. Uzeću ja sam.
-Sufler. Pogledaj mi rusku salatu molim te. Stav'la sam grašak iz Rosinog vrta.
-Djole: Super je ruska, hvala.
-Sufler: Uzmi ovu slaninicu, sapunjaru. Vidi je kako se beli. A tek jaja što su dobra, domaća.
-Djole (već popizdeo): Uzeću sam šta mi se svidja!
-Sufler: Dobro, nemoj da se ljutiš. Vidi ti pubertetlije! Samo probaj ovo pečenje, živa ti ja.
*Djole demonstrativno napušta ručak zalupljujući vrata za sobom.
Nešto što tebi rade stariji članovi porodice kada se prvi put susretnu sa najnovijim tehnološkim dostignućima.
Mobilni telefon
Mama: "E, Mićo, hoću da mi uzmeš neki mobilni telefon, samo da se javljam na njega, da znam gde si."
Mića, naravno, uzme neki telefon što jednostavniji, da se lakše snađe. Kada ga dobije, mama počne da se raspituje na koje dugme se javlja, i kako se pišu poruke, uz obaveznu rečenicu: "Eto, ne treba meni ništa više, samo to da znam. Ajd sad, idi radi šta hoćeš." Tada počinje...
Mama: "Mićo, hodi ovamo da mi pokažeš kako da mi bude ova sličica kao tebi na telefonu."
Mića: "Mama, tvoj telefon ima crno beli ekran, bre, ne možeš tu da držiš sličicu kao ja."
Mama: "E, bezveze. A možeš li da mi snimiš onu moju pesmu, znaš, onu?"
Mića: "Daj, bre, imaš trijes melodija u telefonu, ne može taj telefon da snima muziku."
Mama: "Ih, kakav si bezobrazan. Nećeš ništa da mi pokažeš, a sve znaš o telefonima. Zapamti kada ćeš sledeći put da dobiješ pare za nešto..."
Mužijak kokoške, inače pripitomljena vrsta ptice koja se obično nalazi na selu. Tamo ima eventualno po jedan u kokošinjcu i ukoliko se pojavi drugi dolazi do borbe za teritoriju i kvočke.
U Beogradu, čvrst pokazatelj izreke da je "Beograd samo jedno veliko selo" i uspešni budilnik u najluđa vremena.
Junski rok.
Učiš noću, kako bi se što više smanjila buka i da bi preživeo letnje vrućine spavajući preko dana. Napolju je još uvek mrak.
Negde kad počinje da se beli napolju, konačno odlučuiješ da odspavaš nekih pet-šest sati. Sav srećan jer si nešto odradio noćas, krećeš mrtav umoran u krevet. Taman krenu da ti se kapci zatvaraju i da te ona super zgodna riba zove u sobu, kad te nešto drmne iz sna. Osvrćeš se okolo, nema ničeg u sobi.
Vratiš se da spavaš, kad opet te taman sekund pošto spustiš glavu, nešto prene. Sad već iznerviran, ustaješ i imaš šta da čuješ.
Onaj isti šlogirani petao tvog komšije što te je tokom godine budio u nekih pola tri noću je rešio da se konačno usaglasi sa Suncem i da kukuriče u cik zore.
Popularan izraz međ' starijim življem oko Morava i pritoka im.
Kaže se za osobu koja je glupa kao da je pala s kruške, ne zna ništa ni o čemu, ali zato zna da landza, bandza i landara po čaršiji, da bude drska i problematična. Vokabular joj sadrži mršavu stotinu reči, od kojih polovina ima konotaciju psovke ili vulgarnosti klase kočijaš, ne zna da formira pravilnu rečenicu i koristi padeže, ali zato zna da ti beskrupulozno saspe najgore uvrede u lice.
Za takvu osobu se nikako ne može reći da ne zna u pare. Iako ih nikad nema, vrlo dobro zna da zafrkne i zajebe za koju crvenu i obično je baba ta koja prva strada. A baba jadna 'oće da učini budali...
- Komš'o, jesi video negde onu moju budalu? Dva dana kako je otišao od kuće, ne javlja se bitanga, koske ću da mu polomim.
- Eno juče uzeo bombu apatinskog na recku kod mene u prodavnici, on i onaj mamlaz Džigibau.
- Jao Spomenka, jebem li ti sunce! Onaj Džigi što bele kučke ime ne zna?
- Taj, taj. Ko zna šta rade, kad god ih vidim sve nešto trepću na sitno i cere se ko ludi na brašno.
- Neka, neka. Imam ja kajševa kod kuće, videće mamlaz. E 'fala ti komš'o.____________
- Tata, tata, kako se zove ona bela komšijina kera?
- Nema veze sine, znaš da tovariš bale u traktor. Daće tebe tata na miraz, ne brini ništa.
- Ma neeee tata, pas onaj beli?
- Da, da...
