Instagram je aplikacija za skuplje telefone koja ti tvoju običnu amatersku fotografiju načini kul fotografijom tako što joj pokvari kvalitet. Dakle kupiš telefon za jakom kamerom, ufotkaš, i onda je provučeš kroz instagram da dobije goblen rezoluciju.
Najčešći motiv na instagram fotografijama je mrtva priroda, odnosno nečiji obrok. Priča se da su neki hipsteri umrli od gladi kada im se na par dana blokirala ova aplikacija.
Instagramisati bi značilo prekrstiti instagramom, tj kada obrok prođe kroz instagram on je apruvd tu it.
A da se prekrstiš pre jela?
A ne, ja to instagramišem.
Zaz socijalnih mreža.
Leglo hipstera na kome su slobodni od osuđivačke dizel nekulture koja ih proziva na Fejsbuku (domaći hipsteri ipak nisu dovoljno napredni za Majspejs).
Pomoću apsolutno nepovezanih slika i teksta na istoj oni izražavaju svoju žudnju da ih ljudi van monitora shvate kao neka Australijanka koja podržava gej prava.
Kod nas je, nažalost, vrlo nepoznat, što hipsterima daje osećaj slobode da ogovaraju ljude iz svog najbližeg okruženja bez dlake na jeziku.
"Jer, hej, ovo je Tumblr. Ovde su svi dobri i svi me shvataju".
Izuzetno efikasna metoda za otkrivanje i prepoznavanje hipstera. Sastoji se u tome da se iskoristi prosta matematička zavrzlama kojom se oduševljavaju osnovci da bi se odredilo da li je neko čovek ili hipster.
Od ispitanika se traži da zamisli jedan broj, sa njime izvodi osnovne matematičke opracije, zamisli državu koja počinje na slovo koje se u azbuci nalazi na broju koji dobija kao rezultat (rezultat uvek bude 5) i voćku koja počinje na slovo kojim se završava ime države koju je zamislio. Normalan čovek prvo pomisli na Dansku i ananas, a hipsteri nabrajaju Dominiku, Dominikansku repubiku, asparagus, artičkokle, avokado i aroniju.
U ne tako dalekoj budućnosti:
Mlađi Inkvizitor: Druže Šefe, imamo ovde jednog što izgleda kao hipster, ali kaže da je krenuo na maskenbal, da smo pogrešili i ne priznaje da se bavio hipsterovanjem.
Drug Šef: Sad ćemo da proverimo, mada Inkvizicija nikad ne greši u ovakvim stvarima.
*
Nešto kasnije:Drug Šef: Zamisli broj od jedan do devet.
Osumnjičeni: Zamislio sam.
Drug Šef: Dobro, sad ga pomnoži sa devet,saberi cifre jedinica i desetica, od rezultata oduzmi broj četri i nađi u azbuci slovo pod brojem koji si dobio. Da li si uspeo?
Ispitanik: Jesam.
Drug Šef: Odlično, sad zamisli jednu državu koja počinje na to slovo i voćku koja počinje poslednjim slovom imena države. Jesi li?
Osumnjičeni: Jesam.
Drug Šef: Kakva je veza između Danske i ananasa?
Osumnjičeni: Pojma nemam, zašto pitate?
Drug Šef: Čisto onako, nije ni bitno. Koju si državu i voćku zamislio?
Osumnjičeni: Dominikansku republiku i avokado.
Drug Šef: Hvala na saradnji, odgovori su bili jako korisni. Mlađi Inkvizitore, kaži Peri ložaču da spremi šamotnu peć, imamo još jednog.
Korisni idiot koji je umislio da je borac protiv sistema, a u stvari radi za njega nesvesno. On se bori protiv Novog svetskog poretka tako što podržava imigraciju i LGBT ideologiju, a protivi se patrijarhatu i nacionalizmu. On je protivnik bogataša i zagovornik pravednije raspodele, a po mnogo čemu Sorošev istomišljenik. On je protivnik Amerike i želi njen poraz ali je prihvatio i poverovao u svaku američku laž vezanu za ex Yu prostor, od "Jogurt revolucije" do "genocida" u Srebrenici.
Izgleda otprilike ovako - majica Če Gevare, brada od par dana i najrazličitija moguća kombinacija odeće. Nekad hipici, danas hipsteri.
Hipsteri sapipiensi nemaju veze sa običnim hipsterima, barem ne kod nas. To je posebna podvrsta individua koje su samo u tragovima slične "običnim" hipsterima.
Neko bi rekao da su to tipični kontraši i tu bi bio donekle u pravu, jer oni su u suštini obrnuti kontraši: oni sami sve one ljude koji se ne slažu sa njima nazivaju kontrašima. I hejterima; čak i kada im reč po reč, slovo po slovo objasne da im se ne sviđa to što oni favorizuju, svaki hipsterski sapipiens mora da takvu jednu drugačiju individuu proglasi hejterom. I da mu se najebe familije pride, jer hipster zna da su oni samo ljubomorne duše.
Elem, hipsteri sapipiensi su ljudi koji seku vene na ono što je u nekom trenutku in, to jest popularno, i ljubav prema tome iskzauju izjavama (i, naravno, neizbežnim statusima na socijalnim mrežama, jer je to sada u trendu) koje imaju "snagu" istovetnu izjavama islamskih fundementalista koji se pozivaju na slavlje džamahirije i džihada. Pa, i njihove izjave i komentari, u kojima kočijaškim rečnikom i na eksplicitan način objašnjavaju drugima svoje viđenje nečega, deluju baš kao udarac Boinga 757 u neboder. Nema vatre, nema dima, ali u glavama slušatelja i čitatelja "u trendu fanatika" ostavlja haos zaprepašćenja i pustoš nemuštosti, jer realno, niko ne zna šta da kaže na jedan takav molotvoljev koktel apsurdnosti.
Nije bitno šta oni vole dok god cela njihova okolina ne sazna šta oni vole. Ni to nije dovoljno, jer oni moraju da objasne i pojasne (u tri primerka overena u opštini) zašto to vole. Njihove izjave, njihovi stavovi, njihove misli - to su sve pamfleti sa kojima svet mora biti upoznat.
Poznate i kao emo pantofle i tihotapke, ili skraćeno emovice. Ime su dobile po istoimenoj sublukturi koja je među prvim počela da praktikuje nošenje kućne obuće po gradu, najčešće urbanim mestima, koja su rezervisana za kul ljude poput njih. Uglavnom imaju dezen šahovnice, a poželjne su i lobanje sa srculencadima okolo (mada posle 19. godine i hipsteri to prerastu, barem srculencad). Emovice ne nose samo emosi, nose ih i hipsteri i drugi preurbani ljudi iz filološke gimnazije. Dodatni modni detalji su: fotoaparat, RayBan naočare za sunce (ali obavezno sa ramom u nekoj od boja duge, a može i svim), arafatka i ajpod (nipošto običan socijalni mp3, iako je kriza) sa što većim sluškama.
Hipsteri ga zovu i daždevnjak.
Naravno, na prvi pogled jasno je da je reč zapravo o burnjaku, stanovniku potoka listopadnih šuma Srbije i, da se tako duhovito izrazim, regiona. Mada je dotični najviše ponosan na svoju adresu u urbanim legendama.
Pored očnih žlezda iz kojih ispaljuje plutune belog otrova i oslepljuje sve na šta naiđe, poseduje i arsenal uber kiseline, iz žutih fleka po drekavac/crnom telu, koja je uzročnoposledično odgovorna što Srbi od vajkada nose opanke, da se ne bi preselili u Australiju i družili se sa Đovakom.
Burnjak ima smrtnog neprijatelja u vidu drekavca, koji mu je preoteo neke moći i kurči se njima po internetima.
Burnjak u epizodi: Burnjak uzvraća udarac!
- Aj pitamo ovog dedu da naberemo malo trešanja?
- Ne, čekaj, on...
- Pomaže Bog deko!
:malo prašine se uskovitlalo na drumu:
- ... ne čuje, brate!
- Aaa, kakav lik! Sto posto je izgubio pola mozga u nekom ratu.
- Ti si izgubio pola mozga. Aj daj tu kesu, neće on ništa da se buni. Inače, stao je na burnjaka i ogluveo još sa dvadeset i pet godina, toliko se ukenjao da je bio u ludari. Sad tu bleji, sam, kapiram da sve što vidi je taj burnjak.
- Šta ti je to burnjak? To neki vaš seljački sleng za drekavca.
- Ne. Drekavaci su čke! Burnjak, ako ga zgaziš, vrišti tako visokim tonom da ti puca bubna opna, iskenjaš četiri agregatna stanja i poludiš za na vjek vjekova.
- Zajeban taj vaš imaginarni drugar.
:serija udarca iz munem! škole šaolin drvoseča:
- Jeb'o te drekavac! Izrode!
Ako je verovati modernim filmovima, svi vampiri su gejevi.Bledog lica, napućenih crvenih usana. Manekenski su građeni. U isto vreme su i hipsteri i emosi. On je vampir koji je sladak i ide u treću godinu srednje škole. On je dobar i nesrećan iako je vampir, jer je zaljubljen u devojku koja je obična smrtnica. I sada se on nalazi u dilemi da li da je opali ili ne jer je on mnogo fin. Ako je gricne podariće joj besmrtnost, ali ako to uradi, možda će je učiniti nesrećnom. Zaista je teško biti mlad i lep do kraja večnosti...Do mojega!Eto šta se desi kad korporacija pravi film.Radi se o tome da su tinejdžeri najisplativija populacija i sva komercijalna umetnost se razvodnjava i prilagođava njihovom ukusu. I tako od velikog grofa drakule, hiljadugodišnjeg vampira, imamo emo plačipičku koji je možda i gej ili metro, meni je to sve slično.
Kakav vampir treba da bude:
Drakula je car.Svira orgulje.Talentovan je slikar i pesnik.On voli i uživa u otmenim i lepim stvarima. Legende kažu da, iako je mrtav u lokalnoj kafani u Transilvaniji uvek ima prazno jedno slobodno mesto za grofa čije ime ne izgovaraju..
On pije dvestagodišnje vino iz čaše u obliku lobanje. Gavran mu je na ramenu i zaviruje u knjigu o crnoj magiji koju čita. Njegov gotski zamak je pun viteških oklopa njegovih predaka koji kao ni on nisu voleli srebrn nakit. Otmen i elegantan, govori više jezika i zna da se mačuje bolje neko svi musketari zajedno, prava muškarčina. Mana mu je samo što je malo krvoločan.
Kada mu dosadi zamak, vino, knjige, orgulje i sva ta aristokratska zajebancija, on svojim velikim šarmom očara devu od sedamnaest leta crne uvijene kose i bujnog poprsja. Ona će mu se predati sa usklikom zadovljstva dok sa usana počinje da joj ljubi vrat... Negde oko glavne arterije. Biće njegova ljubavnica i vampirica, sve dok je neki šaban lovac na vampire ne ubije glogovim kolcem...Baš kada junoša bude sredio Drakulu, on će se pretvoriti u šišmiša i odleteti u senovitu šumu nadomak njegovog zamka, u mračnoj noći sa katastrofalnom olujom...I vratiće se hiljadu puta jači, sledeće noći...
U svom preuveličavanju, balavljenju na nekome i samosažavljevanju dovoljna je i uteha u vidu tapšanja po ramenu i ,,Smiri se ljudi gledaju'', a tebe je baš i briga što izgledaš kao pregažena čivava i frekvencija glasa ti dostiže rikanje bezobrazne magarčine. Uspela si da povežeš sve ono što ne valja u tvom životu, u jednoj rečenici, počev od toga što je poslednja knjiga koju si pročitala ,,Lizalica iz Uagadugua'' do toga da neko više neće baš toliko da ti čini, jer zapustila si se i iskreno ti mogu reći - smrdiš. Ova tragedija koju duboko osećaš je ipak bez kraja. Obasjala te viša sila ili kako bi hipsteri rekli karma i šuknuće ti ga u vidu najgmaznije osobe koja će više nego voljno iskoristiti tvoja nedaća. Ne žali se, sve je zasluženo.
Beograd, pet ujutru nisu još krenuli busevi.
- Pet godina mu ribam, valjam, pet godina ga trpim i slušam, pet godina ja sam uz njega dok mu treba ovo, dok želi ono! Prošla sam mu sve faze, od toga što je hteo da bude Bili Ajdol do nadrkanog hipika i šta je ovo!!!! Nisam ni tražila hvala, ali da me otera zbog one kravetine Marine, dva grama mozga nema još je i stalno pod nekim lekovima za bipolarce! Šta!
- Ajde, opusti se. Sad će doći bus, idemo kod mene, odspavaš i idi za Novi Sad. Reši to.
- Kući! Ja kuću nikad nisam imala! Otkad su doveli očevu treću ženu, ja ne znam šta je kuća. I onaj Novi Sad…. Pa znaš li gde živim??? Kod industrijske zone, U TRI PIČKE MATERINE!!!! I ŠTA SAD, ŠTA?!!
- E…. malo kasni bus, možda bi mogla da cimneš taksi, pa ti ja sutra uplatim polovinu para na račun, da se ne smrzneš ovde. Minus je.
- Pa ajde…. Al obavezno uplati, to mi je za overu.
- Hoću brate.30 minita kasnije, Novi Beograd i -1200 dinara, u stanu.
- Sranje, sve je ovo sranje, ne znam ni što sam došla, ne znam ni šta radim sa sobom u ovom gradu. Beograd je sranje, Novi Sad je sranje. Ma sve je jebeno sranje!
- Aj lezi ti na taj kauč ne može ovaj da se raširi, pa ću ja na ovu polovinu. Neće ti biti nezgodno. Dobar je to kauč iz Ikee.
- Ma dobro, aj mi daš ćebe.
- Imaš prostirku, prebaci je.
- Hladno je.
- Ma nije, videćeš.
- ..pa hajdeJutro, bolovi u ledjima, upala jajnika i plavi prsti na nogama
- Ju, al sam se ja smrzla.
- E idem ja kod Jovane, njoj je sad rođendan. Možeš ti da ostaneš, ali se vraćam u 5. Nemoj ići kod nje, dobra je sa ovim tvojim, a i tamo je Marina. Čućemo se.
- Ali meni je u 5 voz. Šta ja da rad...
- Pa ja stvarno ne znam šta da ti kažem.Ni ja, ni ja.
U decibelima da se iskaže jačina ovoga zvuka koji predstavlja orgazam za uši, što bi rekli engleski hipsteri eargasm. Nisam spavao uopšte. Razumite me. Imao sam priliku da joj priđem i nisam je propustio. Štaviše, poljubio sam je u obraz. Instant dopaminijada u mozgu. Milion čestica radi kao sat da doprinese toj ekstazi jebote. Perfektno se osećam, zato i ne spavam. Pijem emge Mivela vodu na kojoj piše da magnezijum smanjuje umor i to mi je dovoljan stimulans da nastavim s pisanjem ovih nebuloza. A u pozadini je neka polu rejv muzika iz igrice koju obožavam. Da dum da dum ti duuum... I tako, zemlja će nastaviti da se obrće kako god okreneš. Perspektiva je najnebitnija stvar u istoriji najnebitnijih stvari. Samo je pitanje ko će okončati dabstepovanje pojačano do daske, jer ja sigurno neću. Pronaći će me za kompjuterom sa uključenim kaps lokom u kucanju OVOGA
Jednodelni odevni predmet, jedan od najprepoznatljivijih simbola futurizma. Nije mala stvar posedovati kombinezon, pogotovo onaj kvalitetniji, kineski po mogućstvu, sa dodatna 4 zaštitna sloja. Jer, ako ne poseduješ kombinezon, onda si ili lud ili martijevac, nespreman i neupućen na visok nivo radijacije, zaostavštinu Četvrtog i po svetskog rata.
Zemljanin, kao i svaki drugi humanoidni vanzemaljac koji se prošeta glavnom džadom noseći "Džeki Čen" kombinezon, automatski izaziva divljenje velikog broja pripadnica suprotnog pola i ostalih koji se tako osećaju. Svaka svemirska sojka zna da jedan takav humanoid predstavlja noseći zid ekonomije i prosperiteta planete na kojoj bitiše. On zarađuje dobro od onoga što zaradi sa svojih 12 prstiju, plaća redovno porez i TV pretplatu, na odmore ide u 3D virtuelnu komoru za relaksaciju.
Nekada su kombinezone nosili domino/lateks hipsteri koji se lože na role-play, Tita, partiju i masne gotičarke. Prosto je neverovatno kako su tada ljudi bili toliko zatucani, da nisu videli potencijal i mogućnosti koje kombinezoni poseduju. Na svu sreću su ti dani prošli...
- Martijevac - naziv za putnika kroz vreme u budućnosti.
- Futurizam - izraz koji martijevci (putnici kroz vreme) koriste za tamošnju sadašnjost.
- Kineski - ako bilo koji proizvod ima ovakav epitet, to znači isto kao kada biste u 21. veku rekli Rolex. To je zato što u budućnosti Kinezi prave najkvalitetnije stvari jer ih samo oni prave (pokupovali sve).
- Četvrti i po svetski rat - "Skajnet", čiji je operativni sistem bio baziran na Windowsu ME, je lansirao nuklearne rakete na svaku državu ponaosob, te na kraju i sebe, tako da nije bilo potrebe da se bilo kakav otpor (ili neki drugi vid borbe) organizuje.
- 12 prstiju - usled mutacije uzrokovane radijacijom, ljudi na rukama i nogama imaju po 6 prsta na svakoj ruci i nozi.
- Džeki Čen - industrijski magnat, proizvođač svega od igle do lokomotive.
- TV pretplata - smatra se da su redovne platiše neka vrsta zemaljskih anđela. EPP izreka kaže: "Plaćanjem TV pretplate ste bliži Bogu".
- 3D virtuelna komora za relaksaciju* - pošto je sve na zemlji uništeno i kontaminirano, jedini način da se čovek opusti jeste da posećuje hologramske odaje u kojima može da provede vreme kako god on to zamisli.
Najt klab u kom fura inkognito žgadija. Pankeri, rokeri, slekeri, štekeri i ostali keri, koji potajno voršipuju Keri Bredšau, vode taj depresivni i u isto vreme divlji život. Oni su hipsteri pre hipstera. Oni su pokret. Oni su mejnstrim, oni su upstrim, daunstrim, džast strim, bilo koji strim. Oni slušaju samo onu muziku koja od haj faj saund sistema - ultimat edišn pravi samo spikere za jednokratnu upotrebu.
Andergraund klub je mesto gde samo čekaju da se usele Nindža Kornjače sa sve pacovom. Mada ih već ima dosta. Obično je to neka napuštena zgrada ili podrum, brejkovani prozori, radi bolje akustike, naravno, i umetničkim slikama na zidovima, a la graffiti stajl.
Strimerima je san da se overdozuju na takvim mestima, kako bi se tu sejvovali i upotpunjavali ambijent.
Toliko opulzivne trešerije nećeš naći ni u podrumu transdžender bugarske kurve.
Izraz koji se upotrebljava za laku opojnu drogu marihuanu a nastao je u naselju Mejdan (za izbjeglice Obilićevo) u Banja Luci.
Legenda kaže da je neki od Mejdanskih mladića sa radnog proputovanja na Karibima donio izraz "Monkey" koji se tamo često upotrebljava za marihuanu a koji je lako zaživio na vrelom Mejdanskom asfaltu ranih 2000-ih u kojem je tada gandže bilo više nego rizli. Sve je bilo u redu dok se na nekom kampovanju jedan dio mejdanske ekipe nije počeo opuštati uz reggae album poznatog Alpha Blondy-a na kojem je bila pjesma "Maimouna (weh)". Kako je refren pjesme zvučao kao "Majmun avej (Majmun away)" a Monkiji su išli away za vrijeme slušanja, dotična ekipa je smjesta prevela termin i od tada se koristi u srpsko-hrvatsko-bošnjačkoj formi.
Zahvaljujući tome što na mejdanu obitavaju najžilaviji dileri marihuane u gradu izraz se prilično brzo proširio po Banja Luci gdje su ga pogotovo zdušno prihvatili mladi hipsteri i "urbani" likovi željni bilo kakvih pomodarija. Opet, zahvaljujući njima izraz se polako počeo širiti i po užem regionu zahvaljujući gostovanjima raznih Hip-Hopera koji vole kad ih takvi nafuri vodaju i čašćavaju po banjalučkoj mahali.
- Imal' kakvog majmuna za vlakanje?
- Ima!
Jebeš burlington i ostale fegetske marke što ih furaju metro fudbaleri uz cvike bez dioptrije kada požele da izgledaju 'teligentno, kad ga baba isplete tehnikom klot frket od runa domaće ovce nema bolje zimske opreme od njega. Na stranu što košta par odlazaka babi po kafu i listiće za bingo nego što greje kao smederevac na koksu (vrsta uglja, ne kolumbijska belina).
I važno je da napomenem da se oridžinal Bakin štrikani džemper pravi isključivo od domaće vune ispredene by baba. I to ne mora da bude baba koja plete jerbo i babe u gradu pletu, mora da bude samo neka baba. Nikako kašmir vunica i ostala sranjca, samo trve kvlt vuna iz Sjenice ili neke druge seoske idile. Od fine vunice što se kupuje u indian šopu dete može da fasuje gej ili još-crnje, ne-daj-bože metroseksualne tendencije od malena.
- Sine vidi nana što ti isplela džemper, da se ne pre'ladiš.
- Čibo bre baba, gde ću sa tim među ljude si normalna?
- Ma samo ga ti probaj da vidiš kako je topao, to od vune što mi Mica donela iz Novog Pazara.
- Daj da probam. Baba pa ovo je stvarno odlično, mislim da ću da ga nosim u petak u grad. Eko frendli i te fore, loma među levičarke da se umuvam a?
- Ako sine, kako god ti kažeš. Nego aj trkni nani po dvesta grama kafe saće Ljovisna i Orinoko.
Osoba toliko drugačija od ostalih, da je opet ista kao i svi ostali koji su drugačiji.
Pandur 1: Jel' Pijuk, zar ti ne nedostaju oni dani dok smo imali pankere, rokere i one mentalce?
Pandur2: Da znaš da si u pravu. To su bila vremena... i normalna deca, dabome! Zvekneš im šamar, a on ćuti, stoji pravo i gleda te u oči, onako bezobrazno, k'o da 'oće još. Pa onda obradjivanje bubrega pendrekom i čizmom, ma ni jecaj da ispusti. Prosto da čovek uživa u svom poslu. A ovi danas! Ove, ove, pič...
Pandur 1: Klark Kentovi u kariranim košuljama i preuskim pantalonama - Hipsteri.
Pandur 2: E, tačno ti! Ma ne smeš ni dangu jednu da mu lupiš, sve se bojiš da se ne uruši u sebe k'o kula od karata. Kladim se da je ram od tih kineskih naočara bez dioptrije stabilniji od njihove kičme. Sreća pa imam samo još dve godine do penzije. Nego, gde ćemo danas na burek?
Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.
Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.
Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.
- Ma ja pivo najviše volim iz one flaše kao za Zaječarsko ili Niško. Još kad se sipa u onu čašu... Pa to ti je bre čist merak.
- Da bre! To ima dušu... Eh kako je mom i tvom ćaletu vrh bilo.
- Da znaš.
Prolaziš gradom i iz dana u dan ti se čini da se samo krećeš kroz jednu ogromnu skoro pa homogenu masu koju čine ljudi između kojih je lakše pronaći par desetina sličnosti nego jednu razliku. Vremenom počneš da misliš da si ti jedini koji je svjestan svog postojanja i počinješ da tripuješ kako je sav ovaj svijet zapravo jedan lucidni san koji će se završiti kad i tvoj život.
I tako će ti se činiti i sjutra i preksjutra i za mjesec dana i tako sve dok ne sretneš nekoga drugačijeg. Nekoga ko te ubjedi da ta gomila nije tako homogena kako ti se čini na prvi pogled... ili možda da svako ko se nalazi u njoj nije odmah i dio iste.
Da se razumijemo, ne mislim tu na likove koji žele privući pažnju na sebe. Oni su samo ornament rulje i takvi su oni kvazi-umjetnici hipsteri sa sve fensi naočarama i adilovskim šalovima i žemske u mrežastim čarapa i štiklama dužine omanjeg kolca za razgraničenje imanja, za kojima se okrećeš dok ti kroz glavu prolazi scena kako ih u nekoj kancelariji odvaljuješ na stolu dok ti je palamar izbačen kroz šlic a u pozadini se čuje ono kultno "Breeeejzeeers."
Ne, ne mislim na ništa od toga, već mislim na one ljude koji imaju to neko lice koje izgleda drugačije... Znam da zvuči glupo ali iskreno, ne umijem to mnogo bolje opisati.
Jednostavno, to lice ne mora biti ni previše lijepo a ni previše ružno... onako, uglavnom je solidna šestica na skali od jedan do deset ali ipak ima nešto karakteristično na njemu. Nešto što ti ga ureže u sjećanje duže vrijeme i tjera te da misliš da je ta osoba drugačija od ostalih... predodređena da bude nešto više od običnog smrtnika.
Mislim, zamislite da nas sjutra napadnu neki kurati vanzemaljci i traže od nas da im damo sve žemske ako ne želimo da nas anihiliraju metodom sekundarno a jedino drugo riješenje koje nam nude, jeste da neki naš hrabri izazivač izađe na megdan njihovom najmoćnijem ratniku i savlada ga. E sad, zamislite da taj tip ima facu kao Darko Lazić... Nešto baš i ne ide, složićete se.
Ili recimo da je Hitler izgledao kao Bora Drljača (prim. aut: uz puno poštovanje prema liku i djelu prijeđašnjeg). Ne ide ni to, brate...
Elem, izraz se često koristi u borilačkim sportovima ili bolje reći za analizu budućnosti karijere nekoga koga prvi put srećete u dvorani.
Iskusni treneri i borci znaju po vašem predstavljanju da li ćete biti nešto... Možete vi imati dva metara i pedes' kila ili metar i po i sto pedeset, ako imate to nešto, možete biti šampion.
Lik u ekipi koji ponašanjem uništava i onako male šanse za oplodnju celoj ekipi, a i pojedinačno. Ponašanjem i komentarima skida šanse za skrnavljenje kao Konan Simerijanac glavu statisti iz Ukrajine.
- I znači maco ti ono gotiviš hipsteraj i to, baš lepo. Znaš ima neki cert Nežnog Dalibora sad u petak, imam kartu viška. Hoćeš sa mnom do stana da ti je pokažem?
- Jao baš sam sad ovlažila i moraću da te jebem kurcem oko pičke. Ne moraš ni da mi pokazuješ kartu.
- E ĐOMLA CARE DOĐI DA VIDIŠ MARETA KAKO SE POKID'O, ENO GA SERE IZA TVOJIH KOLA I ZAHTEVA DA MU PUSTIŠ "OD TOPOLE PA DO RAVNE GORE".
- Izvini molim te moram da pokažem ovoj devojci svoju kartu za Nežnog Dalibora, KOD MENE U STANU!
- Nežni Velibor? To oni mrtvi hipsteri što sišu kurac kad ne prave govnjavu muziku? Šta si ono rekao za njih pre neki dan beše, da bi radije otišao na groblje i slušao narikače nego te raspale mongoloide?
- Ali, ali, ali ti nemaš kartu za koncert presvijetlog Nežnog Dalibora? Sad nema pičke za tebe, ljavaj seljane.
Alfa mužjak, al samo ako vozi alfa romea, što je retkost; glavna lovina oblika života tip Fudbalski menadžer i tip Vazduhoplovna eskadrila.
Primerak mužjaka koji se obično može videti u Beogradu na potezu od fudbalskih hramova na Topčiderskom brdu, pa do mesta zvanih Hajat viđen si na obalama reka (čitaj: splavovima).
Njihova osnovna karakteristika je zakržljalost i to pod obavezno psihička, a vrlo često i fizička.
Ovi primerci su bili dovoljno perspektivni, što znači da nisu dešnjaci sa dve leve noge, da bi ih kao potencijalnu lovinu zapazio neki Fudbalski menadžer.
POSTANAK:
Fudbal je najpopularnija sportska igra u svim predelima naše mile nam otadžbine na brdovitom Balkanu. U svim krajevima mladi mužjaci udaraju loptu, s početka isključivo iz igre. Vrlo brzo se kod dosta primeraka razvije svest o lagodnom životu i međunarodnoj slavi profesionalnog fudbalera. S toga oni nastavljaju da šutiraju loptu u lokalnim klubovima beton ili pastirske lige. Oni perspektivni, postaju laka lovina profesionalnih hijena zvanih fudbalski menadžeri, koji u njima vide vrlo isplativu investiciju. Hijene ih ispulenišu, obećavajući im sve ono što je bitno jednom mladom mužjaku, koji nije Turoperater, u periodu između poslednjih bubuljica i prvog brijanja. Tako ispulenisane, hijene ih dovode u neki od velikana sa Topčiderskog brda, radi njihovog reklamiranja, a samim time i skoka vrednosti investicije. Reklama se obavlja uz pomoć najprestižnijih Pi ljara, koji im pomažu i da upoznaju čari velegrada npr. mesta zvana Hajat viđen si, koja su tako drugačija od pastoralne atmosfere u kojima su odrasli.
Perspektivnije i vrednije investicije se šalju u reprezentaciju radi još većeg skoka njihove vrednosti, dok ostali najčešće imaju samo jednu eskurziju u Evropu u kvalifikacijama nekog evropskog takmičenja, ali bilo je i srećnijih koji su imali i više evropskih eskurzija.
Obzirom da su perspektivne investicije, ovi primerci mužjaka su glavna lovina ženki iz borbene formacije pod tajnim imenom Vazduhoplovna eskadrila.
PRESTANAK:
Uobičajeni način prestanka je uvaljivanje primerka od strane fudbalskog menadžera nekom klubu u pizdi materini za koji su čuli samo kladioničari hipsteri, koji prate fudbal od najnižih liga.
Do drugog način prestanka dolazi u slučaju izrazite nerentabilnosti investicije (čitaj: fudbalera u usponu neće ni fudbalski klubovi iz najniže lige, najudaljenije pizde materine). Tada fudbaler u usponu okačinje kopačke o klin i započinje ugostiteljsku ili pekarsku karijeru.
