Srpski izborni film je poseban žanr, specifičan za područje Balkana, a posebno za dragu nam Srbiju. Postoji ovaj žanr i u drugim delovima sveta, da se razumemo, uz neke suptilne razlike naravno, ali mi se sada bavimo našim dvorištem. Oni drugi delovi sveta neka se bave svojim izbornim filmovima.
Glavne odlike ovog žanra su tesna povezanost protagonista (glumci, režiseri, producenti, statisti su tesno povezani finansijsko-kriminalno-rodbinskim odnosima) i to što se ovi filmovi uvek bave fantastikom koja je prožeta nekim drugim žanrovima.
Scenaristi, producenti i glavni glumci (istovremeno) ovih filmova su predsednici najjačih političkih partija, dok su asistenti na pisanju scenarija uticajni članovi stranaka, i veoma često sponzori snimanja filmova, i ljubitelji tog žanra iz inostranstva (bratja i lobisti).
Statisti su partijski kadar, partijski botovi, koji su ujedno i deo državnog aparata, ali u činovničkoj ulozi.
Da bi jedan film dovoljno zainteresovao gledaoce, neophodno je, naravno, napraviti dobru reklamnu kampanju. Budžeti reklama za filmove su apsolutno neverovatni, i ponekad je veoma teško shvatiti otkud u Srbiji toliko novca. Pošto se na snimanje reklamnog materijala potroši većina novca iz kase, scenario filma se uglavnom menja u hodu, izbacuju se sve spektakularne akcije, svetlosni efekti, i eventualno ostavljaju poneka ratna scena, scene nasilja i tužne scene gladovanja i pustoši.
Po svom poreklu, postoje dve škole, koje se razlikuju u pristupu pisanja scenarija, publici kojoj se obraćaju, kao i orijentaciji kamera prema istoku ili zapadu:
1. Istočna škola - Teme istočne škole su najčešće epska fantastika, istorijski spektakli i ratna tematika, sa fokusom na kritiku imperijalističko-kapitalistično-liberalnih sistema.
2. Zapadna škola - Zapadna škola izbornog filma se bazira uglavnom na naučnoj fantastici, futurizmu i LGBT-hipi-healthy-food tematici.
U poslednje vreme se pojavljuju i nove tendencije koje kombinuju kadrove iz obe škole i obećavaju istorijske spektakle, prožete naučno-fantastičnim elementima.
Nakon izbora, gledaoci u Srbiji imaju priliku da gledaju film koji su izabrali, ali ne i film koji su očekivali da će gledati na osnovu reklamnih spotova, postera i najava. Sve one pompezne najave u reklamama ostaju samo najave. U samom filmu nema ničeg od toga. Nema ni nagoveštaja da će biti. Pred očima građana se smenjuju kadrovi (sa novim, politički podobnijim kadrovima), uz čudnu kombinaciju scena seksa, nasilja, komedije i tragedije, ali bez prave ideje i smisla.
Tužna realnost srpskog izbornog filma, je da su gledaoci u Srbiji u proteklih 20 godina pogledali jako puno filmova sa bombastičnim naslovima, koji su obećavali epsku i naučnu fantastiku, a nakon završetka filma su uvek shvatali da su pogledali još jednu u nizu bajatih mešavina drame, horora, komedije i tragedije i da su kartu još jednom papreno preplatili - za film koji je na bilbordu izgledao mnogo lepše.
Neki od predstavnika ovog filmskog žanra su naslovi poput:
“Srbija se saginjati neće”, “Sa nama nema sankcija”, “Pošteno”, “Tako treba”, “Jul je kul”, “Kevo, ja ću levo”, “Snaga, pobeda, obnova”, “'Ajmo, 'ajde, svi u napad”, “Srbiju na Zapadu”, “Mi dolazimo”, “Radikalno bolje”, “Širi dalje” i mnogi, mnogi drugi naslovi.
( evo odgovora korisniku NjutinBre, po dogovoru:) )
Većina ljudi je upoznata sa pojmom materija jer, jelte, to je sve što vide oko sebe. Na pitanje od čega je sačinjen svemir velika većina bi odgovorila od materije, ali da li je zapravo tako?
Materija koju vidimo zapravo čini SAMO 4.5% svemira! Ovo smo saznali kada smo otkrili postojanje još dva nepoznata entiteta - tamnu materiju i tamnu energiju. Danas ćemo se osvrnuti samo na tamnu materiju.
Struktura svemira zapravo izgleda ovako:
4.5% - vidljiva materija (sve što ste videli i što ćete ikada videti, od vašeg talefona do galaksije, jednom rečju atomi)
26% - Tamna materija
69% - Tamna energija
(podatci variraju, negde je i preko 70% tamne energije)
Tamna materija je, po definiciji, nepoznati vid materije koji ne reflektuje fotone (nevidljiv). Ako je nevidljiva, kako znamo da postoji? Pitaću ja vas kako bi lakše objasnio, da li vi vidite vetar? Ne, ali znamo da postoji jer vidimo njegov uticaj. Ovo je slučaj i kod tamne materije, vidimo njen veliki uticaj u svemiru.
Detekcija uticaja tamne materije:
1) Gravitacija - Iako ne reflektuje fotone, materija je i mora imati gravitacioni uticaj, i itekako ga ima. 1930-tih švajcarski astronom Fric Zvicki izračunao je na osnovu posmatranja da količina gravitacionog uticaja unutar i između galaksija ne može da se pripiše materiji koju vidimo, te da mora da postoji velika količina "nečega" masivnog što proizvodi još gravitacije a pritom se ne vidi. Ovo je kasnije dokazano posmatranjima.
2) Rotacione krive - Ovo je veoma zanimljiv fenomen i odnosi se na kruženje objekata oko centra galaksije. Po svim normalnim i zdravo-razumskim razmišljanjima planeti Pluton (koja je najdalja od Sunca) treba više vremena da obiđe krug oko Sunca nego Merkuru (koji je najbliži). Ovo je tačno, Merkur zaista jeste brži od Plutona, ali primenimo sad ovo pravilo kada je galaksija u pitanju. Ucentru galaksije imamo uglavnom crnu rupu oko koje orbitira sva materija u galaksiji. Po onom razmišljanju, zvezdi koja je najdalja od centra galaksije trebalo bi više vremena da obiđe krug oko centra nego onoj koja je najbliža centru. Međutim merenja i posmsatranja su dovela do jako čudnog rešenja, skoro sve zvezde orbitiraju istom brzinom oko centra, nezavisno od udaljenosti. Ovo se vrlo lako objašnjava prisustvom nepoznatog nevidljivofg entiteta - tamne materije.
3) Skupovi galaksija - Proračuni su pokazali da se skupovi galaksija nikada ne bi formirali da u galaksijama postoji samo ona matrija koju vidimo. Kasnije je izračunato da materija koju vidimo čini samo 10% materije prosečne galaksije, a da tamna materija sačinjava čak 90% iako je ne vidimo.
4) Gravitaciona sočiva - Izračunato je da fenomen gravitacionog sočiva nikad ne bi bio izražen u ovoj meri u kojoj je izražen da postoji gravitacija samo normalne, vidljive materije, već da mora da postoji tamna materija koja prouzrokuje mnogo jaču gravitaciju.
Kada neki zamišljaju kako bi izgledala tamna materija, uglavnom zamišljaju nešto crno ili tamno, međutim ne mora da znači, dali smo joj naziv tamna samo jer ne znamo kako izgleda, ona verovatno nije nužno tamna.
Društvo u koje nikako ne treba da upadate. Ako udjete bićete samleveni i progutani gvozdenim čeljustima iz kojih bukti vatra elokvencije, vrlo često nabeđene inteligencije i nepouzdane erudicije. A ako ne daj Bože počnete da se družite sa tim ljudima dobićete milion kompleksa jer ćete svaki put pokušavati da kopirate njihov sofisticirani sistem proseravanja i kritičkog mišljenja koji vodi do opširnih debata o smislu života koje će vam čak i biti jako zanimljive ali samo prvih par puta dok ne shvatite da je to tema svake tematske večeri i da će to sofisticirano proseravanje da se prolongira. I onda ćete uhvatiti sebe kako govorite ili pišete neke reči za koje postoji ekvivalent u našem divnom jeziku (kao što je autor ovog teksta to upravo i primetio) i zapitaćete se šta je koji kurac pošlo naopako?!
Osoba x predstavlja novog člana društva
x - Sedim ti ja tako kući i krenem da...
Lik koji studira lingvistiku - Kaže se kod kuće.
x - Ok brate, skapirali ste me, ne moraš svaki put da me ispravljaš i kenjaš...
Devojka sa psihologije - Nije u redu da mu se tako obraćaš. Takvo primitivno izražavanje, vikanje i slično je najsiromašniji vid komunikacije koju možete da vodite i nikako nije u skladu sa...
x - Ok, izvini, kapiram, sad me pustite da završim. Sedim ja tako kod kuće i setim se da treba da mi dođe Mare da idemo u kladžu, a Mare smrad me ispali, gori je od Vuka Brankovića...
Lik sa istorije - Jedna od najvećih , ako ne i najveća, istorijska zabluda, koju je proizveo Kosovski mit jeste predstavljanje Vuka Brankovića kao izdajnika, iako je istorijski dokazano, da to u stvarnosti nije tako bilo.
x - (već pizdi) To sad nije bitno, bitno je da Mare nije došao i da sam otišao sam do jebene kladže (pogled ka budućem psihologu; nema reakcije; nastavak priče). Ulazim u kladžu i u glavi mi već šta ću da igram, vidim isplatu, ma sve samo da uplatim! Prosto ko pasulj! I dajem paree......
Lik sa biologije - Zašto svi koriste taj usiljeni izraz kad ta jednogodišnja biljka uopšte nije prosta! Ta primitivna izreka označava naš odnos prema ovom izuzetno lekovitom i hranljivom povrću.
x - Dobro je Ajnštajne, nije u tome poenta!
Lik sa fizike - Zaboga pa nije Ajnštaj bio biolog!
x - (vidno iznerviran, ustaje i pređe pogledom preko svih) A DA SE VI MALO KOLEKTIVNO JEBETE? A?
Devojka sa sociologije - Pa mislim da to ne bi bilo u skladu sa društveno prihvatljivim ponašanjem...
Ekranizacija najpoznatijeg SF serijala, prilagođena osobama sa "posebnim potrebama". Kao i original, odiše mistikom, napetim scenama i hroničnom nejebicom glavnog lika.
U nadi da će Robert Nemeček otkupiti prava prikazivanja, prikazujemo odlomke iz nekolicine najuzbudljivijih epizoda.
Serijal 1, epizoda "Tajna začmaranih krugova"
U dnevnim novinama, na naslovnoj strani, boldovan naslov "Misteriozni krugovi u žitnim poljima Nebraske. Društveni vanzemaljci ili samo stereotip?" Skali je racionalna i uvek u svemu traži naučno objašnjenje. Međutim, Molder je vetropir koji stalno tripuje o zelenim bićima i njegova mašta nema granica. Pale makinu i odlaze u Nebrasku. U klasjima pšenice pronalaze stravičan prizor. Gomila pijanih redneka voze kombajne u krug i pevaju četničke pesme. Imaju brade i kame u zubima. Skali se skida i penje na jedan od kombajna, Molder odlazi da traži male zelene...
Serijal 3, epizoda "Čileanski rudari kopaju duboko"
47. dan otkad su 33 rudara zarobljena u rudniku San Hoze. Svi sumnjaju da će doći trenutak kad će primarni ljudski nagon početi da deluje i kanibalizam je naizbežan. Skali i Molder odlaze na lice mesta. Čekrcima se spuštaju na 625 metara ispodzemne dubine i zatiču stravičan prizor. Rudari žive u izobilju, vataju vajrles, piče igrice, imaju dostavu pice i roštilja, kupaju se u mleku od divokoza sa Akonkagve. Molder misli da tu nisu čista posla i odlazi da pronađe izvor ovog "spuki" izobilja. Dejna nonšalantno skida bretelu sa levog ramena i prilazi zagorelim rudarima...
Serijal 7, epizoda "Katana je iz jaja izašla"
Serija misterioznih ubistava vlasnika picerija u Njujorku. Molder sumnja na drevne japanske ratnike u kooperaciji sa vanzemaljcima, dok proračunata Skali tripuje rat brokerskih kooperacija na tržištu kačkavalja i origana. Jednog nedeljnog poslepodneva, dok su se vraćali sa NFL tekme Džajentsa, u jednoj zabačenoj ulici pronalaze trag sveže mocarele. Hodajući za tragom upadaju u napušteni hangar. Zatiču bestijalan prizor. Armija nindža stopala, Rokstedi i Bebop se spremaju da zaskoče Ejpril o'Nil i Irmu koje su u negližeu. Krang i Sekač hamerfistuju Splintera, kornjače i celokupan upravni odbor Kanala 6. Molder odlazi da traži Bakster Stokmana, a Skali uzima jednu od kamera obeščašćenog snimatelja državne televizije, podešava lendskejp mod i prilazi gomili...
Suma sumarum, Molder opet nije trsio, ali je makar zadovoljio svoje porive u besomučnom traganju za nadrealnošću. Jebačina je tamo negde...
Sve počinje na lokalnom nivou.
Ljudi iz jedne zgrade, ne vole ljude iz zgrade pored, kao da su oni sad pa nešto različiti, pričaju za njih da su ovakvi, onakvi, a ustvari isti su.
Ne vole se na primer ni dve bleje. Ova ekipa što bleji na školskom ne gotivi onu ekipu što bleji na ćošku kod kladže. Ponekad izbije i neka čarka između njih. Ponekad bude i ozbiljnije. Ali mrze se.
Možda, u našem slučaju, jedni navijaju za Partizan, a ovi drugi za Crvenu Zvezdu. Eto novog razloga da se ljudi mrze. Na malo višem nivou je, jer je upletena u to cela Srbija, ali eto još jednog dobrog razloga za mržnju i međusobno omalovažavanje.
Da se vratim na malo lokalnije mržnje opet.
Legendarna generacijska mržnja između dve škole koje su najbliže jedna drugoj. Tu se stiču prve lekcije o učestvovanju u masovnim tučama koje posle možeš da koristiš u istim takvim tučama, ali između dva kraja.
Još jedna mržnja za koju moraš da budeš već malo stariji. Recimo srednjoškolac. Tu si već taman spreman da predstavljaš svoj kraj u rokanju sa omraženim krajem koji se sa tvojim graniči. Kao da sada baš do te granice svi su do jaja ljudi, a oni posle te neprirodne linije su jajare i indijanci kojima treba jebati kevu.
Mada opet ti iz drugog kraja dobro dođu kada dođe do sukoba i mržnje između dve opštine. Dobro nerealno je da se baš cele opštine skupe ali na sukob sa drugom opštinom se ide kroz taj omraženi kraj od malopre, a pošto ste vi iz iste opštine, dobro će oni doći zbog brojnosti.
Sada već dolazimo do malo veće mržnje, koja je malo sada više onako globalna. Nije još skroz ali prilično je masovna. Mržnja ljudi koji žive u različitim gradovima.
E sad, razlozi za mržnju između gradova su različiti. Ima onih istorijskih. Ima onih rivalskih u ekonomskom smislu, a ima i onaj najgluplji razlog. A to je mržnja samo zbog toga što ne živite u istom gradu, jer tvoj grad je jači i to treba dokazati premlaćivanjem ljudi iz drugog grada, kada dođu u vaš grad ili još mudarskije, na njihovom terenu, jer to više vredi. Znate onu staru jače je selo od svatova. Treba pokazati da nije tako. I naravno postoji još jedan razlog a to je, činjenica da su gradovi blzu ali u različitim oblastima.
Vaša oblast je sigurno naprednija, jača, definitivno manje zatucana, niste vi sa brda kao oni, ekonomski ste razvijeniji od njih ili je sve obrnuto i istinito pa im zavidite na tome i govorite da su oni pičkice baš zbog toga. Vi imate šume, oni nemaju, ili nemate šume, oni imaju, u vašoj regiji se više bleji na rekama a kod njih na livadama ili u brdima, vi ste škrtice, oni su alkosi i tako dalje. Uglavnom mrze se i ljudi iz dve regije, gde mora se priznati da najzad postoji neke različitost, ali opet isti je to narod koji živi u jednoj državi.
E tu nastaju već ozbiljni problemi i mnogo je komplikovano pa neću puno petljam.
Tu već sukobi variraju od premlaćivanja navijača fudbalskog kluba iz druge države ili turista koji su iz druge zemlje došli da uživaju u čarima vaše, pa sve do ratova gde se gine na sve strane a mržnja je svakako najveća. Naravno, razloga može biti koliko god hoćeš u tom slučaju, a nejčešći su, pored činjenice da su iz druge države, istorijska mržnja, verska mržnja i ideološka mržnja.
Tu dolazimo do najveće mržnje i omalovažavanja. To jest, ne najveće, nego do najmasovnije. Mržnja i omalovažavanje između čitavih kontinenata. Tu ne izbijaju ratovi jer do sada nije bilo baš da zarate na primer Australija i Afrika ali ima dosta zajedljivih viceva, komentara i uopte predrasuda o ljudima od kojih nas dele masivne prirodne prepreke, koje smo usput odavno savladali, kao što su okeani, planinski venci i tako neke prepreke.
Naravno za sada nema masovnije mržnje jer još nije dokazano da postoje vanzemaljci, a kada se dokaže da postoje, skupićemo se svi. Iz svih škola, sa svih bleja, iz svih krajeva, sa svih opština, iz svih gradova, iz svih oblasti, iz svih država, sa svih kontinenata i tako ćemo da im slatko jebati sve po spisku, zato što su sa druge planete i mnogo su bre mnogo mali i zeleni i mi ih mrzimo zbog toga.
Jako loš projektant, izumitelj stepenica sa nagibom većim od Planice, soba bez jednog ravnog zida za orman, i terase širine 15 cm na koje ne može ni saksija da se stavi. Ali zato redovno stavlja Dalijeve i Le Korbizijeove slike na FB, i priča o sveopštem sivilu današnje arhitekture, a u stanju je da za vikendicu od 20 kvadrata potroši budžet za soliter . Na kraju se učlani u stranku, i postane direktor za urbanizam nekog grada, pošto je od preduzimača dobio dovoljno batina za tri života.
-Šta je ovo koji kurac? Kakva je ovo zvonara, ko vam bre reko da ovo zidate, ste normalni?
-Gazda, mi samo radimo po projektu, evo tu sve ima nacrtano.
-Jaoooj, zovi mi onog Arhikitu ODMAH!-Šta nije u redu?
-Je li bre, kome ti misliš da ja prodam ovu zgradu? Jel si vido ti nekad kako izgleda stepenište? Šta će ti ovolka rupa izmedju, i to još okrugla, i gde si video da stepenice nemaju ogradu? Usro sam se od stra već kod trećeg sprata, a ovde treba da idu majke sa decom.
-A pa ne, vi ne razumete, kvadratne forme su dokazano neprirodne, a najnovija ispitivanja pokazuju da ograda uljuljkuje u lažnu sigurnost. Tu je predvidjena kevlarska mrežica, skoro nevidljiva. Ne znam dali ste primetili ali svi zidovi su u radijusima...
-Jesam! Jebali te radijusi, ko će da pravi nameštaj u radijusima, gde da nadjem krive sanitarije, na šta će čovek da okači plazma televizor, na kurac, jel znaš ti šta je prava linija linija, kvadrat i kocka, jebem li ti kocku u pičku! Šta da radim ja sad, ovo sve mora da rušim pa ponovo!
-Izvinite, ali to je moje autorsko delo, i kao takvo ja ne dozvoljavam...BAM, TRAS, ŠLJAS!- neku godinu kasnije-
-E Gazda, onaj šamšula koji nam je projektovao one gluposti je postao glavni Gradski Arhitekta! Kurac ćemo sad da dobijemo još neku dozvolu.
-Jebote, svako koga sam ja lemao je uspeo u životu! Ako nema veze, ionako slabo ide prodaja stanova. Prelazimo na asfaltiranje.
Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.
Ispred Frizerske ordinacije izvesnog Dragana sa Dedinja, u salonu sedi nekoliko žena i u tišini prelistava neke modne časopise dok se iz ordinacije čuje vriska žene koja je trenutno na tretmanu. Odjednom se slika Kupačice, Save Šumanovića, od silnog drmusanja zida najzad otkači i uz tresak pade na pod i buka prestade.
Nestrpljive žene su brzo ustale i pogleda uprtog u vrata ordinacije sa strepnjom iščekivale poziv.
- Gospođica Mitrović neka uđe!- začuo se duboki muški glas iznutra, a devojka je poskočila od radosti i dok su je pratili zavidni i ljubomorni pogledi ostalih žena, uputila se ka vratima.
Na vratima se pojavi gospođa u ranim tridesetima, raščerupane kose, razmazane šminke, koja je jedva stajala na nogama, preznojena, zdihana, raskrečena, hramljući pošto je bila obuvena u samo jednu lakovanu cipelu sa štiklom, dok je drugu nosila u ruci na koju joj je bila okačena torbica.
Dok se obuvala pored nje je na poziv Frizera prolazila jedna zajapurena šiparica, koja je prolazeći bacila pogled na gospođine obnažene grudi, misleći u sebi dal će biti reprezentativna kao ova dama koja se samo zadovoljno nasmešila i zatvorila za njom vrata ordinacije u kojoj je za stolom u belom bade mantilu sedeo Frizer Dragan.
Ukratko, ono što je emisija Teletabisi za naučno-obrazovni program, to je Asasins krid za svet video igara.
Malo opširnije. Kupim ja neki kompjuter pre par godina i rešim da instaliram kakvu zajebanu igricu da ga isprobam. Vidim ovde mnoge kvalitetne autore po forumu kako u superlativu govore o nekom Eciju i ostalim protagonistima igrice. Rekoh, imaju dobar rejting, sigurno su pametni, njihovo mišljenje sigurno nosi određenu težinu. Zajebem se ja i poverujem im. Još na jutubu odgledam kako random Indus izvodi neviđene akrobacije upravljajući pomenutim Ecijom, Dezmondom...koji god. Uuuuu jebote, ovi Indusi imaju po osam pipaka na svakoj ruci, pomislim, kako neko može da izvede sve ovo, sigurno će mi trebati sati i sati treninga za tako nešto.
Instaliram ja govno na kompjuter. Šta je ovo sunce ti jebem! Pa ovaj lik sve sam radi, samo klikćeš levi taster!
Uradim komparaciju sa Mortal kombat tricom:
Liu Kang: istovremeno pritisneš tastere A i B, pa još jednom (znači AB, AB), onda samo B, pa dva puta C, pa spojeno B i C, pa samo C. Šta radi Liu Kang? Udara protivnika tri put rukom i četir' puta nogom, sedam različitih udaraca. (I tako mora da zapamtiš za svakog fajtera kombinacije udaraca, fataliti 1, fataliti2, bebaliti, animaliti... i još stotine kombinacija za magije, specijalne udarce, haj kik, lou kik, aperkat, ...)
Asasins faking krid: Ispleziš jezik, zabaciš ga na stranu, i kreneš da klikćeš po levom tasteru miša. Šra radi lik? Asasin krene da bije ko Sv. Ilija duševadnik, to su hiljade i hiljade udaraca, hiljade poteza, jedno veliko ludilo sastavljeno od bezbroj manjih ludila. Neko ko te posmatra sa strane kako igraš pomisliće da zapravo ti kontrolišeš lika.
Skakanje se odvija tako što držiš jedno dugme za trčanje i kad god hoćeš pritisneš dugme za skakanje. Lik izvodi savršen skok, hvata se za oluk, neće da padne. Eeee, a kad se setim Lare Kroft i preciznosti kojom si morao da izvodiš te skokove.. Omašiš li za milimetar pade na šiljke i proburaziše ti se sise uz stravični krik.
Ovaj skoči sa tornja od sto metara, napravi kolut napred i nastavi da se šeće ko da ništa nije bilo.
Misije se izvode tako što treba da odeš od tačke A do tačke B na mapi, kako ti je zgodnije, možeš da držiš dugme za trčanje i skakanje i gledaš Asasina kako skače sa krova na krov, penje se na dimnjake, upada na terase... ili možeš da držiš dugme za trčanje i posmatraš ga kako ide uličicama (naravno, ako te neko napadne levi klik, levi klik, levi klik...). Glavna radnja igrice se odigrava u deonicama između misija koje jednostavno odgledaš, ne igraju se.
Držim ja tako dva dugmeta i pređem deset, petnaest misija željno iščekujući susret sa Leonardom Da Vinčijem! Ako Leonardo ne prodrma malo atmosferu interesantnim kvestovima gasim igricu i otvaram mine ili pakmena. Kad će meni Leonardo: Uzmi ovu kutiju i prenesi je sa tačke A do tačke B! Šta? Ja da nosim kutiju? Ti ćeš da odradiš sav kreativni proces, moje je samo da prenesem kutiju? I to je to? Leonardo mi naravno ne odgovori, nego me sačeka da podignem kutiju. Ja krenem da pomognem čoveku, kad sranje zabagova! Jebeni Asasin me može da se sagne i podigne kutiju! Išijas, skakanje sa tornjeva i veranje po olucima su je učinili svoje...
Popizdim ja, pogledam na tjubu hiljade Asasina se žali da nemere podić' istu kutiju... Bag. Oooo, sunce vam jebem, pa kako ovo može da bude najbolja igrica na svetu?
Verovatno će neka od narednih verzija Asasins krida da dolazi sa džojstikom koji uopšte neće biti povezan sa kompjuterom/konzolom i koji će služiti čisto da impresionirate ljude oko vas misleći da igrate film Asasins krid.
Izraz žene koji je usledio molbom da se odradi neka malo teža stvar koju muškarac trenutno nije u stanju da odradi.
Kurs za žene se odrađuje na sledeći način:
Otvoreni upis - kurs ZENE:
Modul 1:
1. Nauciti da i muskarci imaju dusu i osecanja ( 1500 sati)
2. Dozvoliti i prebroditi izlazak muza sa drugarima u grad ( 1500 sati)
3. Postoji vrse vrsta sporta - praktican i teoretski deo kako prepoznati kada se sme a kada ne sme uznemiravati muz. ( 2200 sati ) + praktican rad.Modul 2:
1. Nauciti ziveti bez Spanskih, Turskih, Indijskih, Meksickih serija + kurs u sanatorijumu ( 2000 sati )
2. Drugarice dolaze samo dok je muz na poslu ili sa drugarima u kafani ( 200 sati )
3. Kako preziveti menstrualni ciklus bez drame ( 2000-3000 sati)
4. Kako ne unistiti stvari prilikom peglanja, pranja ili susenja koje su poklon od druge zenske osobe (Praktican rad i poseta psihijatru)
5. Kako se pomiriti sa istinom - avaj sudbino tuzna li si. (praktican rad )Modul 3:
1. Prihvatiti da su muskarci po nekad u pravu. ( praksa + 200 sati )
2. MAgicni proces razgovora muza sa drugom zenom. Prevara ili flert. Mozda samo razgovor? - ( poseta psihijatru + poseta sanatorijumu 1 nedeljno )Modul 4: - dokazano najtezi deo kursa
1. KAko se odvici od fejsbuka ( facebook ) - praktican rad + 2000 sati. Preporuceno je raditi na mestima gde nema puno ljudi, zivotinja ili bilo kakvih zivih bica bez potrebnog treninga.Teme za diskusiju zadate muskarcima – odgovori I resenja:
Tema 1: Peglanje, proces koji izvodi zena da nebi doslo do svadje nakon prpeglanih slika, fotki, sito-stampe i ostalih delova kojis e peglaju.
Tema 2: Posudica za led se ne koristi u vecini slucajeva vise, vec kese za led. Pune se brzo i lako, a jos lakse zamotavaju i stavljaju u zamrzivac
Tema 3: Elektrika - upoznavanje sa njom muskarac vrsi kroz ceo zivot i veoma je strucan sa istom. Jedina prepreka u popravljanju iste je nedostatak alata. + BONUS: Nemoguce je zeni objasniti zasto je data ogromna kolicina novca za alat koji se koristi za servis jednom godisnje.
Tema 4: Muskarci su dokazano bolji kuvari od zena, samim tim prepustaju njima da se uce i savladavaju kuhinjske vesine. Smece koje zena moze da nagomila MORA da odnese muskarac jer je istoj taj teret pretezak. U borbi za jednakost polova muskarci su resili da prepuste zenama utovaranje uglja dok cemo mi kuvati.
Tema 5: Cvece uvene, ljubav nikada.
Tema 6: WC papir NE izrasta sam na drzacu za isti, vec se menja po potrosenom sledecem. Ako zenama nije jasno kako ( jer isti trose za SVE nuzde u velikim kolicinama, brisanje fleka, noseva, prosutih tecnosti po kuhinji...) dobice dijapozitive sa objasnjenjem.
Tema 7: WC šolja - Poklopac je jedno, daska je drugo. U glavnom se zene bune za dasku, ne za poklopac. Vama treba dole, muskarcima gore. Svako ga postavlja u zeljeni polozaj po potrebi.
Tema 8: Detrdzenti - koristi se u originalnom pakovanju i bez razblazivanja. Moze malo, ali ne po 6 puta da bi se ustedelo za novi kreon ili maskaru. Jos bolje se koristi za otklanjanje fleka od motornog ulja i cadji usled servisa automobila koji zena lose parkirala.Tema 9: Korpa za veš je puna jer zena nikako nema vremena da je isprazni usled razgovora sa drugarica i pregledmo TV serija pa usled toga dolazi do izlivanja pored korpe i talozenja vesa na podu. Zene? Ajmo malo aktivnije.
Tema 10: Muskarac suvozac? Samo ako je mrtav i smrtno ranjen ( komatozno stanje )
Tema 11: Svako funkcionise na svoj nacin. Zene, nemojte dirati i slagati nase licne stvari, necemo ih ni traziti. A ako ste ih vec preslozili, obavestite nas ili nam pokazite gde su kada pitamo.
Tema 12: Šoljica za kafu može da preleti od stola do sudopere, ako se dovoljno jako baci.
Upis uskoro
Bilo koji sport da se gleda u svakom društvu se izdvajaju isti tipovi:
1) Huligan : Tip koji će tokom cele utakmice da peva navijačke pesme, skače, dere se i treska o sto ili neku metalnu kutiju kao o bubanj. Utakmicu gleda čisto da bi video stanje na tribinama, čuo neku novu pesmu ili odgledao bakljadu.
2) Ljubitelj kluba : On ne zna skoro ni jednu navijačku pesmu, ali zna sve o timu za koji navija. Od broja osvojenih titula do broja igrača koji su se našli u nedozvoljenoj poziciji još od osnivanja kluba. Dok traje utakmica ne trepće, ćuti zadubljen u ekran. Eventualno se probudi kad su reklame ili nešto slično.
3) Istoričar : Lik koji celu utakmicu neće zatvoriti usta. Non-stop će pričati anegdote iz doba pre Hrista, kad su naši klubovi igrali u Evropi, protiv Mančestera, Barselone i drugih velikana. Pričaće i kako ga današnji igrači podsećaju na neke iz slavnih generacija kluba, ili će tokom utakmice dobijati flešbekove vezane za neke utakmice iz 20. veka.
4) Ekspert : On će da kenja po svima, od uprave, preko golmana do linijskog sudije. Zanoveta tokom cele utakmice kako to nije trebalo tako da se odigra, kako nije bio faul, kako se dovode crnci polovnjaci umesto deca iz maldjih kategorija. On je ili osvojio Ligu šampiona sa Rudarom iz Pičkinaca na Menadžeru ili je kao mali bio veliki talenat, ali i težak neradnik, pa je propao.
5) S'kim igra Partizan tip : On pojma nema o fudbalu, niti navija za bilo koga. Njegov "prime time" na TV-u je kada su vesti ili neka naučno-fantastično-idotsko-kretensko-debilska emisija na Nacionalnoj geografiji ili Diskaveriju. Tu je samo jer su ga ortaci zvali da dodje. Blene u televizor i jedva čeka da se završi utakmica da bi otišao kući, jer mu žena sere gde god da izađe, ali ne sme da ispadne pička i da ne dođe, da ga ne bi ostatak ekipe zezao.
Izraz koji se koristi za neki sukob nižeg intenziteta, bez previše ekstremnih situacija u kome se napadi ne vrše direktno, nego onako izokola, sa strane, funjarski.
Naravno, samim tim što je bilo kakav vid rata u pitanju, situacija nije mirna i opuštena, a pored toga što takav sukob samo onako tinja i akteri uglavnom samo skaču jedan drugom po živcima, opet je malo nezgodno, jer sukob uvek može da eskalira u nešto ozbiljnije.
- Kao što vidite, zaposleni smo prilično. Kapaciteti su nam popunjeni. Proizvod nam je dokazano dobar. Znači, nakon ovog posla za Kanadu, možemo da radimo za Vas.
- Odlično je stvarno sve. Impresioniran sam. Mislim da ćemo sigurno......šta je ovo?
- Koje?
- Ona planina pikavaca tamo ispred onih lepih vrata?
- A to. Pa to su pikavci lepo ste rekli.
- Dobro znam, ali šta će toliko pikavaca na hodniku, ispred vrata?
- Pa vidite, kako da Vam objasnim, već nedeljama se vodi tihi rat između pušača i Generalnog Direktora, ispred čijih vrata su oni silni pikavci.
- Je l' zabranio da se puši u krugu fabrike?
- Ma ne. Ništa tako ekstremno. Doduše jeste zabranio u kancelarijama da se puši što je izazvalo blage tenzije na početku, ali dobro, ljudi su ipak nekako prešli preko toga.
- Zbog zakona je onog morao tako.
- Jeste. Ali onda kada su oni krenuli sebi da prave opušteniju atmosferu napolju, e onda je krenuo da im pikslu sklanja sto metara od ulaza, pa da im zabranjuje da iznose klupu, pa stočić koji je stajao tu stalno je sklanjao i tako neke sitnice sve.
- Pa dobro, možda čovek ima pravo. Mislim šta je sto metara gore-dole?
- Ne znam ja, možda i jeste. Ne ratujem ja sa njim. Elem i onda oni donesu pikslu kod ulaza, on naredi nekome da je skloni. Oni donesu klupu, on je skloni i preti smanjenjima plate. Oni na kvarno opet donesu, on skloni. Sve tako nešto sitno. I na kraju je valjda više popizdeo što nikako nije mogao da doaka onome ko to donosi tamo i naredio je nekim radnicima da iseku na komade klupu i stočić, a pikslu da stave dvesta metara od ulaza i koga vidi sa cigarom kod ulaza dobija momentalnu suspenziju.
- Znači zagreva se situacija.
- Pa može se tako reći. Onda su neki pušači, ne znam koji pravo da Vam kažem, odiučili da skupljaju pikavce par dana i ostave mu ovako lepo u gomili ispred kancelarije, kao odgovor na eskalaciju sukoba sa njegove strane.
- Biće sigurno besan kada to vidi. Poznajem Vašeg Direktora. Izuzetno je prek čovek.
- Ne znam ja ništa. Ne učestvujem u tome. Nego hoćemo mi tamo kod piksle da popušimo po jednu cigaru, ako ste pušač?
- Može naravno. Svakako bi mi prijala cigara.
- Samo bih Vas zamolio kada završite cigaru, skinite žar i ne bacajte pikavac, nego ga dajte meni. Kolekcionar sam znate.
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Žuta kosa
MOGUĆE ISTORIJSKO POREKLO IZRAZA:
Po istoričarima i lingvistima postoje dve verzije za ovaj neverovatan paradoks. Po prvoj ovaj izraz za (svetlo)žutu kosu nastao je zajedno sa potrebom da se razdvoji prirodno svetla kosa od one koja takvom postaje sa godinama. Onaj ko je bio u poziciji da presudi u toj polemici bio je na svoju nesreću daltonista (nekoliko vekova pre nego što je uopšte taj fenomen naučno opisan i objašnjen) ali je ipak lucidno izabrao izraz "seda kosa" (u ta davna vremena nisu postojale kancelarije, učionice... ali ni televizija, internet, playstation, automobili... itd... pa su verovali vi ili ne stariji ljudi mnogo više SEDEli od mladjih!!!). Medjutim, za prirodno svetlu kosu morao je da se izjasni i on je to krstio baš onako kako je i video - PLAVA boja. Srbi su i tada mnogo više verovali raznim autoritetima nego sopstvenim očima, pa su oba predloga prihvaćena (uključujući i ovaj "sa greškom"). Govorni jezik je jedna izuzetno dinamična kategorija, tako da vreme ispravlja manje više sve nelogične, nepraktične, neprecizne... stvari. Medjutim kada je greška mnogo velika i previše očigledna, nema šanse da se bilo šta promeni (bar kod nas je tako) ni za 1000 godina (u ovom slučaju oko 1100) jer se takve stvari ovde doživljavaju kao "amanet", tako da se izraz PLAVA KOSA za kosu žute boje održao do dana današnjeg.
Po drugoj verziji radilo se o prvom značajnijem samoorganizovanju žena u Srba. Naime Srpkinje sa svetlom bojom kose (danas poznate kao "PLAVUŠE"), iako najlojalniji deo tadašnjeg izrazito patrijahalnog društva, sve su mogle da trpe - ali nikako da se pomire sa nazivom "ŽUTICA" koji se osim za njih i tada koristio za jednu opasnu zaraznu bolest. Nije tu bilo nekog pravog organizovanja u današnjem smislu reči, već više onako spontano, svaka za sebe, ali su svi tadašnji muškarci koji su imali neku žuticu (tj. plavušu) u kući u medjusobnim razgovorima shvatili da imaju isti problem koji im takoreći jedini remeti porodičnu idilu. I tako veoma napredno za to vreme, mimo svih tadašnjih srednjevekovnih propisa i običaja odluče da tadašnjim ženama (preciznije "Srboplavušama", kojih se to i ticalo) prepuste da same odluče kako da nazovu boju svoje kose i da se taj problem reši vo vjeki vjekov. Ali ispostavilo se da ni rešenje nije tako jednostavno, jer kao što je žuta boja imala nezgodno izvedenu imenicu ženskog roda za takvu boju kose (žutica), ni sa ostalim svetlim bojama nije bilo sreće! ZLATICA je bila čuvena štetočina, BELKA drugo najpopularnije ime za drugu najpopularniju domaću životinju, NARANDŽA je bila naziv za jednu ukusnu voćku i bilo bi to ustvari OK da nema snažne asocijacije na celulit... itd... itd... i prva boja koja nije pravila nikakve probleme bila je plava (tj od nje izveden naziv za ženu plave boje kose - PLAVUŠA), pa ko onda još da mari što nema ama baš nikakve veze ni sličnosti sa žutom od koje se krenulo. I bi tako (sve do dana današnjeg).
Posle letošnjih uspeha ove i ove defke, u pripremi je i treći deo. No pre toga, da bih bio "trendi", povodom novog filma iz serijala, hajde da vidimo kako bi se najčuveniji tajni agent snašao na tom pominjanom magarcu.
1. Šon Koneri na magarcu
Džejms Bond jaše magarca nepreglednim karipskim plažama, kad mu prilazi mladi crnac i kaže: "Amigo! Mogao si da iznajmiš džipa, por favor, dođi kod mene u garažu!". Bond odlazi, tamo mu nabijaju kesu na glavu i odvode ga u nepoznatom pravcu. Budi se u nepoznatoj pećini iza vodopada, odakle ga oslobađa lepa Kubanka, sa kojom odmah vodi ljubav. Saznaje da mu je magarac odveden u Havanu na naučno ispitivanje. Ispostavilo se da je taj magarac veoma tajno oružje, koje se mora pažljivo koristiti, i tako se može ovladati svetom. Maskiran u predsedavajućeg Saveta Nesvrstanih zemalja, Bond odlazi na Kubu, ulazi u Kastrovu palatu, a potom i u štalu. Tamo nalazi svog magarca. Kastrovi ljudi ih obojicu stavljaju u pritvor, a sam Kastro traži od Amerike da se Florida pripoji Kubi, da ne bi otpočeo Treći svetski rat. Bond se tada priseti da mu je "Kju" rekao kako nisu sve stvari očigledne, i da je ponekad oružje ono čega se ne bi setio na prvu loptu. Tada zarotira magarcu rep tri puta i iz zadnjice izleti laserski snop koji probija vrata ćelije. Ubrzo na taj način otpočinje sukob sa kubanskom vojskom, a konačno, Bond uzleće na magarcu, odlazi do iza vodopada, uzima sa sobom onu senjoritu što ga je oslobodila, i leteći na magarcu, vode ljubav.2. Džordž Lejzenbi na magarcu
Džejms Bond jaše magarca nekim planinskim putem i nađe najjaču ribu koja će se ikada pojaviti u filmu i reši da je povede. Usput odluče da se venčaju. U međuvremenu naiđe zlikovac na konju i ubije mu tu ribu. Pu, jebem ti producente!3. Rodžer Mur na magarcu
Iako ne liči na sebe posle ove tragedije (pa jes, majku mu, svi, pa i sam Fleming, su lepo rekli da je Bond crn, a oni iz čista mira staviše svetlo-smeđeg glumca da ga igra, i to punih 12 godina), Bond odlučuje da se osveti. Odlazi na magarcu u sedište tajne organizacije koja mu je ubila verenicu. Iznenada, zemlja se otvara, i zlikovac odlazi na Mesec. Bond uspeva da se na magarcu ušunja u poslednju raketu i odlazi za njim. Tamo organizuju dvoboj, gde kepec u vlasništvu ovog zlikovca naglo pokreće veštačku gravitaciju i svi padaju na zemlju, magarac se povređuje. Ipak, Bond ima tajno oružje, laserski modul na ručnom satu. Pokreće laser, on se odbija o brojna ogledala i na kraju pogađa zlikovca u glavu. Mrtav je. U povratku, na magarcu vodi ljubav sa lepom robinjom zlikovca (da, zaboravio je zbog čega se uopšte svetio). Sustiže ih kepec, ali ga Bond vezuje- dabome, za magarca, i to sa donje strane.4. Timoti Dalton na magarcu
Bond ponovo liči na sebe, a osim toga sada je džentlmen, sa izrazitim ukusom za odevanje. I magarac je lepo obučen. Sve oko njega je nekako lepo. Ipak, magarac mora da ide kao zalog, tačnije, kao mamac na međunarodnoj švercerskoj mreži trgovine magarcima, kojoj MI6 hoće da uđe u trag. I onda se izgubi trag. I mreži i magarcu. Ipak, Bond je vezan za njega, pa odlučuje da samostalno krene da ga traži. U tome mu pomaže novostečena dozvola za trgovinu stokom. Pronalazi ga i raskrinkava mrežu.5. Pirs Brosnan na magarcu
Bond je moderni plejboj, koji ide svuda po svetu, cinično jašući magarca i pušeći kubanske cigare, da bi delovao interesantno raznoraznim ribama. Ponekad zaustavi magarca pokraj neke seksi lokacije, gde vodi ljubav sa ženama važnih političkih ličnosti, kako bi saznao šta su njihovim muževima slabe tačke. Ali ti muževi ga ponekad provale i dobro ga izdevetaju. I njega i magarca. No njegov magarac je genetski izmodifikovan, pa ne oseća bol. Bond ga oseća. Odlazi nazad u MI6 na plastičnu operaciju i ribanje od Kju zbog ugrožavanja misija. Onda uzjaše magarca, zapliva sa njim u Žutom moru, a potom stiže u Peking, gde- uprkos upozorenjima- ubija sve, za koje je preko riba koje je spavao saznao da su protivnici Njenog veličanstva.6. Denijel Krejg na magarcu
Džejms Bond (ponovo ne liči na sebe i) jaše magarca, noseći samo gaće. A potom mu i gaće zasmetaju, pa ga jaše go. Zaustavlja ga crnogorska policija, pa se pobije sa njima. Posle toga ga panduri devetaju pendrecima. Na kraju se neka riba sažali na njega, pa ga odvodi kod sebe. Odmah vode ljubav. Odmah je zadavljuje. Na magarcu galopom upada u stanicu korumpirane policije. Dolazi do vatrenog okršaja, koje se po nestajanju municije okončava golim davljenjem. Bond poslednjim snagama pobeđuje.
Dečija televizija sa početka ovog veka, nastala kako bi pratila sve veće usavršavanje tehnologije u svetu i to prenosila na mlade naraštaje kroz takozvane "crtane filmove". Poznata po jarkim bojama koje su štipale za oči (Mamuimjebem posebno ona narandžasta pozadina).
Logo ---> Još gori. Televizor, krntija iz 19 veka, naravno narandžaste boje i na njemu naškrabano veliko slovo "D" na latinici.
Emisije (crtaći), prema određenim karakteristikama, mogle su se podeliti u par grupa:
1. Kvizovi (Čarobnica i trg pitalica, Zig & Zag, Tombik & B.B, Gospodin Sima i Džigi Džigi): Koncept sve četiri emisije bukvalno isti. Imate nekoliko igra, trebate dodgovorite tačno na ta njihova pitanja, mozgalice ili šta su već. A fora je što vam daju 0,13 sekundi da date odgovor, inače ukoliko to ne učinite, daće ga oni. Kao svaka moderna televizija, tako i Kanal D, u ovim emisijama ubacuje i reklame. Ali poučne reklame! SVAKO JUTRO JEDNO JAJE, ORGANIZMU SNAGU DAJE! - A na reklami jaje (s očima, rukama i nogama) igra i skače. Imaju i onaj muzički bend - BUBICE, što sviraju neke dubokoumne pesme koje nisu razumljive ni iskusnim poznavaocima estrade, a ne deci od 6 godina koja to gledaju.
2. Ultra modern tehnology (Zmajeva Krila, Medaboti, Hamos zelena kočija, Nebeski surferi): U ovu kategoriju spadaju oni "crtaći 21." veka, u kojima je glavna poenta "Borba dobra i zla". I još plus dodaju robote sa raznoraznim moćima koji pomažu u toj borbi. Umesto da se tuku k'o ljudi, roboti se tuku za njih, i kao čiji robot pobedi taj je veći baja i može da se kurči po kraju. Krajnje poučne emisije.
3. Gospodin Pingvinović: Neki baja, peset i žvaka godina, 147 kila, sa nekim gotivnim šeširom, koji putuje po svetu. Smotan k'o sajla. Zajebe sve čega se dohvati. U svakoj emisiji uči decu širom sveta po neki trik koji "niko ne može da provali kako se radi". Na kraju svake emisije, vraća se na Antarktik, gde mu je gajba i tamo bleji i spava sa pingvinima.
4. Čarobni autobus: Ona luda profesorka sa jelte, kao i sve na ovoj televiziji, NARANDŽASTOM kosom. Džindžerka mamu joj jebem. I njen razred daunovaca. Idu tim autobusom gde oće, bole ih kurci. I uče o tim mestima 'de odu. Hajlajt jedne epizode je bio kacu ušli u nos nekog klinca i onda se vozili kroz celo njegovo telo. Interesantno, zar ne???
5. Starla i Jahači dragulja: Ovaj crtani je mogao komotno i u drugu kategoriju ali ga ipak izdvajam kao poseban. Radi se o princezi Starli, prepički tog vremena, koja mora dodbrani to neko njeno carstvo šta je već jebemliga. To će uradi ako skupi te neke dragulje. Ima i neke dve drugarice, koje su isto prepičke, a i neke muškarce koji im pomažu. Verovatno su oni Jahači, a njih tri jahačice. Sad da l' dragulja ili nečeg drugog, to je već njihova privatna stvar u koju se ne bih mešao.
6. Voćkice, Delfi, Čupko, Bili Mačak: Crtaći koji slikovito opisuju sva moguća sranja koja prave životinje. E jebiga Voćkice nisu životinje zajeb'o sam se. Sve u svemu život delfina, kera i mačke u tri epizode od po pola sata, služe za sat i po vremena potrošenog života u prazno. A što je najjača fora taj Bili je bio dečak koji je nekom mađijom pretvoren u mačku. Tetralol.
7. Nebitni crtaći: Koji su inače i najpoučniji. Tu ima onaj Sedrik, stidljivi klinac koji se zaljubio u neku malu, onda ima emisija od onog Brusa Blica koji jebe kevu kako crta, svaka mu dala, onda Veseljko i Točkalovići, Pajkani iz Pajkangrada i još par interesantnih crtaća.
I za kraj, njihov melodični saundtrek, čuvena pesmica: POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DE, KANAL DE, POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DEEEEEEEEEEE! JUPIIIIIIIIIIIII!
*za ovu defku je bio potreban veliki naučno-istraživački rad.
Svako ima onaj dan u životu kada mu ništa, ali baš ništa, ne ide na ruku. Taj osećaj da je ceo svet protiv nas doživljavamo sažeto u onom trenutku kad se, na kraju tog dana, i poslednja sitnica okrene protiv nas. To je trenutak kad čovek prosto zaželi samo da se dokopa kreveta kako bi se taj dan već jednom ostavio iza sebe.
Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…
Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…
Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…
Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…
Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.
Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.
