Izraz se upotrebljava pri iskazivanju divljenja čistoći i perfekciji odradjenog posla.

Jedan od najkvalitetnijih apoena u kojima ste mogli dobiti kusur krajem 80-ih i početkom 90-ih. Ako baš niste imali sreće, dobili biste Bazooka žvake, a ako vas kasirka pritom mrzi, mogli ste da kusur dobijete u cigaretnim žvakama. Posebna čar ovih žvaka su prelepe sličice, živih boja i motiva, na plastificiranom masnom papiru, koje su se same odmotavale čim oljuštite žućkastu ambalažu, a neretko su bile razlog odlaženja u prodavnicu po još koji komad ovog sjajnog brenda. Stoga se može reći da Čunga-Lunga nisu bile samo kusur žvake, nego i, ispostaviće se, jedna vrsta proviđenja kroz konzumerizam koje će zadugo ostati link do sećanja na krvava kolena od pada sa bicikla, masnica na cevanicam od fudbala u ulici, adrenalina u noćnim žmurkama i žandarima i lopovima, pravljenju lukova i strela, ratova aluminijumskim cevima omotanim u izolir trake raznih boja kroz koje bismo pljuckali širok spektar bobica gađajući neprijatelje u oči, vrat i ostale gole delove tela kao i bezbrižnog blejanja u kraju.

Po američkim televizijama i porno sajtovima mesto u Srbiji.

Izraz za sve više zaboravljenu tuču bez pomoći prijatelja i dodatnih sredstava. Dobiti na ruke znači prebiti nekoga samo zahvaljujući pesnicama, bez nogu, palica, cigli i svega što bi moglo nekome od aktera pružiti prednost. Sinonim za ferku. Po priči naših roditelja (tačnije očeva, osim ako se nečija keva takođe nije makljala kao luda) posle takvog isprobavanja snage akteri su uglavnom odlazili na piće. Naravno plaćao je onaj ko bi izgubio ovakav duel.
Danas pak ovakvo odmeravanje snaga više skoro i ne posotoji. Ako imate nesreću da se sukobite sa nekim, računajte da nećete imati priliku da se odmerite na ruke. Pre će biti da će vama ruke polomiti.

Mehanizam kojim sebe možeš da ubediš da ti nešto što želiš u stvari i nije potrebno uglavnom iz razloga što i ne možeš da ga imaš. Savršena zabluda koju podmeće mozak nakon koje se mogu pomiriti želje i stvarnost. Čovek će i dalje biti praznih šaka, ali to nije ni bitno. Cilj je zajebati stvarnost i samog sebe i doći do onog svetlog i katarzičnog: „Da, nisam i nemam, a i koji će mi kurac!“ Jeb’lo te grožđe!
Korisna stvar.

Početak dijaloga šizofreničara sa samim sobom u toku duševnog rastrojstva.

Једино море на које излази држава Србија, чију ћемо плиму, какве смо среће, кад-тад дочекати.

Jedini slučaj kad je film uvek bolji od knjige.

Imaš platu oko 35 soma, ćutiš, ne eksponiraš se u javnosti. Doduše tu i tamo ostaviš bakšiš, kupiš razglednicu Zvečanske... I onda ti se Zevs, Jupiter i Krom smiluju i dobiješ povišicu. Baciš brojke na papir, digitron u šake i skapiraš da si postao polu-milioner. Tvom oduševljenju nikad kraja, prebrodiš nemirnu noć, sanjaš da voziš alfu, da kupuješ ribi parfem, da možeš da imaš ribu... Ujutro skineš Djokovićev poster i staviš svoju sliku, ti si sada glavni, bre, on čak ni porez ne plaća. I tako nekoliko dana kupuješ Politiku i davidof umesto Žurnala... A onda kod konja dok čekaš Mawa91<3plazmu se setiš keve kako pakuje kese na kasi, ćaleta koji orezuje šljivik i shvatiš da si u Srbiji i da polu-milioner nije titula.

Ciganska sreća je vrsta starog mercedesa ( 123 mislim) koja je predstavljala statusni simbol svih naših gastrabajtera kao kruna njihovog rada u Nemačkoj, Švajcarskoj...
Jedan od najčešćih tasksi vozila do skoro u Srbiji, zbog svojih karkteristika koje su tom mercedesu omogućavale da bez problema pređe dva miliona kilometara na vodi, ulju i benzinu. Koristio se i kao limuzina na ciganskim svadbama odakle, verovatno i potiče naziv.

Gola devojka na kalendaru kao obavezni rekvizit svih kamiondžija koji drže do svoje reputacije.

Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.

Kad klinac na fasadi napiše: "Srbija do Tukija".

Jedine moguće mane naših estradnih zvezda.

Na šablonsko pitanje ingenioznih novinara nijedna naša estradna zvezda neće odgovoriti da je zavidna, licemerna, alava na pare, gorda, neiskrena, pakosna, podla, bezobzirna...
Ne, ako dotična i ima neku manu, onda je to jedna od pomenute tri osobine.

Ово је непотребна, али неизбежна појава у домаћој порно индустрији, која служи искључиво да убије сваку жељу за дркањем, дозволи, мастурбирањем.

Džukela jedna nevaspitana. Ni trunke savjesti, lijepih manira, poštovanja ni obzira prema drugima. Preko leševa će gaziti samo da dođe do cilja. Ali, to je samo jedna strana medalje...

Slobodan i otvoren. Što na umu, to na drumu. Bez zadnjih misli i skrivenih planova i uvijek spreman da uradi nešto oko čega bi se drugi dobro zamislio.

Зид, најчешће у канцеларијама тако назови професионалаца накарадно украшен великим бројем цертификата, диплома и токенима о академским успјесима. Груб број ових остварења имплицира и говори о његовој супериорности и вјештини над осталима. Професионалац се служи зидом као огледалом, у томе квадранту је његових триес и нешто година успјешног рада, живот му је испуњен колико је то могуће. Појачана професионална перцепција и софистицираност. Его који кипи.

Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.

Najpoznatija loto kombinacija.

Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.