
Neodređeno buduće vrijeme. Nešto što će se dogoditi u ne tako bliskoj budućnosti.
Sine, sada si drugi razred srednje škole, moraš biti malo ozbiljniji. Sutra ćeš da završiš fakultet, oženiš se, đeca, posao ...
Otklanjanje bilo kakve krivice za grehe i greške u prošlosti. Metodi kojima se pritom služi su šlihtanje, pravdanje, pozivanje na to da si obmanut, ali i- pisanje sopstvene (filtrirane) autobiografije
Albert Šper je zauzimao visoko mesto u nacističkoj hijerarhiji, bio je ministar naoružanja. Posle rata je uhapšen i u Nirnbergu mu je suđeno. Međutim, tvrdio je kako je planirao da ubije Hitlera, da je sačuvao nemačku infrastrukturu od njegove želje da je razori, kako je zaustavljao V2 napade i iznad svega- otkucavao je druge naciste. Dok je većina glavešina dobila vešanje, on se izvukao sa 20 godina robije. U zatvoru je napisao autobiografiju, kojom se uglavnom "oprao".
Posle izlaska sa robije, postao je medijska zvezda, preselio se u London i stekao status dobrog komšije, dobroćudnog bivšeg naciste. Naravno, kad je umro, sva prljavština koju je gurao pod tepih je izašla na videlo.
Kamo sreće da je Šper jedini slučaj.
(primer je izmišljen, treba da asocira na nekoliko stvarnih političara)
A: Je li, šta kažeš da glasamo za onu novu nacional-patriotsku partiju?
B: Onu Đurkovićevu?
A: Da.
B: Ne dolazi u obzir. To ti je srpski Albert Šper.
A: Šta je on?
B: Pre 25 godina, taj ti je bio opaka njuška u Centralnom komitetu. Cinkario je ljude koji slave crkvene praznike. Do samog kraja je ostao u Udbi. A onda, kada je SFRJ propala, prvo je nestao nekoliko godina, pa osnovao desničarsku partiju. Sada je, kao, veliki nacionalista i tvrdi da ga je Tito prevario, a da Slobi i DOS-u nikada nije ni verovao...
A: Nisam to znao...
B: Pa tome se on i nada: da su stariji zaboravili, a da mlađi neće ni saznati...
Део света кои по цео дан ништа не ради него само спава.. Углавном пензионери који буку већу од тона на њиховом телевизору за време Дневника не подносе.
06:30 У улазу зграде комшија у гаћама излази бесан као бик
- Е немо лупаш вратима, немо лупаш вратима е!!!
- Нисам, само сам затворио господине, идем на факултет..
- Разбуди поштен свет јебем ти мајку дрогирану.. Никад не спавате, душу немате!
---------------------------
16:40 Испред стамбене зграде мотоцикл
- Шта тестеришеш тестерисали ти мајци дабогда! Знаш ли ти за кућни ред несоју један!? Бре у ово време поштен свет спава, одмара од врућине, ти тестеришеш!
---------------------------
21:30 Аларм аутомобила у суседној улици
- Па пичка вам материна лоповска, немате мира ни дању ни ноћу, од вас поштен свет не мож да спава!?!
Rečenica kojom stavljaš do znanja svom prijatelju da njegovom pičkastom ponašanju mora da se stane na put.
PRESTANI DA TRAŽIŠ IZGOVORE I JEBI JE DOK JOŠ NIJE PRI SVESTI!
'Nači, statusni simbol opasnih momaka, da ne kažem - krimosa. Ulaznica, 'nači, za Raj. Sakralna amajlija sa, 'nači, trajnim efektom momentalne indulgencije. Obligatorno je od, 'nači, zlata i, kako naslov nedvosmisleno poručuje, epsko-čobanskih razmera. Kod nezanemarljivo velikog procenta, 'nači, ćelavih primeraka ( čast izuzecima, brate ), može biti i ukusno ukrašena dragim ili poludragim kamenjem ali to ipak spada u custom kategoriju. Tradicionalno se nosi na golim i u teretani, 'nači, apgrejdovanim grudima, i uz odgovarajući tetovažu Svetog, 'nači, Đorđa kako tamani aždaju ili Isusa Hrista koji krvari iz, 'nači, vugle, predstavlja savršenu umetničku celinu na grešnom telu jednog ubice. Težina krstače, 'nači, zavisi od finasijskih mogućnosti jednog korisnika a recipročno je jednaka tovaru koji isti ima, 'nači, na duši. 'Nači, to je to.
Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.
Brane: E, kako bilo sinoć na Vajt Senzejšnu?
Cane: Ćuti, ne pitaj! Jedva živi stigosmo. Naletesmo usput na neku grupu Uruk-haia, valjda su krenuli u onaj njihov Izengard od SKC-a da slušaju onu njihovu nečastivu dreku. Kad su nas videli, onako sve u belom, već sam video kako žele da nas našminkaju u plavo.
Brane: I? Šta je bilo?
Cane: Šta-šta?
Brane: Pa šta je bilo?
Cane: Pa šta misliš šta je bilo? Bež'te noge, posraću vas, trčali smo toliko brzo da bi nam Husein Bolt pozavideo dok nam je horda bila za petama i glasno urlala. Sreća pa su oni bili pod punom ratnom opremom, kožne jakne, deset kila gvoždja na njima i martine, inače bi nas stigli. Da znaš da mi nije bilo svejedno.
Brane: HahahaHahahahaHahaha....
Cane: More, šta je bre smešno pička ti materina?
Brane: Ma zamišljam tebe kao Gandalfa Belog kako bežiš od šačice orkova. Keso!
Cane: Ha-Ha, šupičkumaterinu! A ti si mi kao neki Boromir pa bi sam ostao da se biješ sa njima?
Brane: xD
Kada glavni sudija istražnog suda 'popije' metak jer nije hteo da uzme mito.
Екипа која је скоро скроз нестала, истребиле су их пекаре у склопу школе и школска кантина. Некада док тога није било, испред сваке школе би стајао баја са малим столом на којем си могао да нађеш све што ти је потребно, жваке, слаткише, сличице, паре са ликовима из симпсонових, школски прибор. Поред тога што си ту могао да пазариш ове стварчице код њега смо добили прве лекције о тешком животу, савете како не би требали да уписујемо средње школе него одмах да се запослимо. Код њега смо увек проводили велике одморе а онда нам је учитељица рекла да ставља дрогу у жваке, никада га више нисмо гледали истим очима.
-Здраво! Дај ми покемон жваке за 54 динара.
-Ево бато, него какав си ти ђак?
-Одличан, СВЕ ПЕТИЦЕ!
-Свака част, него још си мали али немој да уписујеш средњу школу, шта је школа некоме донела?
-Па не знам, јеси ти завршио неку школу?
-Нисам! И шта ми фали? Имам све, добар посао, жену, децу, тезгу а то ти је суштина живота.
-У праву си. Ћао!
Одлазиш и размишљаш: Који је он краљ, он стварно има све, ех само и ја да успем у животу као он.
Takozvani "duplak".
Koristi se kao osnova za paušalno ubiranje harača od od obe babe i obojice đed(ov)a.
- Bako, ja dobio 10 na ovom ispitu!
- Luče moje, evo tebi pola penzije!...Nego, ček, ček...kakav ti je ovo pečat: Samostalno prevozničko preduzeće "Simplon" Zagužanje?
- Pa tamo sam bio na praksi!
- Ljubi te baka pametnog. Bićeš ti ko deda Stavra, enžiner!
Човек који је ушао у историју књижевности зато што је био пичкица. Никад није имао муда да каже особи свог живота да је воли, али је зато писао о њој као ненормалан.
Данас се каже за некога да је као Франческо Петрарка када је лудо "заљубљен" у неку особу, а нема храбрости да јој то каже.
-Јао колико сам се ја заљубио у ону Иванку...
-Матори, ја нисам ни сигуран да она зна и да ти постојиш...можда и зна, али сигурно не зна како се зовеш...што јој не приђеш?
-Не могу, не могу, не разумеш ти то...она ти је као цвет у мајском јутру, или као звезда у ноћноме небу, али је она најлепши цвет у пољу, она је најсјајнија звезда на небу...
-Е, брате, освести се! Или је питај мушки да ти попуши или батали то...немој да се понашаш као неки шоња, завршићеш као онај педерчић Петрарка!
Углавном:
Они који се згражавају на саму помисао да седну у парк са вама и попију пиво, јер, то је тако непристојно, ''шта ће људи да помисле''. А најрадије би попили и пиво и све што им падне под руку.
Они који су изнад тога да седну у кафић са неким ко је завршио трогодишњу средњу и сада је аутомеханичар, па су му руке црне. То је тако непристојно. А тај аутомеханичар ем што ће боље да прође у животу, ем што има више у дупету него они у глави, потписујем.
Не дај Боже да седну у кафану.
Они што те погледају попреко ако излазиш из куће после 21h. ''Шта ће људи да помисле''
Они што се згражавају навијача који уђу у аутобус после утакмице и певају неку песму за себе, не узнемиравајући никога. Каква неваспитана омладина, није их срамота! ''Шта ће људи да помисле''.
А никад вам није пало на памет да се мало опустите, погледате живот из неког другог угла, иза туђих очију?
Неее, па шта ће људи да помисле?!
Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.
И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".
Вече на Калемегдану, непосредно након мог препорода. Пушим јефтину цигару, у кораку са мном шета још гомила људи. Сви изгледају као јебени позери, а и ја са њима. Група клинаца у замраченом делу тврђаве, из свог гласа урла, невешто имитирајући скримерске блек метал вокале. Пре коју годину, радио сам исто. Тридесетак људи који су туда пролазили, исмева, псује, или патетично цокће. Постаје ми невероватно чудно, јер сам сада и ја сам, на тој "нормалној" страни. За тренутак себе запитам, зашто једноставно не батале револт, смувају неку рибу, и прикључе се веселом каравану.
Мрзим себе, мрзим јер сам се продао, али први пут за двадесет година, то што ти клинци раде ми делује сулудо. Сада сам на другој страни, емоције се мешају, али ипак схватам: Некако је боље, нема тих ланаца који ме везују, нема предрасуда. Бити просечан, то је заиста бити слободан.
Изазвати некоме жељу за емиграцијом, најчешће оном коме је за личну неспособност крива држава.
Овај израз има неке врло, врло далеке везе са убиством Зорана Ђинђића.
- Нема посла за мене младог четрдесетогодишњег и перспективног апсолвента права, на Западу бих био директор Шеврона а овде идем по омладинским задругама и нуде ми физикалисање, еј, јеботе, ја сам интелектуалац, то нека раде те црногорчине што су се исповезивале и дошле са брда да ми прљају град, маму им јебем, идем улицом и наиђем на папирић, ПАПИРИЋ ЈЕБОТЕ, знаш кад би то могло у Лондону или тако негде, ЗБОГОМ СРБИЈО, КО ИЗАЂЕ ПОСЛЕДЊИ НЕК УГАСИ СВЕТЛО!
- Ко ти је убио Зорана, децхко?
Deterdžentski Rastvarač Naslaga Čađi ili skraćeno DRNČ. Genijalni izum hemijske industrije pokojne SFRJ i njenog mezimčeta JNA, a služi za čišćenje zabagrelog oružja.
Takođe i izraz za "Bosanski lonac", jelo u JNA koje se spremalo po sistemu pomija (sve sto je ostalo sipaš u isti kazan, provriš ga i staviš mu zapršku na kraju).
"...Ako neće i dalje da se odlepi zatvarač, potopi ga noćas u DRNČ!"
"Zakasnio si... pojedoše burek, ost'o samo DRNČ"
Sveto trojstvo našeg jezika.
Brate - multi-funkcionalna reč kojom označavamo svaku mušku osobu (sem muških članova porodice, jer bi nas značajno pogledali, ženske ponekad, zavisi od korisnika iste), bilo kada, bilo gde. Zamena za druže, prijatelju, jarane, kolega, cimer, štimer, šta god, sve se razume.
Znači - Poštapalica dignuta na nivo reči koja je skoro obavezna u svakoj rečenici barem 1x. Obično stoji na početku, i generalno se sklapa sa gore navedenom (znači brate, ono..)
Kurac - Negacija, apsurd i bog, Mi imamo naviku da nećemo većinu stvari da radimo, bilo da nas mrzi, ne volimo, jednsotavno nećemo iz principa pa obično sledi - ma 'oću kurac.
Falim te kurcu! Iliti hvala ti bože! Dakle, Bog=religija ; Bog=kurac ; Kurac=religija.
Znači brate, ja kontam da idemo večeras u grad da se ubijemo na onoj svirci, sviraće tribute Mećaliki!
Ma 'oću kurac da idem, mrzi me, ionako neće svirati One jer onaj fegetije od gitariste ne zna da drži gitaru kako treba, ne da solira.
Ma brate, bio sam juče na probi, znači lik pocepao, ja se skenjao kako je dobro!
O falim te kurcu da je naučio!! Ajde onda ići ćemo, ali ono.. Neću ni ja dugo baš umoran sam malo od odmaranja, pa da odmorim još malo posle.
Ok brate, dolazim po tebe oko 9?
Ma kurac 9! U pola 11, mrzi me ranije.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.