Dnevnica fizičkog radnika.

Filozofija vlasti po kojoj su narodu potrebne samo dve gorenavedene stvari.
Hleb, da imamo bar nešto da jedemo.
Cigare, da možemo da pušimo jer se nerviramo što (maltene) samo hleba imamo da jedemo.

Batine dobijene u klasičnoj sačekuši iza ćoška.

Ленчуга над лечнугама. Њему није фер да се поштују само црвена слова и да се тад не ради, он поштује и она тамна и она сива, све за религију и одлазак у рај.

Prelazak iz dečaštva u višu fazu postojanja, koju će obeležiti bezglava jurnjava za suknjom, susret sa alkoholom, i neurastenija nategnutih odnosa sa roditeljima. U pauzama između jedne i druge ženske od kojih ti svaka popije odredjenu količinu krvi, a i ti njoj jer to je obostrani proces, i jedne i druge satiruće žurke na kojima se trudiš da pojebeš sve žensko a na kraju sam daviš majmuna u WC-u... sve ti se idiličnijim čine te godine nevinosti, kad Vrhovni Procenitelji Tvog Života, roditelji koji će potom ostareti, nisu imali hrabrosti da te samog puste na more, već su ti dodeljivali delegata u vidu babe koja te pratila na obećane plaže, heklajući sa drugim babama u hladu smokve malih primorskih mesta, dok ti sam skačeš na glavu sa šiljatih stena.

Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.

Уметност коју су неговали највећи умови света.Почев од грчких филозофа који су наређивали својим ученицима да ништа не раде и тако од њих створили вредне и поштене људе, преко Марка Твена који је то најбоље описао у чувеном роману ''Том Сојер'', па до модерних политичара који саветују људе да не раде по великим врућинама (ал' прош'о је Србин деведесете, зна да више воле човека без посла него 'леб на столу).

Најкраће, ово је покушај (у којој мери успешан зависи од нашег глумачког талента) да, наговарајући друге људе на нешто што не желимо, они, ако не због нечег другог онда из ината, ураде нешто сасвим супротно - оно чему се надамо и прижељкујемо.

Како је људски мозак, под утиском лажи и превара, доста напредовао и огуглао на овакве покушаје, под обрнутом психологијом се данас подразумева читав један процес у коме се жртва прво навлачи а тек онда искористи.

Људи који данас преферирају обрнуту психологију су углавном тинејџери са скромним жељама: добре оцене и који динар.

Družina iz Cvijećare na 6. aveniji, kojom rukovodi metuzalem u kolicima poznat samo kao Broj Jedan, udarnu pesnicu joj čine dobroćudni Alan Ford i nadrkani Bob Rock, za logistiku su zaduženi Sir Oliver i Grunf, a za back office debeli Šef i usahli Jeremija. Svoj kultni status – a Alan Ford je zaista kult i mogu da mi se napasu čmarne travuljine PR punoglavci što lepe ovaj pridev na sve živo od jebenih Guano Ejpsa u Areni do nikad-jebene Trejsi Ševalije na sajmu knjiga – čitav strip ima da zahvali pre svega masonski prefrigano osmišljenim glavnim likovima koji savršeno otelotvoravaju nacionalne stereotipe. Ko najubervic svih vremena.

Čokolada sa rižom.

Po nekima nepravilna varijanta od "hvala".

Nije uspeo u inostranstvu.

Проценат покривености сигналом мобилне телефоније у Србији.

Оних 2% су подељени на 200 локација од по 0,01% који је довољан да ти се изгуби сигнал бар толико да у моменту кад ти је мобилни најпотребнији, можеш да се сликаш.

Jedinac u deset kuća. I prije i pošto prohoda.

Онај лик који у ствари не навија ни за кога, него прати оно што је у тренду да би задовољио своје душевне празнине. Он је навијао за Волфсбург кад је освојио титулу у Немачкој, лајковао је страницу Росола после победе над Надалом. Његови омиљени тимови су они настали преко ноћи кад се бушачима нафте из три лепе или руским тајкунима диго туксон и да из чисте зајебанције од ФК Дероња направе тим који ће ломити ноге Кристијану Роналду у групној фази Лиге шампиона и недељно зарађивати као годишњи бруто национални доходак Папуа Нове Гвинеје. Лицимерно понашање ових људи проистиче из тога да не могу поднети пораз као прави људи, већ то попуњавају окретањем на другу страну колико год она штрокава и огавна била. Они нису такви само у праћењу спорта и навијању, они су такви у свим сферама живота. Пола људи, пола Млађа Динкић.

Данашња мотивација за студирање теологије.

Vrhunac slobodnog umetničkog izraza. Nadrealni spoj boja i linija da ga je kojim slučajem Endi Vorhol imao priliku kad videti, okačio bi sve kistove i fotoaparate o klin, kupio kartu put bivše Juge i zaposlio se na pilani u Mrkonjić Gradu, rešen da naprasno okonča svoju karijeru umetnika, priznavajući kako je kao nadrealni i avangardni umetnik poražen od strane samoukih romskih likovnih majstora koje kao medijum za iskazivanje svoje kreativnosti i umetničkih sloboda koriste tetovažu.

Za spravljanje tetovaže se koristi igla od skopčanice ili Singerice nađene u prikupljenom metalnom otpadu, najjeftinije mastilo koje se može kupiti od pijačnog prodavca školskog pribora kao i litra špirtovače rakije, za inspiraciju umetnika, tattoo majstora, za anesteziju i oraspoloženje mušterije kojoj se radi tetovaža i za dezinfekciju rane.

Suptilan način da kažeš curi kako se s njom najbolje jebeš.

Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.

U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.

Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.

Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.

I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.

Japanac je totalni perverznjak i u svakoj svojoj perverziji zamišlja ženu koja je obučena kao da je upravo pobegla iz škole ili neki porno crtać.
Vrsni je poznavalac borilačkih veština i prosto je rođen sa tim bez ikakvog treninga.
Jede samo živu ribu i pirinač od kog pravi i rakiju ali ta rakija je smešna za našu šljivovicu i zove se sake.
Svaki Japanac, kada ode na odmor non stop slika foto-aparatom marke "Sony" hiljade slika, smeška se i klanja čak iako ga psuješ.
Japanac ima kožu žute boje, jako je mali i mršav, a ima i veoma mali penis ali to nadoknađuje raznim pomagalima kojim arči Japanku.
Tehnički je daleko ispred nas i već uveliko vozi automobile koji nemaju točkove nego lebde malo iznad puta.
Japanac je jako častan čovek i ako slučajno radi na nekoj javnoj i bitnoj funkciji, on se i za najmanju grešku ubije.
Što se tiče odevanja, Japanac danju nosi odelo a uveče kada odmara u svojoj kući sa papirnim zidovima, nosi kimono.

Spavanje pod vedrim nebom.