"Прескурдицију, односно предосећање будућих догађаја заиста нисам имала..."
-Опет ће нас бомбардовати...

(негде у Бриселу)
-S dovolením, gospon Jerymič, al' iyebi ga, niste iyoš uwek rečžili status Iyelene Asanowitz, tačniye Misz "Dana Karanfila" v Wraniyu. Wiše sretiye drugi put.
-Али чика Фи... хоћу рећи господине Филе, зар не мислите да је то већ превелико залажење у детаље?
-S dovolením, gospon Jerymič, al' ane widels'te vi ono čhudo vo imja oca? Da ne zalazim v izvesznu mladiyu damu i problem "sedm Yegerov"?
-АЛИ ОНА ЈЕ ИЗ БОС...
-Wiše sretiye drugi put, gospon Jerymič!

- Kol'ko ti je kuruz porast'o?
- Tol'ki je da mo'š srat' u njega, niko te neće videt'.

On: Pogledaj mu facu!
ONA: On uvek uključi screen saver kada mu tražiš pare na zajam.

Ja u sup-u, strpljivo čekam svoj red.
Gospođa iza mene: „ Izvinite, a jel mogu ja samo nešto da pitam? “
ja: „ U redu, izvolite.“
Ulazi i nema je da izađe sto godina... I napokon evo je:
ja: „Gospođo, nadam se da su vam unutra otkrili smisao života, jer je moj upravo prošao čekajući Vas.“

A: "Au domaćine jest dobro ovo prase, jel se ovo za olimpijadu spremalo?"
B: "Ih kako nije, treniralo je redovno."
A: "Vidim ja da nema trunke masnoće."

Jebote, Miloš izlazi sa Ratomirkom... Nisam mogao da vjerujem kad sam čuo. Sjećaš se, dok je bio sa Marijom pričao je da je ne bi motkom tak'o...
Jebi ga sine... Usran se i rukama briše. Vidiš da je slomljen nakon što ga je Marija prevarila. Treba mu neka da povrati slomljeni ponos...

Pevač: Ja nikad u životu, pijaaaaaaaaaaaanac nisam bio..
Smarator: (ozbiljnim glasom, šmekerskim pogledom, recituje) Ja, nikad, u životu! pijanac, niiiiisam bio..
Pevač: Al' opilaaa me tvoja lepotaaaaa, k'o vino da sam pioooooooo..
Smarator: Al', opila me, tvoja! (upućeno sredovečnoj dami, uz namig) lepota, k'o vino! da sam pio.
Pevač: Al' opila me tvoja lepoooooota..
Smare: Al, eto jednostavno me, opila, tvoja! (ponovo) lepota
Šatra: :piksla u vugla:

- Није моје мама, нашо сам!

- Јесте мојега си нашо сто грама траве код тебе иза телевизора, а лепо сам знала да си варош кад си донео судомил и кафу а послала сам те по зејтин.

- "Аaaaлo бре, Кићановић - Славнић, па стварно нема смисла... је л' вам рођендан?"

Изађемо напоље, па покушавамо напољу.

-Majstore, kad je polazak?
-Evo, čim završim burek.

A: Brate, jesi čuo da ove godine prvi maj pada na petak trinaesti?
B: Ložiš me? Daj, brate, strašno...
C: Jebi me. Ovde i odma'. Razvali me k'o časnu sestru na odmoru.

- Ćale, je'l imaš 500 kinti?
- Pička ti materina bezobrazna, prekjuče sam ti dao 'iljadu!!!
- Otišlo u dim ćale, jebiga. Daj bar 200 da kupim pljuge, nemam šta da pušim.
- E pa puši kurac, sinko, ja pare ne dam.
- Ali ćale...
-Nadam se da si me dobro razumeo!

Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane).
Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra.
Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra.
00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema.
01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe.
02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne.
04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub.
05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront.
Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?

Ruski, arapski, nemački, srpski.

- Vaclave, oni kurajberi preko se kanda solidno ukopaše.
- Tako izgleda, gospodine Generalmajore.
- Tu će grdno da se gine, može biti.
- Sva je prilika, gospodine Generalmajore.
- A i kiša će da udari, ko će sad vojsku izagnat' iz šatora u ovaj kal, leptijebem. Mislim da je vreme za naše tajno oružje.
- Tajno oružje, gospodine Generalmajore? Šta da poručim oficirima?
- A? Njima ništa, nego reci ti kuvaru da odvalja jedno šes' buradi šnapsa onim ludacima na desnom krilu a onda se zavali i gledaj kako šturmaju.