
Са изменама и допунама новог закона о саобраћају то је саобраћајни полицајац.
Пандур : - Ниси везо појас, не ради ти позиција, десно штоп светло такође не ради. Ако ти пишем казну то ће бити 15000 динара....
Возач : - Прика, ај се договоримо, журим кући. Ситна деца, крупна жена. Да ја теби дам лепо две црвене, па да се разилазимо ко људи ? ( пружа паре )
Пандур : - ( узима кинту ) Тако те волим, а не да морам да пишем овде Рат и Мир. Имаш среће што сам добре воље, други пут оштрим оловку!
Razlog zašto je zabranjeno razgovarati sa vozačem gradskog autobusa.
Old skul sleng za dobro očuvanu i jebozovnu ženu srednjih godina. I pored toga što bira masan burek a ne musli, umesto aerobika tegli karirane cegere na pijac da ishrani decu i muža alkosa, a plažu je još od raspada Juge zamenila suncem u bašti, ona kao sfinga drčno prkosi vremenu i muškarcima, koji su uvek nešto hteli od nje, a malo šta hteli da pruže.
Iskustvo je na njenoj strani, još dobro očuvana da se može štancati k'o singerica, a dovoljno pitoma da se može ukrotiti. Surov život je odavno umirio u njoj plahovitu narav klinke koja pičku licitira visoko, pod marketinškom trikom čekanja na princa. Optimalna u svakom smislu. Biti sa njom nije triumf, daje ti se jer tako ona hoće. Crna udovica uvek pojede mužjaka - nije to pravilo, nego usud.
Rečenica koju trijezan čovek nikada ne koristi.
"Pusti me, jebem vas sve u usta, baka Rava kurava, do gole kože...A jel idemo jebat' pičke?
Aaagr...a vidi ove ovde, sija ko Cepter!!! Aaa rrr, ufff kak'a je!
Pusti me, neka je s momkom, jebaću i njega...
Pusti me, nisam pijan!"
Деловати, најблаже речено - несвакидашње.
Сумња се да код особе која је усићила постоји нека трема и збун. Такво стање је вербално изваљиво по постојању кнедле у грлу а физички по оном облику очију који добију када ти мећава праћена снегом дува у фацу.
- Шта си га усићио ко млада пред свадбу, пљуни бре више!
Највеће мудо у шаху. Шта може јадница, морала је да се физички припреми кад јој је муж трутина.. Сва срећа има пар ортака који би све дали за ту трутину.
Има двојицу коњина који су доста често цирке, па се мало неприродно крећу, ал' оно, ефикасни су. Такође двојицу ликова глупих ко топ! Крећу се напред, назад, лево, десно, немају довољно памети да смисле нешто ново.
Најчуднији дефинитивно су двојица ловаца, тек изашли из шуме де су навикли да скрате пут кол'ко год могу, па само пиче дијагоналу! Ту су и потрчци, и то права гомила њих. Ти пијуни су за нiјансу ефикаснији од краља, а кад се нашетају шире муда, и претварају се да су неко други, па и глуме саму даму.
Dobar način da prekriješ psovku.
Učenik profesoru: Khm khm šupičkumaterinu khm khm.
Стара црногорска изрека, која означава да неко силно жели нешто, али никако не успијева да га се домогне. Наиме, Сулејман-паша Скопљак је 1843. освојио Лесендро, стратешки врло важно острво у Скадарском језеру. Владика Раде је на све начине покушавао да поврати изгубљено острво, али је оно за њега остало санак пусти.
И дан-данас се ова фраза може неријетко чути у Црној Гори, додајући извјесну дозу мелодраматичности цијелој ствари, у духу минулих времена.
- Јебем ти живот, 50 милиона еура урвано на овог кретена Тореса, изгоре лик за голом ка' владика за Лесендром!
- А што се ти толико сјекираш, да се нијеси кладио да ће баш он дати гол?
- Ма да, квота 10, чинило ми се к'о добра прилика. Боље да сам се кладио да ће Сутјеска да освоји Лигу шампиона, веће су шансе за то. Јеб'о ме отац ретардираног.
---------------------------------------------------------
Пајо: Види оне тамо. што је добра!
Лука: Она? Па знам ја њу, то ми је комшиница. Јадна жена, остала удовица рано, потпуно је сама.
Пајо: Нема момка?
Лука: Не да ја знам.
Пајо: Па да јој приђем, шта мислиш?
Лука: Слободно, она изгоре за мушкарцем к'о владика за Лесендром.
Пајо: Одлично, одлично... Пожелите ми срећу!
Лука: Иди, иди, само иди!...
Лука: Јадна будала, нема појма.
Милан: Значи, не могу да вјерујем да си га 'ладно пуштио код Мире богомољке.
Лука: Ни ја. Шта мислиш, кад ће се вратити?
Милан: Није питање кад, већ у ком агрегатном стању.
Лука: И то што велиш. Хахахахаха!
Једна од највећих дилема кад се на селу деца играју рата дрвеним пушкама. Од опреме потребно је само пар ексера и летава (немој их ломити са ограде да ти се тим истим летвама ћале не би ''потписивао'' по леђима), грудве блата које ''глуме'' бомбе, и нешто из чега се оне требају испаљивати (не дирај велику кутлачу, да се кева не би опет питала зашто се џем осећа некако чудно), и наравно, главни састојак: добра воља. Али наравно, највећа дилема, ко што је горе већ речено, је то ко је у игри ''погинуо''. Свакако, друга дилема по значају је ко су ''партизани'' а ко ''Немци'', ко ''каубоји'' а ко ''Индијанци''.
-Бум! Марко мртав си!
-Курац мртав ''пуц'о'' си према Срећковом брду а ја овде код Шкипића реке!
-Ма мртав си!
-Море, јебем ли вам мајку окупаторску! Јурииииш! Бум! Рататата! Бум! (па ондаК ''кундаком'' мрског непријатеља по челендри да све звезде преброји и отпева једно десет пута: ''Мама! Помагајте људи, уби ме човек!'')
Kao Samson bez kose, kao žena bez dupeta, kao selo bez crkve - jednom rečju, neupadljivo. Mališ bi, obzirom na sitnu građu, iako je višestruki svetski prvak u ski skokovima i legenda Poljskog sporta, 'ladno mogao proći ulicom i da ga niko ne zaustavi za potpis - samo ukoliko bi udlučio da se reši svoje facijalne zurke. Brkove svi zapamte, a oko toga ništa. No, svi koji prate ovaj sport su se nekad zapitali: Šta bi se desilo ukoliko bi ga neki konkurent iz zezanja obrijao dok spava?
Duško Korać tokom prenosa Novogodišnje 4 skakaonice:
I sledi istinska Slavenska legenda, najsitniji skakač na turneji, ali njegova snaga je u brk... Mon dieu, pardOnne, što bi Francuzi rekli, cenjeni gledaoci! Moraću da proverim notes, a moguće da je izašao i neki test skakač. Cenim 140 metara, publika je takođe zbunjena, i DAAA, to je pobednički skok! E Adame, Adame, prošlo je vreme maskenbala, gde sad nađe da se briješ dok svi još vidamo Novogodišnje rane i ne prepoznajemo ni sopstveni lik u ogledalu. Germani ti opet gledaju u leđa na tabeli, i zato ti se klanja cela redakcija (uz osmeh, u pozadini se čuje zvuk kucanja rakijskih čaša sa Gojkom koji je stigao da prenosi Engleze, i toncima)
Haris će bez brkova i dalje imati svoj glas, Ron Džeremi svoj stas, ali Mališ - večita misterija koja nikad neće biti rešena, pošto se legenda i u penziji stajlinga ne odriče...
Splavarke koje su nastale kao posledica turbo folk kulture a čije je pravo lice nepoznato većini.
- Ej brate juče sam konačno upoznao onu malu što mi šalje poruke već 4 meseca. Dolazi mi večeras u gajbu.
- I kakva je brate?
- Matori nemam prestavu, imala je jako malo lica na šminki.
Unosno zanimanje tokom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji. Žalosna skupina likova za koje je u pogledu znanja engleskog jezika Robinsonov Petko bio Vilijem Šekspir glavom i bradom. Uzrok su mnogih komičnih i tragikomičnih situacija, tako da je sintagma "izgubljeno u prevodu" teško primenjiva u ovom slučaju.
Anđelina Džoli: "Oh, fuck, I dont have the last part of the title for this movie ... In the land of blood aaand ... what ? ... Shit ... Marijan, ask those peasants what else is Bosnia famous for ?"
Marijan: "OK. Gospođa vas pita po čemu je Bosna poznata ?"
Seljak: "A jeb'o ga ti, čuj, po čemu ? ... Ima rijeka, planina, brda, šuma, vukova i meda ... et' ... to ti je Bosna ..."
Marijan: "Dej ... eeee ... ovaj ... tel mi ... Bosnia ar fejmus for rivrs ... eeee ... mauntins ... vuds ... ovaj ... vulfs end ... :sebi u bradu: ... jebem li ga kako se kaže međed ... :glasno: .. ovaj ... end hani ... "
Anđelina Džoli: "Honey ?! ... Great !!! ... Then I ll call it "In the land of blood and honey" ... Brad, honey, what do you think ?"
Brad Pitt: (po srpski) "Zheno, bouli me kouratz for your movie and the title ..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.