Veliki odmor. Svi se guraju k'o da je upravo zvonilo.
Devojčice se drže za ruke, a dečaci im dobacuju loše fore i na kvarno ih štipkaju za guze. Redar je digao ruke od prijavljivanja bilo koga. Tetkica je zaspala, a domar nije namestio ozvučenje kako valja. Preciznost korisnika WC-a na istom nivou.
Kad prođe, svi počinju da uče.

A na kraju, pošteno se napiju samo oni đaci koji prošvercuju pivo preko ograde.

Израз који описује јебено сналажљиву особу. У свакој могућој ситуацији, ма колико год она изгледала нерешива и зајебана, он ће пронаћи решење и извојевати победу. У шаховској партији он ће са краљем и топом добити целу војску противника, у партији Кантер Страјка, он ће сам са 2 хелта, са уеспеом и ножем побити цео противнички тим терориста, а уколико се нађе на пустом острву, упалиће ватру тако што ће трљати смрдљиву мајицу о песак. На часу српског језика када треба да одговара, иако се вече пре тога наварио буксни више него Чеда за месец дана, он ће измутити нешто, цитираће Ђуру Јакшића или Лукса, а професорка ће задивљена његовим квалитетним речником, доживети моментални сврш и похвалиће га пред целим разредом.

Srednjevekovna predigra. Stimulans za začeće srpskih vladara.

Нека круже приче, мени шиште јајца.

Уз значајан призвук пуцања оне ствари, мишљење самосталне јединке која помодарске феномене малограђанштине и приче типа „чула баба на бунару“ не јебе ни пет посто. Боли уво за све, јер како год да се окрене, хејтерс гона хејт, бабе ће да причају, клинци да верују у све што чују а истина ће се губити негде између глувих телефона. Шта год да се деси, околина ће да лаје, људи ће испирати уста, те стога само лаганица, прст у уво, лагани звиждук и ето им га на, нек се наслађују док не нађу нову занимацију.

Добар глас далеко се чује, зао још даље, али и негативна реклама је добра реклама. Ако ништа друго, "бар знам да нисам бескористан – увек могу да послужим као лош пример".

Djevojka kod koje sve misli vode ka jednom, ultimativnom cilju. Ona pogleda sve izložene opcije i na kraju opet dođe do istog zaključka. I pored raznih sugestija, jakih kritika i brojnih odgovaranja od ideje, ona uporno sve to tumači u korist svog cilja i prvobitne zamisli, i ništa je ne može pokolebati.
Nije to optimizam, više liči na mentalitet tvrdoglavog govečeta koje je slijepo kod očiju i koje uporno gura i odbija da prihvati istinu iako je očigledna.
Za nju, svi putevi zaista vode u Rim.

Rečenica kojom nagovarate nekog da da učešće za kredit.

Учестала фраза којом се покушава дочарати како је у некој ближој или даљој прошлости све било нормално, а сада су се вредности и погледи на ствари тотално измениле.

Do kurca, rečeno na kulturan način.

Tijelom nabildanim od višednevnog iznošenja ćutuka iz šume sa jedne, te znanjem biranja riječi sa druge strane, ovaj muškarac uzdrma mlađana srca rasnih i spremnih ženki olako k'o krava Šarulja kad uleti u komšijine ku'ruze. Za njega se može reći da pripada grupi velikih seoskih jebača, muškarca koji kad se pojavi na prelima uz kazan izazove kod obdarenih seljančica poremećaj u glavi i enormnu želju za koitusom koju žele da utale beskrupulozno lomeći njegovu nabreklu stožinu.

On je mačo muškarac kojeg svaka žena, vidjevši ga na prvi pogled, želi za sebe. Nikada nije bio ženskobara, niti se vodio idealima društva zapadnih zemalja koji furaju stil feminiziranih, bledunjavih muškaraca, nego je kao pravi domaćinski čo'jek žario i palio ženskim srcima i neumorno ih uzgonio k'o beduin svoje kamile uz pustinjske dine. Za njega postoje tri glavna cilja: dobro pojesti, dobro popiti i dobro otrsiti. Ne koristi kabanicu, jer se nikada neće prevariti, pa napuniti neku razuzdanu provincijalku koja vapi za krutim sredstvom. Ne, on se ne pali previše, svejedno mu je ko leži ispod njega, bitno je samo da je mesnata i da se može uhvatiti za bolju dojku, te iz tog razloga često mijenja žene k'o svjećice na protrulom Stojadinu.

Пре једно 5-6 година, када је технологија појефтинила и постала доступна широким народним масама и тиме им, као што увек бива, пружила могућност да испоље свог унутражњег јашара на један потпуно нови начин, на улице Београда, замазане шлајмом из којечијих уста, по први пут је закорачио представник нове и дотад непознате врсте - слушач музике на мобу без слушки, човек који широкогрудо дели своју музику са својим вољеним суграђанима, одбацујући концепт слушалица као исувише себичан. Без обзира где се налазио, на улици, у превозу, у школи, у крају, код куће, на његовом сату је увек време за пуштање зике на мобилном. Површни посматрач би закључио да он толико воли музику да једноставно није у стању да исконтролише своју жељу за пуштањем и слушањем исте без обзира на то што од диџеј опреме има само телефон, али површни посматрач би погрешио, као што увек греши јер је површан, а право стање ствари се никада не може сагледати тек тако, површина се увек мора загребати да би се дошло до сржи проблематике, иначе се не извучеш.

Слушач музике на мобу без слушки не воли музику. Не да не воли музику, он заправо не воли ништа, он не осећа страст ни према чему, животу приступа крајње површно, никада не осећа душевну глад и жељу за нечим новим, никада не осећа ништа сем јебеног животињског нагона ка јелу, пићу, спавању, кењању, пишању, јебању и слушању лаких нота у позадини, лаких нота које представљају тако прикладан саундтрек његовом плитком, протраћеном животу чије беде никада неће бити ни свестан, јер никада га ништа неће нагнати на неко иоле озбиљније размишљање. Он ће увек бити задовољан собом, тако сит нахрањен мрвицама, испуњен неиспуњеношћу, без икакве назнаке оног прогањајућег осећања да је нешто пропуштено, да нешто ту не штима. То је човек који на матурску екскурзију у иностранство креће не да би видео чега све има тамо и шта ће све проћи успут, него да би се са српском заставом сликао испред Колосеума. То је човек који кад узме да дрка курац, он не да не пусти нормалан порнић, макар прескочио увод и предигру и, не убацивши се у целу ту причу, одгледао последњих пет минута током којих изблајхана порнићара уз широки, лажни кез прима пар снопова сврша на два пластична балона прикачена на свој грудни кош, слушач зике на мобу гледа јебене камшот компилације састављене од снимака у трајању од по минут-два, и цео посао обави већ ту негде на средини другог, док рава стење у фазону „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, брзопотезно, механички, без трунке правог уживања, вођен ничим другим до тежњом за удовољавањем својим телесним нагонима. То је човек који кад огладни, узме и обари виршле, иако би уз десетак одсто више труда могао да их испржи у тигању и поједе нешто што за промену нема укус као јебена пластика. То је човек који скида најновији део „Паклених улица” са нета, и то оно срање снимано ДВ камером у неком биоскопу у Катару, одгледа га и бива одушевљен оним што је видео, јер мислим брате „Паклене улице 6”, до јаја филм, како ниси гледао батице, Вин Дизел, бесна кола, дрифт, спојлери, све! Он на волпејперу моба држи слику зајебаног хромираног змаја који се увија око јин-јанга, у фолдеру „слике” има подфолдер „мотори” у којем се обавезно налази слика дречаво зеленог јапанца са „агресивним репом” на чијем седишту седи риба са јефтиним кварцованим теном и цигнаском трајбал тетоважом изнад огромне млитаве буље, затим подфолдер „рибе” где су обавезне раскречена Сандра Африка, Меган Фокс и Памела, и наравно неизбежни подфолдер „Србија” одакле на његово духовно здравље мотре испикселизовани Дража, Ратко, Лазар и неки рендом манастир којег ни сам би умео да препозна. Када тражи рибу, њему није битно да ли она мирише на чистоту, дискретно и ненападно, али истовремено женствено и омамљујуће ако довољно обратиш пажњу, или пак на какофонију кванташке пијаце самлевене у конзерву јефтиног спреја, помешану са устајалим смрадом цигара и пива. Битно му је да има сису.

Музика коју слушач зике на мобу слуша без слушки мора бити прилагођена јефтином кинеском звучнику од 0.2 вата у његовој новој Нокији која има „тако добар звук” који кошта више од читаве гардеробе његове кеве која шљака у пропалој државној фирми, а то свакако нису прогресив рок или стонер дум. Он слуша само комерцијални крш хаус који је чуо на радију, мутираног хибрида хип хопа и РнБ-а са овонедељне МТВ-јеве топ листе, затим исто то али у собној продукцији његовог ортака из Врчина, и наравно туркоидно треш завијање уз зурлу и шаргију, али ипак не толико туркоидно да му екипе у источним преграђима Истанбула не би скинуле јакну. Ту се најбоље огледа његова испразност и његов бесмисао, јер он у први план ставља свој однос према музици о којој заправо појма нема јер му никада није пало на памет да је истражи мало на своју руку, ван оквира које су му наметнули медији и ближа околина, макар у границама тих жанрова на које се ограничио. Он није тру рејвер, није тру репер, није тру шабан, он је од свега помало а истовремено ништа до краја. Аудио фајлови у његовом телефону имају наслове у формату „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, а за ID3 тагове није ни чуо, јер он не воли музику довољно да би је уредно организовао, не занима га баш толико. Он рипује песме са Јутуб клипова у ниским битрејтима, баца их на моб, на еквилајзеру сваку фреквенцију буџи до максимума јер му је ортак рекао да се тако јаче чује, стиска плеј, а моб ставља у џеп ако је напољу исувише хладно или ако му требају слободне руке. Музика му је само неопходни бекграунд нојз, јер кад је тишина, уме мозак да се поигра са човеком, уме да дâ себи слободе и одлута тамо где не би требало да одлута.

Ono što vozači ne vide, pešake mrzi da traže a policiji služi da odere i jedne i druge.

Епитаф на споменику гојазности. Налепница за људе који нису више дебели, свиње, нислки коњеви или слонови.

Naziv od milja za mito. Najbolji drug svakog opštinskog, republičkog, carinskog, ama bilo kog državnog službenika & funkcionera.

Fora na koju se matorci izvlače sa slava, rođendana i ostalih sedeljki kada se smore.
Nakon petnaestominutnog ubeđivanja domaćina da ostanu sledi ova mat rečenica na koju replike nema.
Deca su svetinja - škola je svetinja - amin...

Стало на пола и ни да мрдне. Нит да одустајеш, нит да настављаш.

Drevna orijentalna plodilačka veština. U ofanzivnom stavu mungosa, suština je u anderkaver prikradanju mindži s ciljem njene devastacije. U defanzivnom stavu jegulje, ključ je kamuflaža u neprimetnu, naizgled nevinu i naivnu ribicu, spremnu da te zaskoči i proždere kada to najmanje očekuješ.

Seksualno opstenje sa promiskuitetnom zenskom osobom,koja je usled nemarnog koriscenja tvojih prethodnika postala "3 broja veca".

Specifičan položaj glave koji mora da usavrši svaki DJ da bi izgledao "cool" dok miksuje winamp listu.

Deo kredita koji se plaća odmah.

Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.

Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.

Moj u stanju mirovanja (pet) i u akciji (dvanaest).