Стари народни израз упућен особама које не раде посао пуном паром дајући све од себе, већ јадно, безвољно, аљкаво и пре свега недовољно. Кад си се већ наканио и приватио посла друже, одради га како бог заповеда мајку му.

Pripadnici onih generacija koji su sredinom 90-ih, za vreme restrikcija, bili klinci koji su večeri provodili uz sveće uglavnom igrajući karte.

Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.

Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.

Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.

Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.

Filozofija mediokriteta. Ni + ni -, ni levo ni desno. Osoba koja gura ovu filozofiju nema glavu, već samo usta za žvakanje onoga što joj se servira, bilo laž ili istina. Ponaša se pederski diskretno kako bi sve ostalo lepo i mirno. Uglavnom sedi pred TV-om čitajući beletristiku sa uputstvima o sreći. Oči su joj prazne, i ne bi video žar u njima ni da joj nabiješ pljugu u zenice. Žalosno je da ova gomila proseka predstavlja većinski deo stanovništva, da to polako shvata i kreće da vlada, u inat vrlini i idealu. Prednost je to što je danas teško biti glup jer je konkurencija velika.

Kada malo dete i po drugi put stavi ekser u utičnicu,ali ne u istu rupu.

Vojvođanska parodija na "vrh brate"

Ženske baronije vezane za seks.

Stavka u životima sponzoruša na koju direktno utiče faktor mesečnih primanja njihovih partnera.

Narušena porodična harmonija u toku PMS-a.

Uticati na nekoga nadsvjesnim uvredama koje apsolutno nemaju veze sa zdravim razumom, dok se taj neko na kraju ne zapita: "Ko je ovdje lud?".

Slika veoma lošeg kvaliteta.

Наћи девојку после дужег временског периода. Омрсити се.

Реченица којом желите да покажете да музички сноб у вашој околини није толико оригиналан и занимљив као што мисли. Будући да је Јандрино јато врхунац подземља музичкога и музички смер сам за себе- неки ће рећи да је Јандрино јато доживљај, а не музика - за који је неопходно имати одређени укус који већина плебса нема, овиме се можете показати као прави музички зналац.

Opaka zajebancija. Lik koji se brije u ratnom filmu je 19 puta opasniji od oklopnog bataljona, 5 puta opasniji od T-1000 i 2 puta opasniji od Ramba. Često se viđa u partizanskim filmovima gdje postoje 2 varijante: 1. Partizan koji se brije = Bata Živojinović na steroidima, odgovoran za 7000% povećanu prodaju crne konfekcije od Lajpciga do Menhengladbaha; 2. Njemac koji se brije - ultimativni protivnik, glumi ga Stevo Žigon, ima sposobnost čitanja misli, vidi u budućnost do 3 godine unaprijed. Uglavnom gubi zato što ga izjebu njegovi nadređeni il zato što partizani nadgenijale njegovu genijalnost.

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Pomisao sa kojom Moldavci odlaze u javnu kuću.

Kancelarija za ispitivanje u policijskoj stanici.

To je onaj pogled kada na nekom od tvojih rođendana sa jednocifrenim brojem svećica neko drugo dete pokuša da ugasi iste.

Ovako zvuči kad te prijatelj s punim ustima obavještava da ti je umrla majka.

Паметан са гледишта будале.