Никад не веруј кинеским пословицама.

Шаљив начин да саговорника упитате где се те убио од живота. Да не изгледа питање клошарски, већ на фињака и културицу, где си се то напио несрећо једна.

Utakmica bez golova.

Čim zima zagudi, neko stalno nalepljuje papir sa čudnim natpisom na ulazna vrata od zgrade.
Kad god izlazim, ja ga skinem.

Sredstvo za omekšavanje mozga.

Највећи ривал Младом Горану

Stvar koja povezuje devojku i njenu najbolju drugaricu. Taman skupite muda i pozovete devojku na koju se ložite već neko vreme, dođete na lice mesta - kad ono međutim
Eto je Ona, arhineprijatelj bilo koje šanse za muvanje vaše buduće devojke.

Jedno od pitanja na koje je nemoguće dati tačan odgovor. Koristi se za maltretiranje u osnovnoj školi:

Мала количина снега која се ухвати на вашој обући. Ако сте сељак. А ако нисте, само мислите да нисте. Преци вам се преврћу у гробу кад вас виде у тим ер максерицама и осталим креацијама модерног друштва.

Подигао се човек на две ноге и престао да кења поред дрвета. Не скроз, и даље му је лишће било најближе на том месту. А лишће је махом било употребљавано за брисање дупета. Руке су му биле мало закржљале, имао је две леве, док их мозак није прихватио. Почео онда човек да прави неки заклон од кише за жену и бројну дечицу. Тад нису знали шта је контрацепција. Морали су добро да се заврну рукави да би се нахранила толика гладна уста. Додуше нису још могли да заврну рукаве, касније су жене почеле да шију и да схватају ко је ту главни. Чим су мужу ојачале руке толико да њима може да комуницира, све је било у савршеном реду. Прави патријархат. Ал зато је муж ишао у лов, и радио све послове у шуми, женино је било само да причува децу и да им спреми нешто да поједу. Отишао муж један дан у лов, направио ново копље, кад испред њега велики дивљи вепар. Није знао шта је, али је знао да је за јело, видео слику у пећини, кад га је тата тамо водио као малог. Шикне он оно копље, убије га на место, звиждукне, дођу његови саплеменици и одвуку тело до насеља. Како ће, шта ће, распоре ти они оног вепра. Кад из њега изађу прасићи. Курац, није вепар, но крмача, још увек нису добро знали да процене пол. Би ово први царски рез у исторји. Разбацаше се они прасићи по дворишту, кренуше деца да их јуре и да се играју са њима. Поглавица схватио да може то добро да се искористи. Нареди својим подређенима да им направе неки примитивни обор и да их сместе тамо. Припитомише они ове прасиће, изгубише они оне кљове и смеђу длаку, постадоше бре праве свиње. Ухвати човек једну највећу да закоље, не зна како ће. Нема струју да је успава. Узе онај камени нож и пререза јој гркљан. Некако га је узбудио тај звук, а и цело племе се моментално окупи. Већаше, већаше и извећаше. Да се свиња ошури, распори и очисти. Бацише они кожу са стране. Једна жена би докона и проши ону кожу, обликова је према стопалу свог мужа, знала је добро тај облик, стално ју је шутирао. Остави она ту креацију да се осуши. Сутрадан муж узе оно, обу и изађе међу народ. Био је толко зајебан да су одма` њега прогласили за поглавицу уместо поглавице. Ето, тако ти настаде опанак.

Особа чије бивствовање на овом свету је некада значило свима много, док данас би сви да га мећу на гиљотину. Некада веома успешан младић, што у животу, што међ женама, трансформисао се у окорелог пензоса, коме је драже рећи не, но бацити један осмех, макар кисели. Омражен је код нових станара зграде, док сви из његовог доба се окупљају код њега на поподневној кафици, уз "Београдску хронику" и надметање са једнако подлим и досадним пензо-комшама у ТВ Музичкој слагалици.

Препознатљив по свом пурпурно-изшараним баде-мантилу у ком се креће по стану, по силажењу сваки дан у подрум, доле до мајстор Жилета да га напуши јер, којкурац је нестало светло у лифту, који је прављен још док је Тито био у Африци и зашто забога и побогу, опет блеје шприцеви и кисела вода на првом спрату.

Вечити контраш, одбија све. Жена му је умрла још кад је Ћосић био председник. Вечити комуниста, поносно држи слику Тита на миљеу на ЕИ Ниш телевизору. На њему никада није пребацио на Пинк или у скорије време Прву тур... српску телевизију, јер то је комерц. Иако је завршио економију, давне шесетпрве, радио цео живот у Црвеној Звезди као контролор радника. Из стана једино излази кад је ванредно стање, да би купио Политику, јер само Милан Џаврић може лепо да напише разлог зашто је доврага Геј парада одржана.

Pitanje koje postaviš večitom studentu kad hoćeš da ga upitaš koliko dugo studira.

Kad imaš osećaj da si već ubacio lopatu peska u mešalicu.

Još jedna u nizu laži ženki na koje padaju naivčine koje pičke mirišu samo sa ekrana Toshiba Satellite-a. Klasifikovana negde u rangu sa "veličina nije važna" i "drugi si mi", u njoj se ogleda večita potreba ženke da se napravi boljom od prosečnog čoveka (i drugih ženki, kad smo već kod toga). Dok će normalan muškarac priznati očitu činjenicu da je fizički izgled važan pri susretu sa nekim koga ne poznaješ, ženka će tu činjenicu svojom perfidnom relativizacijom zabašuriti tako da se ne čini da je onog krezubog nesrećnika odjebala zbog trećeg oka od bubuljice na sredini čela, već zato što "nije bilo hemije" među njima. Padanje na dugokosog gitaristu zamišljenog pogleda je takav kliše, ne bi ona dozvolila sebi da se sroza na čisto fizički kriterijum odabira mužjaka. Ne, ona traži nekoga pametnog, prosvećenog, osećajnog, nekog ko će je razumeti i poštovati zbog onoga kakva je ona u stvari.

I zato se jebe sa razbacanim Šomijem iz Bataje, nesvršenim učenikom prehrambeno-hemijske, kinološkim entuzijastom koji uzgaja bul-mastife u iščekivanju Medjunarodne izložbe pasa u Kanjiži i strasnim ljubiteljem ciklusa filmova Žikina dinastija umesto sa tobom.

Jer joj izgled nije važan.

Isto sto i ludak, samo sto ekscentrik ima pare. Dokaz kako se parama moze kupiti sve, pa i zdrav razum.

Slično kao Knez Mihajlova. I roba je slična, samo se malo razlikuje u nazivu...

Стари народни израз упућен особама које не раде посао пуном паром дајући све од себе, већ јадно, безвољно, аљкаво и пре свега недовољно. Кад си се већ наканио и приватио посла друже, одради га како бог заповеда мајку му.

Pripadnici onih generacija koji su sredinom 90-ih, za vreme restrikcija, bili klinci koji su večeri provodili uz sveće uglavnom igrajući karte.

Велика скупина људи. Разјарена маса. Феномен због којег ће повучени банкарски службеник, показати своју мрачну страну и дивљачки искалити свој наталожени бес. Маска која сакрива кукавичлук, маса у којој је једно лице камуфлирано стотинама других. Једно лице, чији се идентитет губи, бесни заједно са стотинама других лица, чији одрази такође нестају, постају део контура руље.

Бес руље настаје због беса индивидуалца. Индивидуалца, који је као и своји безлични саборци, само "тројка херц" у склопу огромне куле од карата. Надахнут осећајем подршке и припадности, који често недостаје људском бићу, појединац прати оних пар лудака или јунака, који започињу песму линча и раскола. Да није тих лудака или јунака, не би се десиле кључне револуције, са друге стране не би хиљаде престрављених војника зајуришало у смрт. Слободан Милошевић и његови људи, не би сишли са власти.

Изгубљена утакмица, национализам, педери, дерби, Косово, све је то балон чија је намена била да пукне. Прави разлог, због којег улице горе, је унутрашњи проблем појединца, његов осећај недостатка љубави, друге половине, осећај безнађа и слабости, разни разлози постоје. Појединац, немоћан да се било коме лично супротстави, осећа се сигурним у маси и пљује свој гнев.

Године пролазе, лепи тренутци бледе из наших сећања, а трауме, чак и оне најбаналиније, остају ту и стружу нашу подсвест.

Filozofija mediokriteta. Ni + ni -, ni levo ni desno. Osoba koja gura ovu filozofiju nema glavu, već samo usta za žvakanje onoga što joj se servira, bilo laž ili istina. Ponaša se pederski diskretno kako bi sve ostalo lepo i mirno. Uglavnom sedi pred TV-om čitajući beletristiku sa uputstvima o sreći. Oči su joj prazne, i ne bi video žar u njima ni da joj nabiješ pljugu u zenice. Žalosno je da ova gomila proseka predstavlja većinski deo stanovništva, da to polako shvata i kreće da vlada, u inat vrlini i idealu. Prednost je to što je danas teško biti glup jer je konkurencija velika.

Kada malo dete i po drugi put stavi ekser u utičnicu,ali ne u istu rupu.