-Kakve Lejdi Gage, Rijane, didžejevi,metalkorovi, Slipknotovi, pizde materine... Motorhed je za sve njih i mama i tata i Sveti Sava!

- Baba, ovo je moj pesak i bezi sa svojom luznom unukom negde dlugde!
- Šta veliš to, dete?
- Jekla sam emiglilaj, baba!

- Jebem ti život i sve da ti jebem!
- Šta je bilo, mukice?
- Izašao danas na ispit i dobio sedmicu! Eto, to je!
- Pa?
- Pa, šta? Neke čepulje se čepile profama i dobile 2 ocene više!
- Ko se čepio?
- Ko? Određene osobe iz prvog reda. Ne bih sad imena da navodim, ali zna se na koga mislim!
- Na koga?
- Ma, nije bitno. Znaju oni ko su!

--------
- Kad toliko daješ savete, reci koliko si ih ti jeb'o do sada?
- Ja? Stotine...i više stotina...hiljada
- Aha! Pričam ti priču. Ko su onda te srećnice?
- One? Neću sad imena da otkrivam, ali...
- Nećeš? Sve mi se jasno. Idi jebi krevet!

-------
- Trudna sam!
- A?
- Rekoh, trudna sam - 4. mesec!...Kakva je to faca?
- Faca očajnika. Tek smo 3 meseca u vezi.
- Pa?
- Očigledno da te neko drugi napump'o. Koliko ih je bilo pre mene?
- Pa, ne bih imena direktno da navodim...
- KO?!
- Žare sa Vračara...
- Ko još?
- Kole Kitolomac...i onaj Vanja sa Banovog Brda. E, da i Simo, kolega sa posla...(nabraja dalje 349 ljudi)
- Bog te jebo! Tebe je jeb'o celi stadion, uključijući korner zastavicu i četvrtog sudiju!

X: Au bre kevo, šta je ovo, 'oćeš da oslepim? Šljašti nam kuća, vidi se sa meseca. 'Ladno nam je ovaj tepih zelene boje, ja ceo život mislim da je crni...

Z: Pa danas je Sveti Harlampije Prepodobni, dolaze nam kumovi iz Vraćešnice, pa sam zavrnula to, da vidi ona aspida od kume kako su mi prozori čisti...

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

- Таршипе, ае смотај једну твоју Албанку, брзо!

- Не могу, кољега, фаљи ми ризља, ЉОЉ.

1) Šahista sa belim figurama žrtvuje pijuna da bi u sledećem potezu matirao, šahista sa crnim figurama je predvideo namere protivnika, ali teško je odoleti pijunu za dž.

2) - Uzećemo kredit i idemo na zimovanje!
Ko, kad i kako će otplaćivati kredit ne zna se, niti se razmišlja o tome.

Сигуран си да ти није цим?
-Ма, лаганини.

Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige.
- Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici?
-mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće...
-Dobro a šta je sve to?
-(Blene u plafon)
-Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi?
- Paa šumar.
- Ma koji bre šumar, od životinja ko živi?
- Lav, jelen, slepi miš...
-Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde?
-Zeka.
-Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka?
-Sedi.
-I? (Već mu iskače vena)
-Pa gleda.
-More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi!
u tom trenutku banjava žena:
- Nemoj Milorade molim te!
- Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!

Pera: šta bi dao da imam mustaće kao ona Sonja iz VII2, bio bi glavni baja u školi.

-Kada je kolokvijum iz mikroekonomije?
-Nemam pojma, eno ga Šole Infostud, on ide na sva predavanja, sigurno zna.

Jadranka: Radomire!!! Radomire!!!
Radomir: Ma šta je nabijem ti ga majke u pičku baš!!
Jadranka: Skidaj se od tu šolju više!! Eno Mićko nemož d'istera traktor od tvoju frezu će mi probije uši od vikanje!
Radomir: Ma nek čeka boli me kurac baš, kaži da serem!
Jadranka: Pa preseci sad čoveče pa si nastavi posle ako oćeš ceo dan!
Radomir: Pa nemam ja makaze u dupe, majke ti ga nabijem u pičku i tebi!
Jadranka: Ma čeka ga neki čovek da ga ičupa zaglavili se sas kolima u blato...Ima i mala deca u kola!
Radomir: E da gi jebem mater baš i na tu decu, sad bi ve pobio svi živ mi sve! Ne mož čovek ni da sere od budale! Jebeeeeem tee Raadoomiiree, šta si doživeo u svoju kuću ne mož da sereš ki čovek! Puuu!

1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.

Mile: "Brate, kako idemo za Kragujevac sutra?"
Raja: "Sine, Ljubin mali nas vozi trktorEm do pumpe, na pumpi popijemo kaficu i hvatamo na magistrali palac ekspres za Kragujevac, neko mora da nam stane majku mu"