Opis pozamašnog prostora koji zauzima određena ženska zadnjica.

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Za nekoga ko s punom koncentracijom posmatra nešto.

Sasvim prosečna beogradska ulica, medjutim u njoj je nagurano više kafića nego Kineza uz Jangcekjang. U slučaju da udješ u neki od njih, pripremi se da sve oči budu uperene u tebe. Svi te gledaju i šapuću sagovorniku nešto u fazonu "znam ga bate, samo ne mog' se setim ono mis'im odakle i to", da bi pokazali kako oni stalno vise po kafićima i sve ljude poznaju. Vide te prvi put u životu - nema veze! Bitno je šta će ostali da misle... Jedni druge lažu, na obostrani užitak. Bolje je misliti da se družiš sa marketing menadžerom koji se razbija od kinte, nego sa sinom Pere stolara koji je štekao keš mesec dana za tu kafu i Sobranie, zar ne?
Isprogramirane pokrete rukom uz fabrički odredjene priče koje ometaju kašičice iz usta zasladjuju svojim eKspresom sa šlagom i vrebaju pogledom.
Novac je njihova religija, sredstvo za merilo ljudskih vrednosti i fizičkog izgleda. Račun je njihov statusni simbol, njihova ikona.

Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...

Propala žurka propalog smarača. Grobna atmosfera. Bleja u jednu tačku. Bedna muzika, bedno raspoloženje. Neko je ubijen, silovan, pa zapaljen .

Tema na saksofonu koja prati scenu u kojoj detektiv u svom stanu, zatiče glavnu osumnjičenu/ udovicu lika čije ubistvo rešava/ ćerku na mafiju. Dok zavodljivi zvuci saksa prave štimung, gledamo odevni inventar na podu i ljubavnike koji zaklon od ovog ludog sveta nalaze ispod pokrivača.

Južnjački vs. beogradsko-severnjački rat slengova. Oba izraza odnose se na istu stvar, tj. zavlačenje prsta u bulju sa sve pantalonama i gaćama, a od strane ortaka šaljivdžije, sve sa ciljem da dotična žrtva ispadne manje muževna tj. gej.
Kada bi se sastala dva predstavnika južnjačke i severno-beogradske "škole" slenaga, potegli bi raspravu šta je bolje dobiti u bulju, cajper ili prstenac, pri čemu bi glavna rasprava bila oko toga ko je seljak, a ko retardiran.
Morate se složiti da ovo "cajper" zvuči nekako muževnije.

U početku, dok ih je mnogo i možemo da biramo, jedemo one koji nam se najviše sviđaju (sa puno oraha, prave čokolade ili nekim dobrim filom nauštrb onih sa predominirajućim testom ili izraženim prisustvom kora). Tokom vremena (sekunde, minuti ili za one sa čeličnom voljom - sati), kako se broj kolača smanjuje, pa se na kraju svede na svega nekoliko najneatraktivnijih, a najčešće u nedostatku bilo čega alternativno slatkog, upravo ti bivši neprivlačni postaju najbolji i svi se oko njih otimaju. Bolji čak i od onih sa početka.
Osim što se odnosi na sitne kolače, ovo pravilo postoji i u međuljudskim odnosima (samo bez kanibalizma) i nije baš pravilo, već više uteha.

Rok muzika koju slušam dok spremam ispite.

Najpoznatiji srpski izum, koji je do tada nezanimljivim, regionalnim, dosadnim i sitnim ratovima, dao šansu da budu u biblijskim razmerama katastrofalni.

Izumeo ga je mladi srpski student-inovator Gavrilo Princip 28. juna 1914 u Sarajevu.

Izraz koji se koristi za spuštanje precenjenog predmeta razgovora na zaslužen nivo, za isticanje njegove inferiornosti u odnosu na drugi predmet, koji je za njega roditelj, i svetinja.

Imperativ teranja nepoželjne osobe na neko drugo mesto, ali na znatno uviđavniji i vispreniji način od tutanj, briši, ili gubi se, a opet dovoljno autoritativan, uz čak znatno veću predviđenu distancu udaljavanja.

Ono što pičkica izgovara, jer nema petlju da sastavi smislenu rečenicu i ispičkari sve koji mu smetaju. Ili da popravi nepravedne pojave i stvari. Umesto toga, počinje da vrda i optužuje imaginarna bića.

To su sve one sijalice koje se u srpskim domaćinstvima odviju i odlože, do nekog narednog slavlja.

Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.

Најпопуларнији представник мањина у Скупштини Србије. У свом већ двајесосмом мандату указује целој држави на један круцијални проблем. Велики је пољопривредни произвођач, индо граса не гаји на тераса, него на плантажи поред Бујановца, а има и једну саксију у Прешеву. Још од пада Слобе мота свој производ у тоалет папир, а нико у скупштини нема слуха за његов реални проблем. Постоје индиције да ће са ЛДП-ом у постизборну коалицију, ради заштите заједничких интереса. Сматра се да ће тад он и Чеда моћи напокон заједно да пуше.

Metafora za pohlepnost, čoveka s kratkim pogledom na budućnost i željom imati više nego što mu treba ili što zaslužuje.

Osoba koju krasi čvrst moralni princip: Ako nisi pravi lider, budi lider među kameleonima.

По легенди творац најкулерскије мелодије на свету био је по професији сајџија. Још чудније у целој причи што и дан данас, 400 година након смрт маестралног и неправедно заборављеног композитора Ђована Лаганинија и поред тога што се готово свакодневно људи чују тај чаробан звук научници не успевају да дешифрују "ноте" које велики уметник за собом оставио. Остаје мистерија шта је Ђовани могао да чује радећи 20 година у маленој радионици часовника окружен са преко 2200 истих који су непрестано куцали. Маестро је спознао суштину.
Данас је довољно неком само напоменете име његово и музика која нечујно елиминише проблем по проблем увелико се чује.