Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini
- Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije?
- Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju.
- Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge
- Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu
- Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
Ubertačka na ziljave priče o ziljavim podvizima.
- I onda Ćomi i ja proturimo glave iza ćoška, a ono tamo samo beton! Hladan! I ja sam u fazonu - da sednemo, Ćomi, šta nas bole kurac, a on pička ne sme! I ja brate, mrtav ladan, odšetam nogama do tamo, sve stavljajući jednu ispred druge ko Emilio Estevez i sednem brate, ladno sednem, kapiraš?
- Da, da, i taj dan se od tada zove Božić.
- I ja stižem poslednji a cela gilda se već okupila, došli brate svi, i Ameri i Koreanci, bole ih kurac što je tamo 4 ujutro!
- I taj dan se od tada zove Božić.
- Jao jel se sećaš onomad kada smo vozili dva lipicanera celu noć, jebote tad je još bio auto-put Bratstvo-Jedinstvo?
- Ahahaha dadada, a sećaš se šta je ono reko Tozovac kad smo mu ih dovezli
- Neka se ovaj dan od sada zove Božić, brate, šta bi reko!
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Термин који дистанцира фуксу која је дала оглас у рубрици нега лица и тела од осталих смртница које за исте паре гњече клијентелу чуку времена и морају имати надлактицу у рангу возача ФАП-а из 76-е.
* Позив искусног *
- „Хало?“
- „Добар дан. Прочитао сам ваш оглас за масажу.“
- „Да, изволите?“
- „Колко је пушење?“
- „Са завршницом у кондом 15 евра, у уста 20 евра, а са завршницом на урамљену слику Алије Изетбеговића 25 евра.“
- „Ел може Алија за двајес?“
* Позив наивног *
- „Хало?“
- „Добар дан. Прочитао сам Ваш оглас за масажу.“
- „Да, изволите?“
- „Па муче ме крста већ месец дана, па бих да то мало раздрмате. Да живнем бре и ја мало!“
- „Аман човече, немам ти ја паметнија посла него тебе да масирам. Немо ме узнемираваш више, зло те јахало!“
Redovan proces u odrastanju nemirne dece.
Sad ćeš videti svoga Boga kad ti dođem tamo...
Поређење које омогућује и мршавим људима да се сврстају у категорију спортски грађених.
Дисклејмер. Исто као што је опште позната чињеница да војни поход усмерен ка Русији, с бициклом као јединим видом транспорта одавде-дондe, може само да пропадне к'о јаје кроз поцепане гаће, тако је и стартовање врх рибе неке налик на паркирање у једносмерној улици, у строгом центру града. Дођеш, видиш да ту нема места за твог Јумбаша од 4 метра и 72 цента, те продужиш даље. Не иде коцка у круг.
"И? Шта каже?"
"Не знам, гомила неких техникалија, нисам полагао тестове за авион но за камион."
"Како молим?"
"Ало бре, риба је авион а ја то не знам возити."
"Значи...шта то значи?"
"Каже да нисам уопште у њеној лиги, а кад мало боље размислим, сумњам уопште и да се бавимо истим спортом."
Priloška odredba za vreme. Upotrebljava se u kasnim večernjim, tj. ranim jutarnjim satima kada je pošten svet već pao u rem fazu.
03:52h Jeb'la me master liga umreću sutra na predavanjima! I Ivon je otišla na spavanje samo sam ja "još uvek budan".
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
Najviši stepen pravno-imovinskog sporazuma kod klinčadije ispod 12 godina. Posle razmene dobara, (npr. - 4 obične sličice za keca, ili 3 šećerca za jedan mermerac u klikerima), onaj koji se oseća kao da je napravio bolji posao i želi da zaštiti novostečenu dobit, može to da uradi prosto izgovarajući ovu jednostavnu frazu.
-E Pero, znaš ono kako sam ti juče dao onog zlatnog Rolexa za keca iz "Mundijala"? (Album sa sličicama svetskog prvenstva u fudbalu - kec je obično sličica pehara);
-Daaa?
-Jao rekao mi ćale da će da me osakati ako mu ne nađem taj sat, evo ti kec nazad...
-E ne može, rekli smo tike-tike-tačke...
(Klinac odlazi pokunjene glave, tresući se, očekujući neizbežno...).
Ustanova koja vodi evidenciju ko je od građana Srbije završio fakultet, a ko srednju školu. Ujedno pomaže školskim drugovima da se sretnu i posle 30ak godina.
Oštrija konverzacija bračnih drugova u špajzu, zbog gostiju koji se nalaze u dnevnoj sobi.
Ženo, dođi do ostave da mi pomogneš nešto...
Situacija koja nastaje kad se nekim slučajem pojavi crnac u gradu manjem od 10 hiljada stanovnika i izazove ukočenje u vratnim pršljenovima svih prisutnih na ulicama i u kafićima.
Neki lik: Jebote, je l ono onaj čađavi iz Partizana? Otkud li on ovde?
Gomila: Gde, gde, gde? :rotiraju glavama ko holandske vetrenjače:
Neki lik: Polako, volovi, sad ste napravili toliko obrtnog momenta da biste ladno pokrenuli Katepilarov bager od 12 iljada kubika.
Апокалипса у најави. Реч која индикује седам пошасти. Треба напоменути да се изговара готово увек од стране субјекта који се спрема да са самопоуздањем еквивалентном Калигули у походу на удате слузолучиве грађанке са либидом великим као Емпајер Стејт Билдинг, направи срање идентично епик фејлу групице лакомислених туриста у Тајланду који су грешком платили за колективну баханалију са шимејловима.
Помоћ понуђену увертиром са овом речју треба избегавати у широком луку.
-Сјебао ми се Виндовс нешто батице, ај да зовем Бркицу, он ће то да ми среди за јефтине паре, па кад он дође да кувам кафу за сву тројицу.
-Ма јок, бре, не бацај паре, ја ћу да ти средим то, дозволи.
:5 минута касније:
-Е, ипак га зови нешто неће ово, избацило ми на екрану 'морон тријед то реинстал ме, со ај шат мајселф перманентли', јебем ли га шта је.
.................................................
-Ћале, зови мајстора, пукла цев у купатилу.
-Какав бре, мајстор, :заврће рукаве:, дозволи.
-Ћале, а што ово сад из три цеви шикља вода, а малопре само из једне?
-Не прави се паметан, него дај именик, да те не форхендујем.
................................................
-Јебем ли ти, ко ће да шутира овај пенал?
:Предраг Мијатовић успорено прилази док зализује косу:
-Дозволите.
Parče kartona namazano lepkom i sa parčetom hrane u sredini, koje se obično nalazi u ćošku neke prostorije.
Veoma retka knjiga koju poseduju samo najbolji fudbalski klubovi na svetu i ljubomorno je čuvaju. Naši klubovi nikako da se domognu bar kopije ili sažetog izdanja iste.
-Pogledajte ovu akciju iz fudbalskih udžbenika...
Суптилан начин да питамо саговорника да ли је дерпе. За разлику од Сеге, која је шаком и капом објављивала игре у којима су пуцале кости, крв и лимфа шикљале на све стране, а понекад богами севнула и по која сисица или пак батак, Нинтендо се оријентисао на фемили френдли издања у којима играч контролише гадне, мале, пуфнасте, асексуалне креатуре које скакућу по геј облацима и сакупљају геј звездице и деле шећерну вуну са својим геј другарима и немају кичму. Због недовољног излагања насиљу и осталим кул, тестостероном набијеним садржајима у раној младости, клинци одрасли са Нинтендовим гејмпедима у рукама у знатном броју случајева развили су склоност ка читању књига у издању Самиздата Б92, слушању прогресивног хауса, шурењу у плинару и похађању Прве београдске гимназије.
Педерске пословне потезе компаније Нинтендо, предвођене косооким хибридом императора Палпатина и Миње Суботе, Шигеруом Мијамотом, кићење туђим, пре свега Сегиним, перјем, крађу патената и остале корпоративне свињарије не вреди ни спомињати. Свој геј имиџ, који је марљиво градио деценијама и на којем би му позавидео чак и онај плави фегет из групе 187, Нинтендо је задржао до данашњег дана, производећи конзоле као што су Wii, NDS и недавно најављени Wii U, за који се верује да ће бити толико геј да ће обрнути поларитет магнетног поља Земље и довести до масовног помора ајкула.
-Матори, диви ону раву! Отрсио бих је као покојни Слоба Славицу Ђукић Дејановић после Трећег конгреса СПС-а!
-Добро бре, стоко нерафинисана, докле ћеш тако да причаш о девојкама?
-Шта трипујеш, матори, одавно Славица није девојка, израсла је у солидну бак...
-Знаш ти добро на кога ја мислим. Мислим на сваку девојку коју си видео откако си данас изашао из куће, на сваку девојку која је икада прошла поред тебе, а о којој си вероватно помислио само како би је, парафразирам: „Зговнао курчевином, опрљио јој сенфару и нафиловао вулву свршотином као четници Бошка Буху оловом.” Знаш, и оне имају осећања.
-То су ноторне лажи! Никада не бих поменуо Бошка Буху у том контексту, риспект за човека.
-Жене, оне су много више од пуких сексуалних објеката. На пример, ова Ковиљка коју сам упознао у школи салсе, она...
-Мислим, реално брате, ја сам у његовим годинама дркао на Ксенџу и лепио слине испод столице, а он је бацао бомбе на Швабе, бранио отаџбину... Него, пусти сад то, реци ми, јеси играо ти Нинтендо као клинац?
-Јесам, што?
-И највише од свега си волео Зелду и Кирбија, је л' сам у праву?
-Јеси. Откуд знаш?
-Ма оно, лупам... Е, а баш си лепо уклопио арафатку и ту мајицу са Че Геваром.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
- Doajen čitaonice je student ili apsolvent u zrelijim godinama čije je uobičajno stanište biblioteka, čitaonica a ponajviše javne površine ispred takvih ustanova.
- Doajen čitaonice veoma rano dolazi u čitaonicu, na prvi pogled time odajući sliku marljivog i karakternog intelektualca. Iz čitaonice odlazi uglavnom sa prvim sumrakom, bez obzira na godišnje doba.
- Doajen čitaonice iz dana u dan, već godinama, zauzima isto mesto u čitaonici, jer ukoliko ne sedne na „svoje“ mesto on nikako neće moći da uči.
- Kada Doajen čitaonice zauzme mesto u čiti, on precizno složi svoje materijale za učenje i izađe, jer vreme je za pauzu.
- Doajen čitaonice u velikom broju slučajeva nema vrat, ali zato ima upadljivu gestikulaciju i šabanske manire.
- Najčešće nećeš znati ime ili nadimak Doajena čitaonice ali da se ti pitaš najradije bi ga nazvao Teleća Glava.
- Doajen čitaonice obično nosi vijetnamku jer je dosledan trendovima aktuelnim još od svog upisa na fakultet.
- Doajen čitaonice značajno više voli leto nego zimu jer je tada bleja na klupicama ili zidiću kvalitetnija.
- Doajen čitaonice je pasionirani konzument duvana i kafe sa automata, i taj ritual spreman je da obavlja na svakih pola sata.
- Kada Doajen čitaonice krene u pravcu sale za učenje samo naivan molekul može pomisliti da će tamo i završiti. Zapravo, on je krenuo po još jednu, uzastopnu čašu kafe čemeruše.
- Doajen čitaonice je alfa-doajen i obično se kreće u krdu vicedoajena, svojih vršnjaka.
- Doajen čitaonice se vanredno razume u politiku, ekonomiju, halo oglase, dihtunge na slavinama, masone i zavere Novog Svetskog Poretka, višegodišnje društvene probleme na Šri Lanki, zašto je zapravo izbio rat u bivšoj Jugi, i zapet je kao puška da ti pojasni sve zablude u kojima si se, do tog trenutka, nalazio.
- Doajen čitaonice je heroj opšte prakse. On ima stav o svemu i rado će ti ga izneti bez potrebe da i ti učestvuješ u diskusiji.
- Doajen čitaonice poznaje sve zaposlene u instituciji u kojoj uči ali najprisniji odnos ima sa portirima sa kojima ćeš ga neretko videti u vrlo vatrenoj raspravi.
- Kada ugledaš Doajena čitaonice na svom mestu u čitaonici, taj svečani trenutak će ti zasigurno privući pažnju, jer želiš da znaš na koji volšebni način on sprema ispite. Primetićeš sledeće: Doajen čitaonice će nekoliko puta izviti glavu poput rode ne bi li bacio temeljan pogled na sve prisutne, manje štrebere a više komade, sa kojima deli prostoriju. Zatim će mu pogled 2-3 puta nehotično em letimično preći preko kopije udžbenika iz kojeg uči. Potom će prelistati „24 časa“ a nedugo posle odstupiće od astala jer je vreme za pauzu.
- Kada izađeš na pauzu a u tvom vidokrugu nema Doajena čitaonice osetićeš blagu nelagodu izazvanu neobičnom situacijom.
- Doajen čitaonice prezire kišu - jedinu stvar koja ga primorava da bude nad knjigom duže nego što bi on to voleo.
- Doajen čitaonice u najvećem procentu slučajeva studira pravni fakultet.
- Doajen čitaonice će ti rado posvedočiti o mnogom maleru koji ga je zadesio na ispitu, kako ga profesori mrze a pritom su iskompleksirane budale, i kako ribe završavaju ispite preko kreveta.
- Nadovezujući se na to, najveća želja Doajena čitaonice je da bude asistent ili profesor na fakultetu kako bi mogao da jebe koleginice studentkinje u pauzama između vežbi i konsultacija.
- Doajen čitaonice ne nosi sat jer je za njega vreme relativan pojam. Osim vremena za pauzu koje je apsolutni pojam.
- Doajen čitaonice laganim i bezbrižnim hodom napušta čitu obično zatvarajući knjigu na istom mestu na kojem je otvorio ranije, tog jutra.
Doajen čitaonice: Jaooo buraz što je pored mene sela neka mala sisata, s nekim jebozovnim parfemom, ništa od nje ne mogu da učim!!!
Boža iz Vrčina (vicedoajen): Skroz te razumem brate, a i dan je neki sav šugav, baš je za spavanje... Nego oćemo l’ napolje da ispušimo po pljugu?
Doajen čitaonice: Ma jaštaćemo, taman da napravim pauzu pet minuta... nego mićo, el imaš sitno 40 kinti za produženi espreso, da ne razbijam sad moju hiljadarku???
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.