Ovaj broj predstavlja nešto što je obeležilo odsluženje vojnog roka svakog muškarca. Neki od njih su učestvovali u njegovom stvaranju a neki su bili samo prenosioci ili slušaoci. Za slušaoce je to urbana legenda, za prenosice neverovatna priča a za stvaraoce uspomena na vojsku...
Svako ko je služio vojsku u zemlji Srbiji može se složiti da higijena nije na zadovoljavajućem nivou, a da su wc-ovi gori neko "čučavci" u selu... I tako nekog vojnika potera velika nužda u wc, a on kud će, šta će jadan (u takvoj situaciji nema razmišljanja, sve misli su usmerene ka wc šolji i kako što pre skinuti pantalone i gaće (po mogućstvu istovremeno)), dok trčeći upada u wc i u letu ispušta za njega tada najvećeg neprijatelja, ne pogleda ima li toalet papira... I ranije je dolazio u wc, i vidjao 111 na zidovima, ali mu do tog trenutka nije bilo jasno sta znači taj broj ispisan svuda po zidovima. U momentu mu sinu, ili ce ići usran do sledećeg kupanja (a to nije uskoro) ili ce morati da ispiše svoju prvu sto jedanaesticu... Spaja palac i mali prst,sa preostala tri obriše dupe,obriše to sa prstiju o zid (odozgo na dole), zastane na trenutak uživajući u svom remek delu, podigne gaće i navuče pantalone, opere ruke,i ponosno se vrati na stražu...
Parola lenjivca koji čeka da mu promaja zatvori vrata.
Pitanje konobaru posle dobra 2 sata čekanja u restoranu.
- Šefe, ide li to prase ?
- Samo što nije.
- Ajde bre, pocrkasmo ko afrički miševi.
2 sata posle
- Alo bre, jel ta svinja neki jebeni Rambo komandos ? Pre bi ste Mladića okrenuli na ražnju. Da li ste više ulovili moj ručak ?
- Evo gospodine, vaš ručak stiže.
- O hvala hvala kurcu. Daj momak 4 nikšićka.
- Nemoj brate, ima da ide u Nikšić po njih.
Noćna bitka izmedju muškarca i žene za veći deo ćebeta.
Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.
Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.
Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.
0,5-1 ‰-amater nivo
Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr
1-2‰ medium
Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima.
Dvojica se vraćaju zagrljeni:
-Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra!
2-3 ‰profi
Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje.
U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master
Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.
- Ljudi idem ja kući.
- Gde ćeš, tek je deset sati?
- Ma idem da spavam. Treba ujutro rano da ustanem, da doručkujem.
- E jebiga. Ajd vidimo se onda, laku noć.
Osnovna motivacija za završavanje studija. Javlja se u trenutku kad shvatiš da je upotrebna vrednost tvoje buduće diplome nešto manja od upotrebne vrednosti roze recikliranog papira za dupe, da se do radne knjižice stiže preko partijske knjižice i da je veća verovatnoća da Miroslav Lazanski postane Mis Univerzuma nego da ti primeniš one budalaštine koje si učio proteklih šest godina.
"Činjenica da postoje potpuno izvesna saznanja govori protiv svođenja istine na verovatnoću i protiv utapanja logike istine u logiku verovatnoće; jedino ako se istina idealizuje, kao i pojam zakonitosti, onda izlazi da su sva naša saznanja stvarnosti samo verovat..."
...a zašto ja čitam ovo, zašto postoji ovakva knjiga, kud plovi ovaj brod i hoću li konačno ugledati krilatog majmuna od žada tačno u ponoć? Ma jebe mi se, još tri ispita pa diploma, da mi majka pusti suzu, pa da se ispišam po njoj. Po diplomi, ne po majci.
Specifične su po tome što ne izbacuju nove proizvode, nego radnike.
Културан начин да вашим домаћинима ставите до знања да им је кафа лоша, да сте пили блато, или сте је превише зашећерили па вам је мука од ње. Наводно, бака вам је рекла да се кафа пије до пола, а да не ваља да се попије цела.
Гост: - Идем ја полако, имам неких обавеза!
Домаћин: - Где ћеш, тек си дошао, а ниси ни кафу попио!?
Гост: - Никада не пијем кафу до краја.
Домаћин: - Што? Није добра?
Гост: - Не, добра је, него сам тако навикао, и жена кад ми скува кафу, ја увек само до пола попијем!
(Домаћин: - Е, жено, жено, опет си бибер уместо кафе убацила!)
Najpoznatija pretnja među dečacima, koju po pravilu izgovara klinac koji hoće da najavi batine svom protivniku i da tom prilikom zvuči opasno i samouvereno. Međutim, onaj koji to izgovara obično to radi samo zato da bi sebi dao dovoljno vremena da pobegne kući, ukoliko u međuvremenu ne dobije fizičku zaštitu od strane nekog jačeg ili većeg broja drugih učenika.
Раштиман вишегодишњим, садистичким генг бенгом који над њим спроводи државни апарат, прост човјек из сербског народа, понизни раб божији, у немогућности ваљаног супротстављања "Роко Сифреди" армији, неријетко се лати оружја из арсенала властитог Језика и њиме покуша да понизи бројнијег и модерно опремљеног непријатеља.
У томе је обично успјешан као палестински дјечак у борби са израелским транспортером али, понекад, успије дати себи одушка.
Пет година јебавања по државним установама. Хиљаде потрошених марака
(динара). Еректилна дисфункција усљед систематске изложености стресу. Крах простате. Опадање и пропаст црне џигерице. Планови за бомбашки напад. Одустајање од планова за бомбашки напад. Планови за самоубилачки бомбашки напад.
Најзад, државна администрција доноси одлуку да се са највећим степеном Хитности мора прихватити захтјев странке. (Ствар која се могла и морала окончати за дан-два).
Секретарица:"Било нам је задовољство што смо могли да вам помогнемо у овој ствари. И нема потребе да нам се захваљујете, ми само радимо свој посао."
Прост човјек, понизни раб божији: "Да вас питам нешто..."
Секретарица: " Кажите слободно."
Прост човјек, понизни раб божији: " Радно мјесто на којем сте сад..."
Секретарица: " Да, шта с њим?"
Прост човјек, раб божији:" Да л' сте на њега дошли преко конкурса или преко пичке?"
Секретарица:"Ма како те није срам..."
Спуштање слушалице.
Прост човјек, раб божији: " Да га и ја једном утјерам држави! Ај, уздравље куме!"
Кум простог човјека, раба божијег: "Уздравље!"
Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.
- Jesi li lud, pišaš tamo iza drveta, svi te gledaju!
- Uf, boli me! Što 'će da mi dođu na slavu!?
- Sinoć u kafani sam ih sve oterao u p...m..., ma boli me, što će mi doću na slavu!
Највећа похвала коју можеш да добијеш за добру одиграну партију фудбала.
Ратко: Је л' хоћеш са мном да гледамо малог Радојицу? Данас игра против Фап-а?
Радован: Је л' зна да игра он нешто?
Ратко: Дао Железничару 2 комада и још имао 3 асистенције.
Радован: Значи мали кида?!
Ратко: Чим Српска лига група "Запад" направи сајт, стављам га за капитена на фантазију!
Једно од питања које вечито мори ситну дечурлију и чији одговор траже код оближњег одраслог човека. Дете увек мора да зна шта је јаче, па макар актери те имагинарне туче били објекти потпуно неспособни да у исту ступе.
- Тата, кад би се потукли трамвај и Калемегдан, ко би победио?
Izrazito gej čin, čak i u situaciji gde su osobe suprotnog pola. Gledano sa strane sve izgleda kao mirisanje anusa između dva psa, samo što psi imaju više dostojanstva pri ovom činu. Taj čin treba da govori kako se neko razume a sve izgleda kao stručno režirani skečovi u Menjam ženu.
Magazin In
Isidora Bjelica: I onda ja krenem da skačem po onom mom debelom...
Sanja Marinković:...dok ti on uvaljuje kurčinu u bulju, a ti ga čupaš za dlake sa stomačine. Joj znam, slatka moja.
Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju.
Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.
A: Kako možeš to da slušaš, jesi čuo da je na njihovom prvom albumu pisalo "Zabranjeno za pse i Srbe"? Video ja!
B: Brate, to je istina koliko i sexality.
A: Brate, sexality keva, znaš kad Sheeva sa svih šest ruku izdrka Reptilu...
B: Ali album..
A: ... i on svrši kiselinu omg! Album, šta?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.