Kada i u najtežim trenucima smogneš snage da zaštitiš čast svoje otadzbine.

Pacijent koji ne zna da treba da ponese poklon doktoru.

Modifikacija one čuvene replike iz Neki to vole vruće, aludira na to da niko od nas nije baš čitav. Što će reći, fali mu neka daska u glavi.

Танка цигарета. Углавном је пуше рибе, ретко мушкарци. Осим кад немају друге. Или ако престају са пушењем.

Novčanica od 100 dinara.

Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...

Najčešći plod mora na srpskim trpezama.

Средовечна сеоска нолајферка, обично уседелица илити бабадевојка која иде од куће до куће и свугде зна шта се десило у току дана , па на крају по сокаку оговара шта је занимљиво видела. Претеча Радио Милеве и Курира.

Nežni kao bebina guza.
Širok dijapazon njihovih vlasnika obuhvata likove od instaliranata windowsa za papane do Bila Gejtsa.
Izrazito slabo se snalaze u svim spoljnim prostorima.
U selu će ga napasti gusan dok beži od krave misleći da je vo.
U gradu će ga opljačkati čim padne mrak, jer izgleda kao laka meta.
U šumi će se posle sat vremena poseći na jagode i ima gadno da iskrvari. Eventualno drugi dan dobija strašan osip i verovatno umire.
Predrasuda je, međutim, da kompjuteraški dlan ne zna sa alatom. Odličan je sa zvezdastim šrafcigerom.

Najbezbednije prevozno sredstvo, legenda asfalta, makadama, kopna, mora, ruski odgovor na sve fensi kamione-apartmane poput skanije, volva, mercedesa... Kabina mu nije opremljena kao soba u luksuznom hotelu, ne možeš ljudski ni da se ispružiš, kontrolna tabla i unutrašnjost je naravno gvozdena, ali zato je nekoliko godina zaredom pobednik relija Pariz-Dakar, relija Argentina-Čile i relija Svileni put, i naravno jedina je zamena za brodove-čamce-tankere, zimi, na zaleđenim ruskim rekama.

Ono što iznervirani čovek kaže supruzi kada navuče svoje čiste, roze gaće.

Kada se svi spremaju da ustanu da bi izašli na narednoj autobuskoj stanici ali se niko ne usuđuje da prvi krene jer bus piči preko džombi a neiskusni šofer-početnik još uvek naglo koči. U ovakvom trenutku niko ne zna kada će vozač stati i otvoriti vrata tako da su svi zapeti kao puške pa kada se vrata otvore nastaje haos jer bi stvarno bila katastrofa kada pojedini ne bi prvi istrčali iz busa. Ruku na srce, i ne krivim ih jer srpski autobusi zbog zavidne higijene i obazrivosti naših ljudi prema ostalim putnicima često umeju da budu gasne komore na točkovima. Ko je gledao 'Dobar, loš, zao' zna onu čuvenu scenu u kojoj se 3 revolveraša spremaju da zapucaju ali se dugo ustručavaju jer nijedan od njih ne zna ko će koga da nanišani.

Моменат у којем појединац постиже огроман лични успех, који га са друге стране води у веома сиву, смушену и непријатну ситуацију. Тренутак у којем се особа налази у вртлогу различитих емоција, где се срећа и туга уједињују. Ситуација у којој се преиспитује сопствени систем вредности и по први пут озбиљно поставља питање: "Шта нам је у животу заиста важно?"

-На основу погодтка који је аргентински фудбалер Габриел Батистута постигао против свог бившег и најдражег тима Фиорентине, чиме је осигурао титулу свом тадашњем клубу Роми. Након тог гола, легендарни фудбалер је искрено заплакао, као клинац који се изгубио у мраку.

Pokušaj preljubnice da bar malo sačuva čast.

Impulsivna, spontana reakcija koja predstavlja prvu liniju odbrane od virusa baronije, koji je u datom momentu izvršio desant na naš nervni sistem.
To ćelijama naše svesti daje dovoljno vremena za brzi "recover", čime se onda može i do kraja ukloniti pretnja i začepiti gubica izvoru baronarne infekcije.

Opravdanje za sve.

Kad oće onda oće pa da ga jebeš. Ali nije problem kad nekog oće, nego uvek oće onog ko ima. Nikad nisam čuo da je na seoskom takmičenju u tomboli pobedio neko ko nema leba da jede, nego uvek neki seoski zrvk, koji može da kupi i tu tombolu, i sve koji učestvuju i još da ih vodi u Ovčar banju na 10 dana.
I tako je od vajkada, koliko god se trudili, igrali loto, bigo, kurac palac, čekali da Cuzammen Mančić izvuče baš listić sa magičnim brojem, ne ne... dobiće neko kola ko već ima 2 auta, pa taman sinu drugi, da jadan ne mora peške kad mu je ovaj kod majstora. Ili novi frižider, ali onda neće stari dati nekom kome treba,nego će da namenski zakolje još jednog bravca, pa da oba napuni mesištem, i potencijalno da rikne od srčanog udara.

Соба у тоталном хаосу. Ту ни бескућник не би спавао. Нити се дуже задржавао. А ни краће кад смо код тога.

Porodičan bizMis.

...svakih 6 ili 8 sati. Ovako smo često opisivali red vožnje pojedinih autobusa u doba sankcija, inflacije i koju godinu posle. Sada je to dosta uređenije i češće, ali i sad umem ponekad da kažem to isto kad čekam bus.