Trideset godina straha od promaje.

Izraz upućen osobi sa kojom nikad ne biste podelili uživanje u enterijeru vaše kuće, jer takva osoba nije ni za u goste, a kamo li za cimeraj ili bračno - vanbračnu zajednicu.

To ti je kad uvatiš kitu jednom rukom, pa je uvatiš još i drugom rukom, pa ono što ostane je MAŠALA!

Odvratno licemerna floskula koju osoba obično izgovara kada se neko zeza na temu koja nju direktno ili indirektno pecka.

Ono što wannabe moralista ne kapira je da je, povlačeći crtu šta JESTE za zajebanciju , sve u ovoj kategoriji šutnuo 20 metara duboko u septičku jamu samo zato što njega to nikada nije dotaklo.

Takođe ne kapira da kada bi se zajebavao samo sa onime što je u redu, smejao bi se samo u ciklusima od 14 godina na fazone Vudija Alena sa kontrabasom (koji će ruku na srce uvek biti smešni kako god da definišeš humor).

Rečenica koju zidari izgovaraju pre otvaranja piva.

Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!

Najveći vernik među fudbalerima, ujedno i najveći fudbaler među vernicima. Podigao Đurđeve Stupove, uveo wireless internet na Hilandar, anonimni mecena, ktitor, tutor, donator izgradnje hrama Sv. Save...

Jedini pajdoman kojeg gotivi vaša mama.

Negativna komparacija žurki.

konačni trijumf gravitacije

Палестинци су квази урбани тинејџ ликови чији је заштитни знак Арафатка и углавном су то натпросечни бизгови са Филозофског, Филолошког, као и мој другар Риста. Они су познати по томе што себе сматрају за кул ликове, трипују да се рибе ложе на њих, јер они тако много знају о сукобима на Блиском Истоку, велики су борци за правду и ослобођење палестинског народа, ако треба побили би све који угрожавају Палестину и њен територијални интегритет, иако су велики пацифисти и не пада им на памет да служе војску, чак ни цивилно. Реално, све су то будалесине, који имају за циљ само да чују од неке зиљаве чкепи: "јао, што је сладак, има Арафатку, а и јако је оно... паметан... мис'им, хеј, он саосећа са палестинским народом и заједно са њима преживљава њихове патње. Дала бих му пичке, иако нисам пукла".

А они немају појма ништа о целој ствари за коју се "боре". Суштина њиховог постојања је да се тера курац некоме, а Палестина им је пала ето тако... случајно на памет. Класични позери ала Ратибор Тривунац. Што наш народ каже, то је тај тип људи који би се јебали за динар, и само ради личних и себичних циљева били спремни да вичу "Палестина је слободна", "Косово је Србија", "Камбоџа је Лаос" или "Правда за Мишковића". Све ради личне промоције, већег успеха код зиљавих чки, тотални позерај, можда већи него наш естрадни. Можда би неко јавно да им каже, да им скрене пажњу (ипак и они су људи): "Хеј момци, џабе вам те Арафатке, нисте кул и нећете јебати". Можда нам свима тад сјашу с курца, и окрену се рецимо нашој народној ношњи, шиптарском кечету или турском фесу. Није битна симболика, само да су они нама и даље кул. Боже, како ми иду на курац...

smarac cvrsto resi da te veceri pojebe nesto, i za zrtvu izabere bas tebe, al' ti imas nekakve principe

Najiskrenije, prijateljski, bez skrivenih namera "Nije ona za tebe".

Daj plus, Bog ti dao zdravlja, sreće...

U stvari, to je jedini lik iz društva koji ima ribu.

Najuticajnija porodica ovdašnje muzičke produkcije.Na sam pomen njihovog prezimena svi ljudi se sa zebnjom okreću oko sebe,i zatvaraju uši rukama, ne bi li osetili zastrašujuće melodije koje ova porodica fabrikuje

Hijererhijska lestvica familije izgleda ovako:

Uvek glumi crnca.

Развојни пут једног другачијег осећаја боли.
То је такав осећај који се разликује од свих њему иоле сличних. Осећај који скоро па да и нема додирних тачака са оним што је написано у стручној литератури. Чудан осећај.
Резултат је спољашњих утицаја али не оставља трагове на кожи. Нема отворене ране, нема модрица. Нико неће приметити.
Све док не проговориш. Е, тад та кнедла што ти стоји у грлу постаје итекако приметна.
Почнеш лепо да кркљаш, да шиштиш, да пиштиш, да немо отвараш уста, као риба на сувом, да се гушиш бре. Изгибија. Асфиксија. Фантомски прсти око твог врата. Небитно.
Е, онда изводиш одређене ритуале да одагнаш те духове. Залијеш нечим. Неким пићем чији се садржај изражава у процентима, а ту не мислим на стопостотни сок од наранџе. То је само шарена лажа.
Елем, када се ратосиљаш тих аветских руку што те гуше, када та кнедла и све остале пичке материне што су ти правиле застој у грлу крену доле, да се то све покуша фино сварити, неретко ће ситни фрагменти те кнедле скренути с пута а њихова есенција ће путем којекаквих жила, вена и артерија да се обре у средишту кардиоваскуларног система. У том јебеном перпетуум мобилеу што чорбу не троши, већ рециклира. Ту већ настаје куршлус. Отров почиње да куља венама и да се шири као шумски пожар. Све је захваћено и све гори и сагорева, па и алкохол. Ватра тиња и тиња. Белим па наранџастим па црвеним сјајем, црпећи из тебе сав кисеоник што јој је на располагању. И тако све док се напокон не угаси, жар утрне а пепео затрпа ружним успоменама.

Upadljivo preslaba kafa, koju vam je domaćin napravio probirajući tri
sitnija zrna iz odavno izlapele kesice neskafea.
I pre degustiranja, može da se prepozna po tome što se vidi dno šolje kroz nju.

Čarape koje uveče pred spavanje NASLONIŠ na zid pored kreveta