Pravi naziv za Popaja.

Komunisticko muvanje devojaka.

Preterano davanje na značaju nečemu što je inače mediokritet

bošnjački ultra desničarski pokret

Trava koja, kako tvrde, može da prouzrokuje znatno veću sreću od deteline sa četiri lista.

Lik koji dođe na bankomat i udara kao na slot aparatu.

Mnogo prikladniji slogan za našu nacionalnu televiziju.

Pišati.

Trideset godina straha od promaje.

Izraz upućen osobi sa kojom nikad ne biste podelili uživanje u enterijeru vaše kuće, jer takva osoba nije ni za u goste, a kamo li za cimeraj ili bračno - vanbračnu zajednicu.

To ti je kad uvatiš kitu jednom rukom, pa je uvatiš još i drugom rukom, pa ono što ostane je MAŠALA!

Odvratno licemerna floskula koju osoba obično izgovara kada se neko zeza na temu koja nju direktno ili indirektno pecka.

Ono što wannabe moralista ne kapira je da je, povlačeći crtu šta JESTE za zajebanciju , sve u ovoj kategoriji šutnuo 20 metara duboko u septičku jamu samo zato što njega to nikada nije dotaklo.

Takođe ne kapira da kada bi se zajebavao samo sa onime što je u redu, smejao bi se samo u ciklusima od 14 godina na fazone Vudija Alena sa kontrabasom (koji će ruku na srce uvek biti smešni kako god da definišeš humor).

Rečenica koju zidari izgovaraju pre otvaranja piva.

Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!

Najveći vernik među fudbalerima, ujedno i najveći fudbaler među vernicima. Podigao Đurđeve Stupove, uveo wireless internet na Hilandar, anonimni mecena, ktitor, tutor, donator izgradnje hrama Sv. Save...

Jedini pajdoman kojeg gotivi vaša mama.

Negativna komparacija žurki.

konačni trijumf gravitacije

Палестинци су квази урбани тинејџ ликови чији је заштитни знак Арафатка и углавном су то натпросечни бизгови са Филозофског, Филолошког, као и мој другар Риста. Они су познати по томе што себе сматрају за кул ликове, трипују да се рибе ложе на њих, јер они тако много знају о сукобима на Блиском Истоку, велики су борци за правду и ослобођење палестинског народа, ако треба побили би све који угрожавају Палестину и њен територијални интегритет, иако су велики пацифисти и не пада им на памет да служе војску, чак ни цивилно. Реално, све су то будалесине, који имају за циљ само да чују од неке зиљаве чкепи: "јао, што је сладак, има Арафатку, а и јако је оно... паметан... мис'им, хеј, он саосећа са палестинским народом и заједно са њима преживљава њихове патње. Дала бих му пичке, иако нисам пукла".

А они немају појма ништа о целој ствари за коју се "боре". Суштина њиховог постојања је да се тера курац некоме, а Палестина им је пала ето тако... случајно на памет. Класични позери ала Ратибор Тривунац. Што наш народ каже, то је тај тип људи који би се јебали за динар, и само ради личних и себичних циљева били спремни да вичу "Палестина је слободна", "Косово је Србија", "Камбоџа је Лаос" или "Правда за Мишковића". Све ради личне промоције, већег успеха код зиљавих чки, тотални позерај, можда већи него наш естрадни. Можда би неко јавно да им каже, да им скрене пажњу (ипак и они су људи): "Хеј момци, џабе вам те Арафатке, нисте кул и нећете јебати". Можда нам свима тад сјашу с курца, и окрену се рецимо нашој народној ношњи, шиптарском кечету или турском фесу. Није битна симболика, само да су они нама и даље кул. Боже, како ми иду на курац...

smarac cvrsto resi da te veceri pojebe nesto, i za zrtvu izabere bas tebe, al' ti imas nekakve principe