Ufunjator: E gde ćete?
Neko iz društva: Idemo u život... Što?
Ufunjator: Onako, i ja sam mislio negde da idem, ali imam neko društvo, ma ići ću sa njima.
Neko drugi iz društva: Pa dobro, mogao si i sa nama, ali drugi put onda...
Ufunjator: Hoću, ko ih jebe tamo...
--
Neko iz društva: Brate, što si ga zvao?
Neko drugi iz društva: Pf, šta sam znao da neće da odbije.
Neko iz društva: Taj ne odbija ni sudski poziv...
_________________________________
-Hoće neko cigaru?
Grebator: Hoću ja.
- Pa ti imaš.
Grebator: Imam, ali ostale mi samo dve...
- Pa ti pušiš Malboro!!
Grebator: E to kad se ima... Ali kad me neko ponudi ne odbijam. Da uzmem?
- Ajde uzmi...
Grebator: A da uzmem dve, kao na reklami?
- Uzmi mamu ti jebem i jednu za u dupe da staviš. Jebo me pas kad te i ponudih!

"Нови Либрес претвара течност у гел и спречава да се садржај излије напоље".

Aca: Ko je bre onaj lik sa Anom? Zar ona nije sa Jocom?
Milan: Ne bre, sa Jocom je raskinula proslog meseca. Ja sam mislio da je sad sa Simom.
Sima: Ne bre, sa mnom je raskinula pre dve nedelje, ja sam mislio da je sad sa Perom.
Pera: Ne, sa mnom je raskinula juce. Ovo joj je ocigledno novi decko.
Aca: Znaci, riba je ringispilka.

Она: Како је кул Сека! Wолела би да будем ко она, тако супер!
Ја: :Повраћам:

Vodi ga iz vrtića, a u susret im ide “ona”:

- “Slušaj ti uništavaču kućnog namještaja i glodaru kuhinjskih stolica, vidiš onu ribu tamo?”
- “Aha…”
- “Sad kad naiđe ti svoje standardno, a meni prepusti sve ostalo. Kad dođemo kući, pustiću te da gledaš nindža kornjače. Dogovoreno?”
- “Dogovoleno!”

Ona nailazi, mali se nevino kezi i nabacuje “onaj” pogled.

- (Ushićeno) “Ijaaaooo dušica malaaa, kako se zoveš slatkišu?”
- “Ajde, ljubi te bato, reci teti kako se zoveš… “

Ja:"Dragi što sam videla danas divne čizmice."
Moja jača polovina:"Boli me kurac za čizme!"
Ja:"Daj da poljubim da prođe pa idemo posle da ti ih pokažem."
...

Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu.
Ona se osvrće:
- Ijao što je lep fikus!
Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba.
- Nije fikus; to je dracena...
- Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka...
- Nisam video, gledao sam tebe.
- Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka...
- Nisam ni nju video, zato što sam...
- Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.)
- Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti...
- Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu…
- Ovo je istorija umetnosti...
- Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško...
- Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt...
- A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte…
- Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar...
- Kako nisi slikar? Pa sad si rekao...
- Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce…
- Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac?
- Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja...
- Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra?
- Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra?
- Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus...
- Dracena...
- Ma nema veze... Znači nemaš sestru?
Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002.
- Nemam. Piješ bel...
- A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom!
- Ovo je vino, belo vino...
- A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori?
- Pa... nemam, imam Šardone...
- Ne pijem belo vino, to je kiselo.
- Šampanjac piješ, to ti nije kiselo?
- Šampanjac je šampanjac, to je otmeno...
- Otmeno? A šardone nije otmen?
- Šarbone je kiseo!
- Nije šarBone, nego šar...
- Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.)
- Pa što sediš samo tu, tako?
Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače:
- UGASI SVETLO!!!
Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo…
- UGASI SVETLO!
Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se.
- Spusti roletne!
Spuštaš roletne i vraćaš se.
- I ono svetlo u kuhinji!
Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne:
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je…
- NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!!
- Neću da te gledam, u redu…
Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu…
- NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ!
Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge...
- ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!!
Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu.
- NE GLEDAJ ME!!!
- Nipošto, kažeš i ne pomeraš se.
Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se:
- Ajde!
Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.

**************
Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju.
- Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled…
- Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!?
- Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne.
...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.

"Pojedi to, necemo valjda da bacamo? Deca u Africi gladuju!"

Lik I: I šta bi sa onom malom sinoć?

Lik II: Ma ne pitaj me ništa. Rekla mi je da je ovakvi uberpastiri zanimaju isključivo sa sociološkog aspekta!

Lik I: Auuu rođače, stavila ti mala kevu i crnca u istu rečenicu.

Apoteka...

apotekarka: izvolite
miodrag: (čita iz puškice) dajte mi Nekakavnol
apotekarka: 200 ili 500 miligrama?
miodrag: (glumi pribranost... rad klikera mu ide ovim tokom... "uzeću 500! od viška glava ne boli! hm... da li to važi i za medikamente? ako popiješ više nego što treba, glava boli... tako je bar sa rakijom... a rakija je valjda isto neki lek... ovo slabije može i dva put da se uzme ako treba.. da!) od 200 mi dajte!
apotekarka: mast ili krema?
miodrag: (boja lica k`o da mu je deda Bik Koji Sedi, a ne Živadin Koji Kravu Ima... iz ušiju purnja k`o iz odžaka... krema ili mast? jebote, u čemu je razlika... i jedno i drugo može da se maže na leb, samo što od masti mogu i čvarci da se prave... al kakve to veze ime) ovaj... hm... pfff
apotekarka: a za šta vam treba?
miodrag: (kao iz puške) za ženu!
apotekarka: nisam vas pitala za koga, nego za šta... šta je boli?
miodrag: (što mi se beše onomad žalila... šuljevi ili žuljevi... ili beše migrena... a i ona, uvek nađe za vreme utakmice da priča kad su mi uši podešene da samo Gojka Andijaševića `vataju.... a u pizdu materinu više) dajte mi i kremu i mast! i jedno i drugo u svim jačinama i bojama i dizenima koje imate!

A: Kako ti je na poslu?
B: Kako mi je na poslu? Apsolutna ludnica...Ne zna se ko je lud, a ko zbunjen. Direktor nikad nije tu, uvalio mi je da obučavam njegovog sinovca sa sela. Došla nam je finansijska, ja ne znam gde su sva dokumenta, a danas u 3 treba da dočekam poslovne partnere iz Italije na aerodromu. Budžet za njih mi je NULA, a svi hoteli u gradu popunjeni. Moram da ih smestim kod mene na gajbu, znači sledi i razvod...
A: Znači, ludnica...
B: Ma još gore...Žikina šarenica

-Gospodine poručniče , da im damo malo voljno? Ima da budu šepadija a ne pešadija ako ih još malo teramo da gaze. Vidite da idu ko bogalji!
-Neka ih još malo. Odmaraće noge noćas a i ima mirno da spavaju...

- Je li bilo danas nešto sa onom?
- Ma ništa, premandao sam je na brzinu, žurio sam da gledam utakmicu.